Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	2000-е 2010-е 2020-е 2030-е 2040-е
Године:	2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026
2023 на Викимедијиној остави.

2023. је била проста година, која је почела у недељу. 2023. је двадесет и трећа година 3. миленијума, двадесет и трећа година 21. века и четврта година 2020-их.

• 1. јануар — Хрватска је постала 20. члан Еврозоне и 27. члан Шенгенске зоне.
  • Нови бразилски председник Лула да Силва ступио је на дужност.
    • У нападу украјинских снага на град Макејевку погинуло 89 руских војника.
• 2. јануар — Нови бразилски председник Лула да Силва суспендовао је приватизацију великих државних компанија коју је најавио његов претходник Жаир Болсонаро.
• 4. јануар — Председник Србије Александар Вучић објавио је нових девет земаља које су повукле признање независности Косова међу којима су Сомалија, Буркина Фасо, Габон, Есватини, Либија, Гвинеја, Света Луција, Малдиви и Антигва и Барбуда.
• 5. јануар — Кијевско-печерска лавра одузета украјинској канонској цркви под управом Московске патријаршије.
• 8. јануар — Присталице бившег председника Бразила Жаира Болсонара пробиле су безбедносну блокаду и упале у Национални конгрес, зграду Председништва и Врховни суд у знак протеста против изборне победе Луле да Силве који је положио заклетву прошле недеље.
  • Тридесет осам људи је погинуло, а осамдесет седам је повређено у судару два аутобуса у централном делу Сенегала.
• 13. јануар — Први брод на свету са хиперсоничним оружјем, руска фрегата Адмирал Горшков, прошао је Ламанш и ушао у Атлантик.
  • Гасовод који повезује Литванију са Летонијом експлодирао је у округу Пасвалски у Литванији.
• 14. јануар — Током масивних ракетних напада руске војске на град Дњепропетровск погинула је 41 особа, а 73 повређено.
• 16. јануар — Руске снаге су после вишемесечних жестоких борби преузеле пуну контролу над градом Соледаром и тако остварили прву значајнију победу после шест месеци позиционих борби.
  • Украјинске оружане снаге су започеле повлачење из стратешки важног града Бахмута због великих губитака и претње од опкољавања.
    • Најмање две особе су погинуле, а 12 се води као нестало у великој експлозији у хемијској фабрици на североистоку Кине.
      • Немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт поднела је оставку канцелару Олафу Шолцу и затражила да је разреши дужности.
        • Министар спољних послова Републике Того Робер Дисе изјавио је да је шефу српске дипломатије Ивици Дачићу рекао да га уверава да је његова држава дефинитивно повукла признање Косова.
          • Председница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић расписала је председничке изборе за 19. март.
• 17. јануар — Председник Вијетнама Нгујен Суен Фук поднео је оставку.
  • Саветник украјинског председника Алексеј Арестович поднео је оставку након његових коментара да је украјинска противваздушна одбрана оборила руски пројектил од чије је експлозије погинула 41 особа у Дњепропетровску.
• 18. јануар — Министар унутрашњих послова Украјине Денис Монастирски, његов заменик Јевген Јењин и државни секретар Јуриј Лубкович, погинули су приликом пада хеликоптера од чијег пада је погинуло осамнаест особа и троје деце у граду Бровари.
• 19. јануар — Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници одлуку о укидању кризног штаба за сузбијање вируса корона.
  • Обилне падавине погодиле су већи део југозападне Србије, Косово и Метохију и Црну Гору, а две особе су изгубиле живот у Новом Пазару када су се утопиле у набујалој реци Травници.
    • Оружане снаге Руске Федерације су започеле офанзиву у правцу Запорошке области после више месеци мировања.
• 24. јануар — Немачка, Пољска, САД и УК су донеле одлуку о испоруци тенкова Украјини марке Леопард 1, Леопард 2, М1 Абрамс, Чаленџер 1 и Чаленџер 2.
• 27. јануар — Три особе су погинуле, једна нестала у поплавама на Новом Зеланду.
  • Поплаве су изазване обилним кишама које су погодиле западни део Грчке.
• 28. јануар — Украјинске снаге су извеле циљани напад „хајмарсима“ на локалну болницу у Новоајдару на територији ЛНР и том приликом погинуло је 14, а рањено je 24 пацијената и особља болнице.
  • Израелски дронови, највероватније „камиказе”, напали су фабрику одбрамбене индустрије Ирана у Исфахану и у другим градовима. Министарство одбране поручује да је напад осујећен.
    • Два индијска војна авиона срушила су се у близини града Гвалиор у индијској савезној држави Мађа Прадеш, а један пилот је погинуо.
• 29. јануар — Израелски дронови поново су напали фабрику беспилотних летелица и пројектила у Исфахану. Нови ваздушни напад на „шверцерску” руту којом Иранци превозе оружје Хезболаху.

• 6. фебруар — Више од 52.000 особа страдало је у земљотресу јачине 7,9 јединица Рихтерове скале који је погодио делове Турске и Сирије.
• 7. фебруар — У руском граду Јефремов у Тулској области срушила се петоспратница, највероватније због експлозије гаса.
  • Немачка влада одобрила испоруку 178 тенкова Леопард 1 Кијеву.
• 10. фебруар — САД укинуле санкције Сирији на 180 дана.
  • Молдавска влада на челу са премијером поднела оставку.
• 12. фебруар — Реал Мадрид је освојио титулу клупског шампиона света, пошто је у финалном мечу у Рабату савладао Ал Хилал са 5 : 3.
  • Никос Христодулидис изабран је за председника Кипра пошто је у другом кругу избора освојио 51,92 одсто гласова.
• 14. фебруар — Земљотрес магнитуде 5,7 степени Рихтерове скале погодио је Румунију, а потрес се осетио и широм Србије: у Београду, Нишу, Новом Саду, Јагодини, Крагујевцу, Пожаревцу и Неготину.
• 15. фебруар — Премијерка Шкотске Никола Стерџон поднела оставку.
• 16. фебруар — Земљотрес јачине 5,2 степена догодио се поново у турској провинцији Хатај што је проузроковало да се сруши неколико зграда, које су оштећене у разорном земљотресу 6. фебруара.
• 18. фебруар — Севернокорејске трупе тестирале интерконтиненталну ракету Хвасон-15 – Јонхап балистички пројектил је прелетео 989 км на максималној висини од 5.768 км.
• 20. фебруар — Снажан земљотрес јачине 6,3 степена по Рихтеровој скали погодио је поново турско-сиријску границу.
  • У олуји на Новом Зеланду погинуло 11 људи, штета већа од 8 милијарди долара.
• 21. фебруар — Председник Руске Федерације Владимир Путин објавио је на великој конференцији за медије да Русија обуставља учешће у споразуму СТАРТ.
• 22. фебруар — Председник Руске Федерације Владимир Путин опозвао декрет који је подржавао суверенитет Молдавије.
  • У Белорусији је уведена смртна казна за функционере за издају.
    • Снажан земљотрес јачине 7,2 јединица Рихтера погодио је Таџикистан.
• 25. фебруар — Европска унија усвојила је 10. пакет санкција против Русије који укључује нова ограничења за увоз и извоз и забрану рада руских медија.
• 26. фебруар — Најмање 67 избеглица су страдали у бродолому крај обале Калабрије.
• 27. фебруар — Земљотрес магнитуде 5,6 погодио је провинцију Малатија на истоку Турске.
  • Уједињено Краљевство и Европска унија постигле су нови споразум око измена услова Протокола о Северној Ирској.
• 28. фебруара — У судару два воза у Грчкој погинуло је 57 људи, док је 85 повређено.
  • Русија предала САД службену ноту о суспензији учешћа у Новом СТАРТ уговору.

• 1. март — Фински парламент одобрио нацрт закона о ступању у НАТО.
• 2. март — Током напада украјинских диверзаната у Брјанској области погинуло двоје цивила.
• 3. март — У експлозији бомбе у Основном суду у Подгорици једна особа погинула, а петоро повређено.
• 7. март — Два школска авиона италијанског ваздухопловства сударила су се у близини Рима, оба пилота су погинула.
• 9. март — Оружане снаге Руске Федерације извршиле су масиван напад на територију Украјине у знак одмазде због диверзантских напада у Брјанској области.
  • У пуцњави која се догодила у Хамбургу испред центра организације „Јеховини сведоци” погинуло је најмање шест особа.
• 10. март — Си Ђинпинг је постао прва особа у историји Кине која је изабрана за трећи мандат на месту председника земље.
  • Споразумом у Пекингу Саудијска Арабија и Иран су после више деценија обновили дипломатске односе најавом отварања амбасада.
    • Бивши министар финансија Грчке Јанис Варуфакис нападнут је, док је вечерао са сарадницима из ДиЕМ25 у центру Атине, када је група маскираних насилника ушла у ресторан и након што су изашли напоље, претукла га, којом приликом му је сломљен нос. Најмање једна особа, тинејџер, оптужена је за напад.
• 11. март — Вулкан Мерапи у Индонезији активирао се око подне по локалном времену и избацио у атмосферу облак врелог дима и пепела од приближно седам километара, који је прекрио оближња села.
• 12. март — „Сигначур банка” и „Банка Силицијумске долине” су доживеле банкрот.
• 13. март — Америчка публикација ТИД известила је да је тајни бункер Оперативне команде САД/НАТО у Украјини уништен високопрецизним ударима 9. марта, а да је у гранатирању погинуло неколико десетина високих америчких официра, укључујући неколико пуковника.
• 15. март — Обилна киша изазвала је поплаве у две турске провинције погођене земљотресом Шаниурфа и Адијаман у којима је погинуло 12 особа.
• 16. март — Француска премијерка Елизабет Борн објавила је усвајање реформе у свом обраћању Народној скупштини иако је реформа усвојена без гласања у парламенту применом закона 49.3 што је изазвало свакодневне вишенедељне нереде и сукобе широм Француске.
• 17. март — Претпретресно веће Међународног кривичног суда у Хагу, чију надлежност Русија не признаје, издало је „налоге за хапшење” председника Русије Владимира Путина и дечјег омбудсмана Марије Лавов-Белове.
• 18. март — Најмање 13 особа је погинуло, а 126 повређено у снажном земљотресу који је у суботу погодио Еквадор. Уништено је 50 кућа.
• 23. март — Председник Финске потписао је законе о приступању земље НАТО-у.
  • Протокол о чланству Финске у НАТО-у усвојила турска парламентарна комисија.
• 24. март — Службени језик у Молдавији је и званично преименован у румунски.
• 25. март — Република Српска прекинула је односе са САД и УК.
  • Разоран торнадо у коме је погинула 21 особа, погодио је америчку државу Мисисипи.
    • Еколошки активисти који су протестовали против изградње великог резервоара за воду у селу Сен Солин на југозападу Француске гађали су каменицама полицијска возила и запалили их Молотовљевим коктелима, а током нереда је повређено око 30 особа међу којима двоје теже.
      • Москва и Минск су се договорили да на територији Белорусије буде распоређено руско тактичко нуклеарно наоружање, изјавио је руски председник Владимир Путин.
• 27. март — Мађарски парламент одобрио приступање Финске НАТО-у.
• 30. март — Скупштина Српске академије наука и уметности изабрала је астронома Зорана Кнежевића за новог председника Академије.
• 31. март — Велика порота на Менхетну гласала је за подизање оптужнице против бившег америчког председника Доналда Трампа.

• 1. април — Митрополиту Павлу, настојатељу Кијевско-печерске лавре, суд у Кијеву је одредио кућни притвор у трајању од 60 дана, уз забрану коришћења друштвених мрежа и обраћања верницима.
  • Италијанска државна агенција за приватност и заштиту података блокирала је употребу чет бота ChatGPT, апликацију засновану на вештачкој интелигенцији јер „не поштује податке корисника“ и не може да верификује старост корисника.
• 2. април — Јаков Милатовић изабран је за председника Црне Горе, пошто је победио вишедеценијског политичког лидера Мила Ђукановића у другом кругу председничких избора.
  • У терористичком нападу у Санкт Петербургу погинуо је познати руски ратни дописник Владлен Татарски, а 16 особа је повређено.
• 4. април — Финска и званично постала чланица НАТО пакта.
  • Приведен бивши председник САД Доналд Трамп.
    • Белгијска и немачка полиција претресле су седиште Европске народне партије (ЕПП) у Бриселу, највеће групе у Европском парламенту у вези с текућом истрагом о наводној корупцији током предизборне кампање за ЕП 2019. године.
      • ОПЕК и друге земље (Саудијска Арабија, УАЕ, Ирак, Кувајт, Оман и Алжир) такође су саопштиле да ће смањити производњу нафте на 500 барела пре краја године.
• 5. април — Председник Црне Горе Мило Ђукановић је поднео оставку на место председника Демократске партије социјалиста.
  • Бившем италијанском премијеру Силвију Берлусконију (86) дијагностикована је леукемија.
• 6. април — Влада Финске, која је гласала за улазак у НАТО, поднела је оставку на челу са Саном Марин.
  • Високи званичници Ирана и Саудијске Арабије, а под покровитељством Кине, потписали су споразум о поновном отварању дипломатских мисија и поновном покретању споразума о безбедности и сарадњи.
    • Кристијан Шмит позвао је на процесуирање председника Републике Српске Милорада Додика због, како је навео, негирања, “геноцида у Сребреници“.
      • У ракетном нападу украјинских снага на паркинг у Калињинском округу Доњецка погинуло је девет цивила, док је шесторо рањено.
• 10. април — На Камчатки прорадио вулкан Шивелуч избацио пепео на висину од 20 километара.
• 11. април — Председник САД Џозеф Бајден потписао је указ којим су и званично укинуте све мере везане за пандемију КОВИД-19.
• 13. април — Приштина и Тирана потписали споразум о слободном кретању у пограничним областима.
• 14. април — Уставни савет Француске подржао је повећање старосне границе за пензију са 62 на 64 године, одбацујући захтев противника спорног закона да се распише референдум.
• 15. април — У Судану је током сукоба између Снага за брзо реаговање (РРФ) и суданске војске изгубило живот десетине људи.
  • Бивши члан индијског парламента Атик Ахмед и његов брат Ашраф Ахмед убијени су на телевизији уживо, за време давања интервјуа новинарима у Алахабаду, док су били у притвору полиције Утар Прадеша у Индији. Као одговор на убиства, влада Утар Прадеша забрањује окупљања више од четири особе широм целе државе. Атиков син је већ убијен у једном сукобу месец дана раније.
    • Премијер Јапана Фумио Кишида евакуисан је неповређен, након што је 24–годишњи мушкарац, бацио према њему нешто налик димној бомби, током посете граду Вакајама у западном Јапану, где је планирано да премијер одржи предизборни говор.
• 16. април — Земљотрес магнитуде 4,2 степена Рихтерове скале потресао је нешто после поноћи Босну и Херцеговину, епицентар земљотреса био је 55 километара од Тузле, односно 13 километара од Градачца, на дубини од два километра.
  • Суданска војска преузела је контролу над базама и штабовима снага за брзо реаговање (специјалних снага) у седам градова, укључујући пет административних центара држава.
• 18. април — Европски парламент усвојио визну либерализацију за лажну државу Косово.
• 22. април — Земљотрес јачине 6,1 степен Рихтерове скале погодио је острво Кепулауан Бату у Индонезији.
• 23. април — На ванредне изборе у четири општине на северу Косова и Метохије изашло је 1.566 Албанаца и 13 Срба.
• 24. април — Земљотрес јачине 7,1 степен Рихтерове скале погодио је регион острва Кермадек у близини Новог Зеланда.
  • Земљотрес јачине 7,3 степен Рихтерове скале поново је погодио острво Кепулауан Бату у Индонезији.
• 25. април — Велика Британија је послало гранате са осиромашеним уранијумом у Украјину.
  • Начелник Рашког округа Небојша Симовић пронађен је мртав, у свом стану у Краљеву.
• 27. април — Свечаном церемонијом почело пуњење нуклеарног горива првог блока нуклеарне електране Акују у Турској.
  • Русија званично прекинула међународне трансакције у доларима.
• 28. април — Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логорима смрти (1941−1945)“ усвојена је у Народној скупштини Републике Србије.

• 1. мај — Вода из реке Дона је пуштена у канал Северски Доњец чиме је прекинута осмогодишња блокада воде Донбаса коју је организовала влада у Кијеву.
• 2. мај — Неколико људи је погинуло, а више од 30 повређено у великом ланчаном судару који се догодио током пешчане олује у америчкој савезној држави Илиноис.
  • Кабинет председника Џоа Бајдена донео је одлуку о укидању обавезне вакцинације против вируса корона, што значи да неће бити препрека да невакцинисани странци уђу у САД.
    • Удружење сценариста Америке (WGA) позвало је на први штрајк после 15 година, пошто није дошло до договора са филмским студијима, што ће направити велике проблеме у Холивуду, док се сама индустрија забаве бори са тектонским променама које је направио раст стриминг платформи.
• 3. мај — У пуцњави у основној школи „Владислав Рибникар” у Београду убијено је осморо деце и један радник обезбеђења, а повређено је 15 особа.
  • Влада Србије прогласила је тродневну жалост у земљи од 5. до 7. маја због трагедије у ОШ „Владислав Рибникар”.
    • Украјинске снаге су покушале беспилотним летелицама да изведу напад на председничку резиденцију у Кремљу.
      • Француски Уставни савет одбио да се на референдуму гласа о пензионој реформи.
• 4. мај — Нападач У. Б. (21) је у селу Дубона у близини Младеновца убио осам особа, а ранио 14 људи, међу којима има и деце.
  • У катастрофалним поплавама у Уганди и Руанди погинуло је 136 особа.
• 5. мај — Влада Србије усвојила је на седници мере које је објавио председник Србије Александар Вучић, а које су предложене након злочина у Младеновцу.
  • Светска здравствена организација објавила је да Ковид-19 више не представља глобалну здравствену ванредну ситуацију.
    • Најмање 54 особе су убијене у насиљу између етничких група у Манипуру, у североисточној Индији, које је почело после протестне шетње, коју је у среду 3. маја, организовала једна племенска група и која је прерасла у сукобе, у којем су запаљена возила и куће.
• 6. мај — Кентерберијски надбискуп крунисао је британског краља Чарлса трећег у Лондону.
  • Аутомобил у ком се налазио руски писац Захар Прилепин експлодирао је у Нижегородској области у Русији, он је повређен док је возач погинуо.
    • Шефа „Калистанских командоса” (KCF), паравојне формације Сика и једног од „најтраженијих” терориста Индије, Парамџита Синг Панџвара елиминисала су двојица наоружаних нападача у граду Џохар, у Лахору у пакистанској провинцији Пенџаб.
• 7. мај — Девет људи је убијено (међу којима и нападач) у пуцњави у тржном центру у близини Даласа, а седам повређених превезено је у болницу.
  • Савет министара спољних послова Арапске лиге одлучио је да врати Сирију у ту организацију.
    • Словачки премијер Едуард Хегер затражио је од председнице Словачке Зузане Чапутове да га разреши дужности, након што су оставке министара ослабиле његов кабинет у обављању дужности пре избора у септембру.
      • Око 23.000 људи побегло је од етничког насиља, које потреса североисточну Индију и у којем су до 5. маја страдале 54 особе.
        • Министар просвете Републике Србије Бранко Ружић поднео је неопозиву оставку.
• 9. мај — Приведен бивши пакистански премијер Имран Кан под оптужбом за прикривање информација о поклонима и продају државних драгоцености за 630.000 долара.
• 10. мај — У пуцњави у близини синагоге у Тунису убијена су два службеника обезбеђења и два посетиоца, док је рањено девет особа.
• 11. мај — После дводневних крвавих масовних протеста, Врховни суд Пакистана прогласио је хапшење бившег премијера Имрана Кана незаконитим и наложио да се Кан одмах пусти на слободу.
• 12. мај — Десетине хиљада људи изашло је на протест у Београду и другим градовима Србије, изражавајући незадовољство због пораста насиља у земљи.
• 13. мај — Оружане снаге Руске Федерације су ракетним системима Кинжал погодиле складиште муниције Оружаних снага Украјине у градовима Хмељницки и Тернопољ где је складиштено оружје са осиромашеним уранијумом које је послало УК. Ниво радијације се наредних дана драстично повећао у тим областима.
• 15. мај — Преминула девојчица у Тиршовој, повређена у пуцњави у основној школи „Владислав Рибникар”.
• 16. мај — Руски ракетни систем "Кинџал" приликом напада на Кијев уништио пет америчких ПВО система "патриот".
• 17. мај — Најмање осам особа је погинуло, а хиљаде је евакуисано из својих домова након што су разорне поплаве погодиле су северни италијански регион Емилија Ромања.
  • У невремену које је погодило Србију поплављени Нови Сад и Коцељева у ком су две особе повређене, а интервенисала и полиција.
• 19. мај — Одржан трећи протест Србија против насиља на коме се окупило око 200 хиљада људи.
• 20. мај — Нови црногорски предсједник Јаков Милатовић положио је заклетву у Скупштини Црне Горе на церемонији инаугурације и тако ступио на дужност.
  • Руске снаге успоставиле су пуну контролу над Бахмутом после готово десет месеци тешких борби.
• 21. мај — Вулкан Етна у Италији, еруптирао је и избацио пепео на Катанију, што је довело до затварања аеродрома у том највећем граду на истоку Сицилије.
  • Реал Мадрид је освојио кошаркашку Евролигу победивши Олимпијакос у финалу фајнал фора.
• 22. мај — Оружане снаге Украјине и диверзантске групе су напале Белгородску област и заузеле два мања места што је изазвало панику међу локалним становништвом и исељавање из заузетих места.
• 25. мај — Јерменија и Азербејџан у Москви договорили међусобно признавање територијалног интегритета.
  • Председник Белорусије Александар Лукашенко саопштио је да је почело пребацивање нестратешког нуклеарног оружја из Русије на територију Белорусије.
    • Током Спасовданске литије у Београду се окупило на десетине хиљада грађана које је предводио патријарх српски Порфирије.
      • Власник и главни уредник телевизије Пинк Жељко Митровић изјавио је да је на препоруку председника Србије Александра Вучића одлучио да укине ријалити програм Задруга.
• 26. мај — Припадници приштинске специјалне полиције стигли су до општинских зграда на северу Косова и сукобили се са окупљеним Србима. Специјалци су насилно ушли у општине Звечан и Зубин Поток, а у Лепосавићу су постављене барикаде.
  • Министар одбране Милош Вучевић казао је, поводом подизања борбене готовости Војске Србије, да се разместе на позицијама ка административној линији.
• 27. мај — Председник Србије Александар Вучић поднео је оставку на место председника владајуће Српске напредне странке и предложио је да нови лидер те странке буде актуелни министар одбране и бивши градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.
• 28. мај — На председничким изборима у Турској актуелни председник Реџеп Тајип Ердоган победио је са 52,14 одсто, док је лидер опозиционе Републиканске странке Кемал Киличдароглу освојио 47,86 одсто гласова.
• 29. мај — Јаке снаге Кфора разбиле су скуп грађана који су били окупљени испред Општине Звечан користећи сузавац и шок-бомбе након чега је уследила реакција окупљених грађана који су узвратили каменицама, флашама и другим предметима. Повређено је најмање 50 Срба и 41 припадник Кфора, а лекари се боре за живот једне особе.
  • Председник Русије Владимир Путин потписао закон о отказивању Уговора о конвенционалним оружаним снагама у Европи.
    • Као резултат високопрецизног удара руских Ваздушно-космичких снага на војни вез у луци Одеса, уништен је последњи украјински ратни брод "Јуриј Олефиренко".
• 30. мај — Испред Немачке амбасаде у Београду одржан је протест због тренутне ситуације на северу Косова и Метохије.
• 31. мај — Северна Кореја је саопштила да је прво лансирање њеног војног извиђачког сателита било неуспешно и да се он срушио у море.

• 2. јун — Више од 50 људи је погинуло, а 300 повређено, када се путнички воз сударио са теретним возом у индијској држави Одиши.
• 3. јун — Рукометаши Војводине освојили су ЕХФ Екуп, пошто су у другој утакмици финала победили норвешки Наербо 25:23 (10:10).
  • Турски председник Реџеп Тајип Ердоган положио је заклетву за нови петогодишњи председнички мандат.
• 4. јун — Турско Министарство одбране саопштило је да је почело са распоређивањем специјалаца на Косову и Метохији.
  • Украјинске снаге су покушале да изврше велику офанзиву у јужнодоњецком правцу.
• 5. јун — У поплавама на Хаитију погинуло је 15 људи, а осам особа се воде као нестале.
  • Британски парламент је на заседању о ситуацији на Косову и Метохији, Лондон је позвао на повлачење косовске полиције са севера.
• 6. јун — Горњи део Каховске хидроелектране порушен је у гранатирању које су извеле Оружане снаге Украјине, а од поплаве су страдало је 46 особа.
• 7. јун — Вулкан Килауеа на Хавајима који је активан од 1983. године, почео је да еруптира усијану лаву.
  • Оружане снаге Украјине су покренуле дуго најављивану пролећну контраофанзиву у правцу Орехова (Запорошка област).
• 9. јун — На Филипинима је еруптирао пробуђени вулкан Мајон након чега је евакуисано 18 хиљада људи.
  • На индонежанском острву Суматра еруптирао вулкан Анак Кракатау.
• 10. јун — У експлозији фабрике за производњу ракета и експлозивних направа у предграђу Анкаре, у Турској, погинуло је пет људи, а до експлозије је дошло вероватно због хемијске реакције током производње динамита.
  • Бивши британски премијер Борис Џонсон повукао се са места члана парламента, због поступка који против њега води парламентарни Одбор за привилегије, јер је позивао госте у башту у Даунинг стрит на забаве у мају 2022, током короне.
    • Четворо деце пронађено је живо на југу Колумбије, пет недеља након што се авион којим су путовали срушио у густој Амазонској џунгли.
      • У финалу Лиге шампиона, Манчестер Сити је победио италијански Интер резултатом 1 : 0.
• 11. јун — Новак Ђоковић и Ига Свјонтек су освајачи Отвореног првенства Француске у појединачној конкуренцији.
  • Бивша премијерка Шкотске Никола Старџон ухапшена је у оквиру истраге о финансијама њене Шкотске националне партије.
    • Ковид болница у Батајници, отворена током једног од најјачих таласа епидемије вируса корона отпустила је и последњег пацијента.
      • На ванредним парламентарним изборима у Црној Гори највише гласова је освојила странка Европа сад.
• 12. јун — Земљотрес јачине 4,0 степена Рихтерове скале регистрован је у региону Параћина, саопштио је Републички сеизмолошки завод.
• 14. јун — Египат предао захтев за придруживање БРИКС-у.
  • Привремене приштинске институције донеле су одлуку да забране улазак робе из централне Србије на Косово и Метохију.
    • У Москви постављен споменик бившем председнику Србије и СР Југославије Слободану Милошевићу.
• 15. јун — Ванредна ситуација проглашена у девет општина Србије на територији града Новог Пазара, Лознице, Јагодине, Кладова, Трстеника Прокупља, општина Медвеђа, Куршумлија и за део територије Пожега због обилних падавина и поплава.
• 16. јун — Због обилних падавина и изливања река, ванредна ситуација проглашена је у 50 градова и општина у Србији.
  • Председник Русије Владимир Путин одликовао је посланицу Државне думе Русије, прву жену-космонаута Валентину Терешкову орденом Гагарина за изузетне заслуге у освајању свемира поводом 60. година од лета у свемир.
• 17. јун — Припадници Косовске полиције Росу су у Житковцу крај Звечана брутално претукли двоје деце.
• 18. јун — Авганистан је прогласио дан када је последњи амерички војник напустио земљу годишњим државним празником који ће се славити сваког 31. августа.
• 19. јун — Бангладеш је званично поднео захтев да постане члан БРИКС-а.
  • Руске трупе су покренуле изненадну офанзиву на Луганском и Харковском фронту.
• 20. јун — Уставни суд БиХ, на ванредној седници, променио је правила, која им омогућавају да раде без српских судија.
  • Србија и Мађарска потписале више споразума за јачање сарадње у области одбране и унутрашњих послова, као и за изградњу новог нафтовода и оснивање заједничке фирме за трговину гасом.
• 21. јун — Председник Кубе Мигел Дијас-Канел Бермудес допутовао је у дводневну посету Србији што је прва посета кубанског председника после четрдесет година.
  • Најмање 35 миграната се удавило се када се преврнуо чамац код Kанарских Острва.
    • Најмање 41 жена је убијена након избијања насиља између банди у затвору у Хондурасу.
• 22. јун — Украјинске снаге нанеле су удар по мостовима на административној граници Херсонске области и Крима у близини Чонгара.
  • У експлозији гаса у ресторану у граду Јинчуан, на северозападу Кине, погинула је 31 особа.
    • Влада Србије је разрешила министра Радета Басту на захтев првог потпредседника владе и министра спољних послова Ивице Дачића и Драгана Марковића Палме, лидера Јединствене Србије због његовог залагања за санкције Русији.
      • Четири дана након нестанка, пронађена је подморница Титан, свих петоро путника је погинуло.
• 23. јун — Ступио је на снагу 11. пакет санкција против Руске Федерације.
  • Месо узгојено у лабораторији, пуштено је у продају у Сједињеним Државама.
    • ФСБ је покренуо кривични поступак против Јевгенија Пригожина шефа Групе Вагнер због наглог повлачења припадника своје јединице из Бахмута и покушаја оружане побуне.
      • Припадници Групе Вагнер су заузели државне институције у градовима Ростов и Вороњеж након чега су покренули "Марш правде" према Москви што је изазвало ванредну ситуацију у Русији.
• 24. јун — Посредством Александра Лукашенка председника Белорусије, превазиђена је криза побуне Групе Вагнер чиме је дао азил оснивачу групе Јевгенију Пригожину док су припадници групе аболирани.
• 25. јун — Воз са нафтним дериватима пао је у реку Јелоустон у америчкој држави Монтана због урушавања моста, а у води су детектовани „растопљени сумпор и асфалт“.
  • Нова демократија, коју предводи актуелни премијер Киријакос Мицотакис победила је на парламентарним изборима тако што освојила је 40,5 одсто гласова.
• 26. јун — Суд у Краљеву ослободио тројицу Албанских полицајаца.
• 27. јун — Срби из општина на северу Косова и Метохије и већински српских средина јужно од Ибра су донели Видовданску декларацију српског народа.
  • Народна скупштина Републике Српске усвојила је Закон о непримењивању одлука Уставног суда БиХ у Републици Српској.
    • Убиство 17-годишњег Нахела покренуло је насилне протесте у Француској, током којих је од уторка приведено више од 2.400 људи.
  • 28. јун:
  • Председник Украјине Владимир Зеленски је поднео Ради предлог закона о промени датума обележавања православног Божића на 25. децембар.
  • Доминго Херман, тадашњи бацач Њујорк јенкиса, имао је савршену утакмицу против Оукланд рејдерса.
• 29. јун — Етиопија је поднела захтев за придруживање БРИКС-у.
• 30. јун — Скупштина општине Северна Митровица изгласала одлуку о прикључењу „Асоцијацији косовских општина”.
  • Светска одбојкашка федерација (ФИВБ) избрисала је све селекције Русије и Белорусије са светских ранг-листа.
    • Бившем бразилском председнику Жаиру Болсонару је осам година забрањено да се кандидује за јавну функцију, након што је федерални суд прихватио оптужбе да је злоупотребио председничку власт.

• 1. јул:
  • ЕУ је предузела мере против Приштине због непредузимања корака на деескалацији ситуације на северу Косова и Метохије.^[1]
  • Мушкарац из насеља Канак у хрватском граду Сиску пуцао је на улици из калашњикова по пролазницима и убио једну особу, ранио више људи, а запалио је и три објекта.^[2]
• 2. јул:
  • Нападачи у Француској покушали су током ноћи да запале кућу Винсента Жанбруна (фр. Vincent Jeanbrun), градоначелника париског предграђа Л'ај ле Роз (фр. L’Haÿ-les-Roses), испаљујући пиротехничка средства на супругу и децу званичника, који су покушали да побегну.^[3]
• 4. јул:
  • Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак отворено је запретио Србији санкцијама уколико не буде поступала по захтевима ЕУ за решавање кризе на северу Косова и Метохије.^[4]
  • Иран званично постао члан Шангајске организације за сарадњу.^[5]
• 6. јул:
  • Влада Перуа прогласила је 60-дневно ванредно стање за неколико јужних градова, јер је најактивнији вулкан у земљи Убинас почео да избацује пепео и гасове.^[6]
  • Украјинске власти заузеле су зграде Кијевско-печерске лавре, саопштила је канонска Украјинска православна црква.^[7]
  • Србија забранила извоз оружја и муниције.^[8]
• 7. јул:
  • Администрација америчког председника Џозефа Бајдена донела је одлуку да Украјини испоручи касетну муницију.^[9]
• 8. јул:
  • У Тбилисију су присталице конзервативног покрета спречили да се одржи ЛГБТ-фестивал „Тбилиси Прајд“.^[10]
• 9. јул:
  • Трећи највећи мост у Европи, који је свечано отворен у румунској Браили, повезује две обале Дунава.^[11]
  • Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић стигао је у прву званичну дводневну посјету Србији.^[12]
• 11. јул:
  • Украјинске трупе покренуле су нови талас офанзиве на ореховски део линије фронта у запорошкој области.^[13]
  • Скупштина Србије разрешила министра привреде Радета Басту.^[14]
  • Сједињене Америчке Државе увеле су санкције шефу српске Безбедносно-информативне агенције (БИА), бившем министру унутрашњих послова Александру Вулину.^[15]
  • Новинар и главни одговорни уредник часописа "Таблоид" Милован Бркић осуђен је на 14 месеци затвора због позивања на рушење уставног поретка након првог протеста "Србија против насиља".^[16]
• 12. јул:
  • НАТО усвојио план за слање 100.000 војника у Пољску.^[17]
• 13. јул:
  • Синдикат америчке федерације телевизијских и радио уметника (САГ-АФТРА) у Холивуду ступио је у штрајк тражећи веће плате и због вештачке интелигенције пошто су преговори са Алијансом филмских и телевизијских продуцената пропали.^[18]
• 14. јул:
  • Државна дума Русије је на пленарној седници усвојила закон о забрани промене пола.^[19]
  • Врховна рада Украјине усвојила је нацрт закона о померању празновања Божића са 7. јануара на 25. децембар.^[20]
• 16. јул:
  • Луна Вујовић, млада српска тенисерка, постала је шампионка Вимблдона у конкуренцији до 14 година победом над Холи Смарт, британском тенисерком, резултатом 6:3, 6:1.^[21]
  • Новак Ђоковић, најбољи српски тенисер, први пут после седам година поражен је на Вимблдону од Карлоса Алкараса после невероватне борбе у пет сетова резултатом 6:1, 6:7, 1:6, 6:3, 4:6.^[22]
  • У граду Санбао у Синђану на северозападу Кине је забележена рекордно висока температура у тој земљи од 52,2 степена Целзијусова.^[23]
• 17. јул:
  • У ракетном нападу украјинских снага на Кримски мост погинули су мушкарац и жена, а њихова малолетна кћерка је рањена.^[24]
  • Русија званично обуставила учешће у споразуму о извозу жита Црним морем. ^[25]
• 19. јул:
  • Руске снаге извеле су током ноћи и јутра највећи ракетни напад на Одесу од почетка специјалне операције након што се Русија повукла из споразума о извозу житарица.^[26]
  • Две особе страдале у невремену које је данас погодило Хрватску, а невреме је однело и један живот у Словенији.^[27]
  • Србију је погодила суперћелијска олуја која је настала у Словенији, а дошла преко Хрватске причинивши већу материјалну штету. Привремено је био затворен Аеродром Никола Тесла.^[28]
• 20. јул:
  • У нападу дронова на северозападу Крима погинула је једна девојчица.^[29]
  • Стотине демонстраната упало је рано ујутру у шведску амбасаду у главном граду Ирака Багдаду и запалило је као реакцију због недавног паљења Курана у Стокхолму.^[30]
  • Разорни торнадо уништио Фајзерову фабрику у Северној Каролини.^[31]
• 21. јул:
  • У новом снажном невремену које је погодило већи део Србије погинуле су три особе, а у Новом Саду је погинуло једно дете и око 30 особа је повређено.^[32]
  • Снажно невреме погодило Италију, а град Милано је погодио торнадо. ^[33]
• 23. јул:
  • Алжир поднео званични захтев за улазак у БРИКС.^[34]
• 24. јул:
  • Ухапшен Веселин Вељовић, бивши директор црногорске полиције.^[35]
• 25. јул:
  • Парламент Кине сменио је Ћин Ганга са функције министра иностраних послова земље, а на његово место је враћен његов претходник Ванг Ји.^[36]
  • Славица Ђукић Дејановић званично је у Скупштини Србије изабрана за министарку просвете.

^[37]

• 26. јул:
  • У државном удару у Нигеру војска је преузела власт, а за председника је изабран генерал Абдулрахман Чиани док је Мухамед Базум смењен са места председника.^[38]
• 28. јул:
  • Украјински председник Владимир Зеленски потписао је закон којим се мења датум државног празника Божића у Украјини са 7. јануара на 25. децембар „у склопу напора да се одрекне руског наслеђа“. ^[39]
• 29. јул:
  • Најмање 12 особа је погинуло, а више од 130 повређено у снажној експлозији која је одјекнула у складишту пиротехнике у граду Сунгајколок у Тајланду.^[40]
• 30. јул:
  • У експлозији у Пакистану којој је погинуло најмање 40 људи, а више од 50 повређено током политичког митинга у северозападном Пакистану, у округу Баџур који се граничи са Авганистаном.^[41]
• 31. јул:
  • Боливија званично затражила пријем у БРИКС.^[42]
  • У поплавама у Пекингу 11 особа погинуло, 27 нестало.^[43]

• 1. август:
  • Венецуела званично поднела захтев за пријем у БРИКС.^[44]
• 4. август:
  • Нигер је раскинуо Споразумом о војно-техничкој сарадњи са Француском из 1977. године, а званичном Паризу дао рок од 30 дана да француске трупе напусте земљу.^[45]
  • Снажно невреме са градом погодило је немачки град Ројтлинген након ког су остале наслаге града од 30 сантиметара, а у сред лета добио зимски изглед причинивши огромну материјалну штету. ^[46]
• 5. август:
  • Украјинске снаге први пут гађале касетним муницијом Доњецк.^[47]
• 6. август:
  • Најмање 30 људи је погинуло, а 60 повређено када је воз излетео из шина и преврнуо се на југу Пакистана.^[48]
• 7. август:
  • Митрополит Павле, намесник Кијево-печерске лавре, пуштен је из притвора уз кауцију од милион долара.^[49]
• 9. август:
  • Српска атлетичарка Ангелина Топић постала је шампионка на Европском првенству за јуниорке у Јерусалиму, пошто је једина прескочила висину од 1,90 метара без иједног рушења у категорији скок увис.^[50]
  • Кандидат за председника Еквадора Фернандо Вилависенсио убијен је на предизборном скупу у Киту.^[51]
  • Због обилних киша и клизишта, на југу Норвешке срушила се брана, а евакуисано је око 600 људи који су живели низводно од бране.^[52]
• 10. август:
  • Адриана Вилагош, млада српска атлетичарка, освојила је златну медаљу на јуниорском Европском првенству у дисциплини бацања копља.^[53]
• 11. август:
  • Аутоматска међупланетарна станица „Луна 25“, лансирана је са космодрома „Восточни“, у Амурској области Русије, помоћу ракете-носача „Сојуз 2.1б“.^[54]
  • У великим пожарима који су захватили хавајско острво Мауи страдале су најмање 53 особе, док их је нестало око 1.000.^[55]
  • Мушкарац у Градачцу у Босни и Херцеговини убио супругу и још две особе извршио је самоубиство пред полицијом.^[56]
  • Тужилаштво Босне и Херцеговине подигло је оптужницу против председника Републике Српске Милорада Додика и в.д. директора Службеног гласника Српске Милоша Лукића.^[57]
• 14. август:
  • Намесник Кијевско-печерске лавре, митрополит Павле, доживео је срчани удар након чега је хитно хоспитализован на кардиолошко одељење и оперисан. ^[58]
  • У експлозији на бензинској пумпи у Дагестану, има погинуло је 35 људи у граду Махачкали, док је 119 повређено.^[59]
  • Аеродром у Катанији, другом по величини граду на Сицилији, тренутно је затворен због еруптивне активности вулкана Етне.^[60]
• 15. август:
  • Велика порота у америчкој савезној држави Џорџији подигла је оптужницу против бившег председника САД Доналда Трампа због покушаја да поништи свој пораз од демократе Џозефа Бајдена на председничким изборима 2020. године.^[61]
  • Припадници украјинске полиције блокирали су три зграде Кијевско-печерске лавре где живи део монаха и ходочасници и почели упад у просторије.^[62]
• 16. август:
  • У нападу на војно особље Нигера на граници са Малијем, 17 војника је погинуло, а до 20 је повређено.^[63]
• 19. август:
  • Буркина Фасо и Мали распоредили авионе у Нигеру у знак солидарности.^[64]
  • Руски сателит „Луна-25“ се сударила са Месецом.^[65]
• 20. август:
  • Српска атлетичарка Ивана Вулета освојила је златну медаљу на Светском првенству у Будимпешти скоком од 7.14.^[66]
  • Женска фудбалска репрезентација Шпаније освојила је Светско првенство победивши у финалу Енглеску.^[67]
• 22. август:
  • Савет за мир и безбедност Афричког савеза донео је одлуку да прекине активност Нигера у организацији.^[68]
  • Код Евроса у Грчкој пронађено је 18 угљенисаних тела откривена су на две локације у шуми коју је захватио пожар. ^[69]
  • Генерал Виктор Афзалов, начелник Генералштаба Ваздушно-космичких снага Русије, именован је за привременог главног команданта Ваздушно-космичких снага Русије, а генерал армије Сергеј Суровикин снага је разрешен дужности. ^[70]
  • Снажна олуја праћена грмљавином и јаким ударима ветра захватила је Меку у Саудијској Арабији, што је веома ретка појава на том подручју.^[71]
  • Тајландски парламент изабрао је Срету Тависина за премијера након општих избора у мају.^[72]
• 23. август:
  • У паду авиона приватне војне компаније Вагнер погинули су оснивачи Јевгениј Пригожин и Дмитриј Уткин у Тверској области.^[73]
• 24. август:
  • Саудијска Арабија, УАЕ, Аргентина, Иран, Етиопија и Египат позване да постану чланице БРИКС-а од 1. јануара 2024. године.^[74]
  • Јапан почео да испушта пречишћену радиоактивну воду из "Фукушиме", Кина обуставила увоз морских плодова из Јапана.^[75]
  • Бивши председник САД Доналд Трамп се предао у затвор округа Фултон у Џорџији како би се предао властима и прошао кроз формални процес хапшења након чега је пуштен уз кауцију.^[76]
• 27. август:
  • У тешкој саобраћајној несрећи која се догодила на магистралном путу Ужице - Златибор, на Ложионичком мосту у Ужицу, на лицу места погинуо је троје људи.^[77]
• 28. август:
  • Председник Француске Емануел Макрон је запретио Србији увођењем санкција (виза) уколико се хитно, не врати за "преговарачки сто" и не прихвати француско немачки ултиматум. ^[78]
• 30. август:
  • У нападу украјинских беспилотних летилица на војни аеродром у граду Псков на крајњем западу Русије уз границу са Естонијом, уништено је више транспортних авиона Иљушин.^[79]
  • Војска Габона извршила је државни удар и прогласила је неважећим резултате председничких избора, расформирала органе власти и саопштила да су границе затворене до даљег.^[80]
• 31. август:
  • Министар одбране Велике Британије Бен Волас поднео је оставку.^[81]
  • Оснивач и бивши командант Јединице за специјалне операције Франко Симатовић Френки пуштен је са издржавања казне по хашкој пресуди и превремено пуштен на слободу.^[82]
  • Најмање 73 особе су погинуле, а 52 су повређене када је пожар захватио оронулу петоспратницу у Јоханезбургу у Јужној Африци коју су населили бескућници.^[83]
  • Афрички савез обуставио учешће Габона у организацији.^[84]
  • У експлозији која се догодила на последњем спрату зграде у Улици слободе у Смедереву, смртно је страдао власник стана, након што је активирао експлозив.^[85]

• 1. септембар:
  • Бивши лидер десничарске групе „Прауд бојс“ Енрике Тари осуђен је на казну од 22 године затвора због упада у Капитол шестог јануара 2021. године.^[86]
• 2. септембар:
  • У Тел Авиву је дошло до масовног сукоба миграната из Еритреје са полицијом и присталицама власти због одбијања давања азила и протеривања, што је довело до масовних нереда, а пријављено је 30 повређених полицајаца и преко 100 миграната.^[87]
• 3. септембар:
  • Женска одбојкашка репрезентација Турске освојила је Европско првенство победивши у Србију.^[88]
  • Више људи је погинуло, а на десетине повређено током налета урагана "Дана" који је погодио Шпанију.^[89]
• 4. септембар:
  • Премијер Албаније Еди Рама извршио је реконструкцију владе и разрешио је шест министара у свом кабинету, између осталих и шефицу дипломатије Олту Џачку.^[90]
• 5. септембар:
  • Врховна рада разрешила је Алексеја Резникова са места министра одбране Украјине. За ову одлуку гласало је 327 народних посланика, против су била 4.^[91]
  • Снажно невреме праћено обилним падавинама, великим поплавама и торнадима је погодило велики део Грчке, Бугарске и Турске оставивши велики број људи без домова, струје и интернета, а погинуло је 10 особа.^[92]
  • Влада Републике Српске усвојила је Закон о забрани доласка актуелног високог представника у БиХ Кристијана Шмита на територију Републике Српске.^[93]
• 6. септембар:
  • Најмање 21 особа погинула је на југу Бразила у жестокој олуји која је изазвала поплаве у 60 градова.^[94]
  • Посланици Скупштине Србије изабрали су новог министра привреде Слободана Цветковића.^[95]
  • Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Алексеј Данилов изјавио је да је трећи светски рат већ почео и поново је затражио улазак његове земље у НАТО.^[96]
  • У украјинском граду Костјантињивка погинуло је 17 особа од чега једно дете, а повређено је 32 људи приликом ракетног напада оружаних снага Русије.^[97]
  • Русија и Турска постигле начелни споразум о испоруци милион тона житарица. ^[98]
• 7. септембар:
  • Баскеташи Србије поново су освојили злато на Европском првенству, победивши Литванију у драматичном финалу резултатом 22:20. Србија је тако освојила пето континентално надметање заредом. ^[99]
• 8. септембар:
  • Земљотрес магнитуде 6,9 степени погодио је Мароко у ком је број страдалих прешао 2862, док је преко 2562 људи повређено.^[100]
• 10. септембар:
  • У тешкој саобраћајној несрећи која се догодила на путу Атина - Солун, погинуле су четири особе када су се сударили аутобус српских таблица и аутомобил повређене су 42 особе.^[101]
  • Кошаркаши Србије освојили су другу узастопну а, четврту сребрну медаљу на великим такмичењима у последњих десет година.^[102]
  • Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић савладао је Данила Медведева у финалу Ју-Ес опена 3:0, по сетовима 6:3, 7:6, 6:3 и стигао до 24. гренд слем титуле у каријери.^[103]
• 11. септембар:
  • Суд БиХ је потврдио оптужницу против председника Републике Српске и Милорада Додика и в.д. директора Службеног гласника Српске Милоша Лукића.^[104]
  • Лидери земаља учесница Процеса Брдо Бриони, усвојили су на Самиту у Скопљу Декларацију у којој су се обавезали да ће интензивирати стратешки дијалог са институцијама Уније како би се убрзао процес приступања ЕУ и спречило занемаривање региона.^[105]
• 12. септембар:
  • Више од 11.300 људи је погинуло, а преко 20.000 се води као нестало у поплава које су погодиле град Дерна на истоку Либије.^[106]
  • Комитет америчког Представничког дома покренуо је истрагу у оквиру импичмента против председника Џозефа Бајдена.^[107]
• 13. септембар:
  • Након више од четири месеца притвора и првостепене пресуде на 14 месеци, новинар Милован Бркић пуштен из притвора.^[108]
• 14. септембар:
  • На италијанском острву Лампедуза проглашено је ванредно стање након што је дошао рекордан број миграната у последњих неколико дана.^[109]
• 15. септембар:
  • У Србији, Српској и дијелу Црне Горе обиљежен је Дан српског јединства, слободе и националне заставе.^[110]
• 16. септембар:
  • Финска и Пољска забраниле улазак аутомобила са руским регистрацијама.^[111][112]
  • Лидери Малија, Буркине Фасо и Нигера, потписали су Повељу о успостављању савеза држава Сахела за стварање колективне одбрамбене архитектуре.^[113]
  • Одбојкашка репрезентација Пољске освојила је Европско првенство победивши у финалу Италију.^[114]
• 18. септембар:
  • Радна група Министарства здравља изнела је мишљење да је неопходно поново ношење заштитних маски у свим здравственим установама.^[115]
• 19. септембар:
  • Азербејџан покренуо „антитерористичку операцију“ у Нагорно-Карабаху ради успостављања уставног поретка, саопштило је Министарство одбране републике.^[116]
  • Три особе су погинуле, а више њих је повређено у саобраћајној несрећи на магистралном путу Цетиње–Будва када је аутобус слетео са коловоза и сурвао се у провалију дубоку 15 метара.^[117]
• 20. септембар:
  • Потписано је примирје по окончању азербејџанске војне операције у Нагорно-Карабаху.^[118]
• 22. септембар:
  • Припадници оружане групе Вагнер су после четири месеца поново враћени на украјински фронт на подручје Херсонске области.^[119]
• 23. септембар:
  • Прва партија америчких тенкова „абрамс“ испоручена је у Украјину.^[120]
• 24. септембар:
  • Ноћу око 3 сати у Бањској на северу КиМ, незванично у размени ватре са КПС убијен је један косовски полицајац албанске националности, а други је рањен што је довело до ескалације косовске кризе.^[121]
• 25. септембар:
  • У експлозији на складишту горива у азеребејџанском граду Степанакерту у покрајини Нагорно-Карабах, погинуло је око 100, а повређено око 300 људи.^[122]
• 26. септембар:
  • Премијерка Србије Ана Брнабић потписала меморандум са Фајзером о изградњи БИО4 кампуса.^[123]
  • Председавајући Доњег дома Канаде Ентони Рота најавио је своју намеру да поднесе оставку на своју функцију крајем следећег дана, 27. септембра, због његовог позива Доњем дому канадског парламента и одавања почасти уз овације бившем ветерану Вафен-СС Јарославу Хунки, уз присуство и аплауз Зеленског и премијера Канаде Трудоа.^[124]
  • Војска у Буркини Фасо, која је преузела власт пре годину дана државним ударом, саопштила је да је осујетила државни контраудар.^[125]
• 28. септембар:
  • Сејм Летоније одобрио нову концепцију националне безбедности према којој ће летонским јавним медијима од 1. јануара 2026. године бити забрањено емитовање програма на руском језику.^[126]
• 29. септембар:
  • Најмање 52 људи је погинуло, док је 50 повређено у експлозији у близини џамије у граду Мастунгу, у пакистанској провинцији Балуџистан.^[127]
  • Савет НАТО одобрио је слање појачања КФОР-у, својој мисији на Косову и Метохији после сукоба тзв. косовске полиције и Срба у селу Бањска.^[128]
  • Као последица војне акције Азербејџана, преко 100.000 од 120.000 Јермена избјегло је из Нагорно-Карабаха у Јерменију и најављено је укидање Нагорнокарабашке Републике од 1. јануара 2024.^[129]
• 30. септембар:
  • У Словачкој на ванредним парламентарним изборима побидила партија Смер — социјалдемократија чији је предводник бивши премијер Роберт Фицо.^[130]

• 1. октобар:
  • Најмање 10 особа је погинуло, а 15 је повређено, укључујући четворо деце, након што се камион преврнуо на аутопуту у мексичкој држави Чијапас.^[131]
  • Турска покренула велику операцију против Радничке партије Курдистана.^[132]
• 2. октобар:
  • Најмање 10 особа је погинуло, а 40 их је повређено када се урушио кров цркве у граду Сијудад Мадеро на северу Мексика, а још 30 људи је заробљено испод рушевина.^[133]
  • Министар енергетике Молдавије Виктор Парликов саопштио је да та земља више неће куповати гас од руског „Гаспрома“.^[134]
  • Први од 12 наручених француских борбених авиона „Рафал“ испоручен је Хрватској.^[135]
  • Нобелова награда за медицину 2023. додељена је Каталин Карико и Дру Вајсману за развој мРНК вакцине против ковида.^[136]
  • Врховни суд САД дозволио је бившем америчком председнику Доналду Трампу да се кандидује за председника САД.^[137]
  • Стотине малих потреса погодило је густо насељено вулканско подручје западно од италијанског града Напуља последњих недеља, због чега је влада припремила планове за масовну евакуацију.^[138]
• 3. октобар:
  • Апелациони суд у Београду укинуо је притвор Зорану Марјановићу осуђеном за убиство супруге Јелене Марјановић.^[139]
  • Најмање 21 особа је погинула, 12 је повређено, а четворо или петоро се води као нестало када је аутобус у Италији пао са надвожњака.^[140]
• 4. октобар:
  • Српски покрет Двери, Српска странка Заветници и група српских интелектуалаца су формирали „Српски државотворни блок“.^[141]
• 5. октобар:
  • Најмање 70 особа је убијено, а више од 200 рањено у нападу дроновима на свечаност поводом завршетка школовања нове генерације сиријских официра у Хомсу.^[142]
  • Амерички борбени авион Ф-16 оборио турски ударни дрон изнад северне Сирије, а инцидент је званично потврдио Пентагон.^[143]
  • Премијер Јерменије Никол Пашињан је на састанку са лидерима ЕУ, Немачке и Француске потписао декларацију у којој признаје Азербејџану право на 86,6 хиљада квадратних км, који обухвата Нагорно-Карабах и део јерменске територије.^[144]
• 6. октобар:
  • Најмање 40 особа је погинуло у поплавама изазваних изливањем глечерског језера на Хималајима у Индији.^[145]
• 7. октобар:
  • Словачка обуставила војну помоћ Украјини.^[146]
  • Отпочео је Израелско-палестински сукоб, са неколико стотина мртвих и неколико хиљада повређених људи.^[147]
  • Израелска војска саопштила да почиње са блокадом и гађањем циљева у Појасу Газе након ракетних напада на израелску територију са тог подручја у ком је погинуло шесторо, а рањено 300 људи.^[147]
  • Израелска војска прогласила почетак „антитерористичке операције Гвоздени мачеви“ у Појасу Газе.^[148]
  • Хамас је објавио почетак војне операције „Ал-Акса поплава“ у Израелу.^[149]
  • Најмање 2.000 људи погинуло је у неколико земљотреса који су погодили Авганистан од којих је најјачи био од 6,2 степена по Рихтеровој скали.^[150]
• 8. октобар:
  • Келвин Киптум је оборио свјетски рекорд у маратону за мушкарце.^[151]
• 9. октобар:
  • Израел је после 900 погинулих људи за три дана рата увео тоталну блокаду појаса Газе.^[152]
  • Роберт Кенеди Млађи саопштио је напустио Демократску странку да ће се на америчким председничким изборима кандидовати као независан кандидат. ^[153]
  • Словачку је погодио земљотрес јачине пет степени по Рихтеровој скали.^[154]
• 11. октобар:
  • Још један снажан земљотрес јачине 6,3 степена по Рихтеру потресао је поново провинцију Херат на западу Авганистана.^[155]
  • Израелски премијер Бењамин Нетањаху и вођа опозиције Бени Ганц договорили формирање концентрационе владе.^[156]
• 12. октобар:
  • Израелски Кнесет изгласао је ратну владу националног јединства чије су формирање договорили премијер Бењамин Нетањаху и лидер опозиционог Националног јединства Бени Ганц.^[157]
• 13. октобар:
  • Израелски тенкови ушли на територију Појаса Газе.^[158]
• 14. октобар:
  • Кримски мост у потпуности обновљен.^[159]
  • Отворен је ауто-пут Рума—Шабац укупне дужине 24,6 km.^[160]
• 16. октобар:
  • У пуцњави у центру Брисела, убијене две особе припадници Фудбалске репрезентације Шведске.^[161]
• 17. октобар:
  • Руска Дума повукла ратификацију споразума о нуклеарном тестирању.^[162]
  • САД извеле нуклеарно тестирање на дан кад је Русија суспендовала "споразум о забрани нуклеарних проба".^[163]
  • У гранатирању болнице у Гази од стране израелске војске, у којој је, према првим информацијама, страдало више од 500 људи.^[164]
  • Демонстранти у Аману упали у зграду израелске амбасаде у Јордану.^[165]
• 18. октобар:
  • Око 500 америчких Јевреја, укључујући двадесетак рабина, ухапшено је после упада у зграду америчког Конгреса током протеста против рата Израела и Палестинаца.^[166]
• 19. октобар:
  • Бригаде ирачког Хезболаха званично су објавиле своје учешће у операцији „Поплава Ал-Акса”.^[167]
  • У ракетном нападу израелског ратног ваздухопловства погинуло 18 људи, а уништена је грчка црква Светог Порфирија у Гази.^[168]
  • Украјинска православна црква Московске патријаршије званично забрањена у Украјини.^[169]
  • ЕП изгласао Резолуцију - мере против Србије ако се утврди да је умешана у догађаје у Бањској.^[170]
• 20. октобар:
  • 13 људи, укључујући петоро деце, убијено је у сукобима израелских снага и Палестинаца у избегличком кампу Нур Шамс на Западној обали.^[171]
• 23. октобар:
  • Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган предложио турском парламенту да ратификује протокол о уласку Шведске у НАТО.^[172]
• 24. октобар:
  • Најмање седам људи је изгубило живот, а на десетине је повређено након што се густа мешавина магле и дима, названа „супермагла“, спустила на делове Луизијане и изазвала ланчани судар стотине возила у Њу Орлеансу.^[173]
  • Кинески министар одбране Ли Шангфу смењен је са функције.^[174]
  • Најмање 50 људи је погинуло, а више од 60 је повређено током напада израелских ваздухопловних снага на град Кан Јунис на југу појаса Газе.^[175]
  • Више од 2.300 деце погинуло је у Појасу Газе од почетка ескалације сукоба, више од 5.300 је повређено, саопштава УНИЦЕФ.^[176]
• 25. октобар:
  • Систем за хитно обавештавање јавности у случају нестанка деце почео са радом у Србији.^[177]
  • Роберт Фицо је званично постао председник словачке владе.^[178]
  • Мађарски парламент одбацио је предлог да се одржи гласање о кандидатури Шведске за улазак у НАТО.^[179]
  • Нападач наоружан аутоматском пушком убио је 22 особе и ранио између 50 и 60 у Луистону, у америчкој држави Мејн.^[180]
• 26. октобар:
  • Протести и оружани сукоби захватили су Панаму, након што је у парламенту потврђена продаја рудника бакра канадској рударској корпорацији.^[181]
• 27. октобар:
  • Израелски тенкови поново су ушли на територију Појаса Газе.^[182]
• 28. октобар:
  • Најмање 32 особе је погинуло, а 63 је повређено у судару више возила у Египту.^[183]
  • Најмање 25 рудара је погинуло у пожару који се догодио у једном руднику у Казахстану.^[184]
• 29. октобар:
  • У Турској се низом манифестација обележава Дан Републике и 100 година од успостављања модерне секуларне државе где је у Истанбулу приређена војна парада, и код маузолеја оснивача државе Мустафе Kемала Ататурка.^[185]
• 30. октобар:
  • Председница Европске комисије Урзула фон дер Лајен поручила је Београду из Приштине да мора да прихвати де факто признање Косова.^[186]
  • Чланови Владе донели су на седници и одлуке о распуштању Скупштине Града Београда и образовању Привременог органа Града Београда, а исте одлуке донете су за још 64 града и локалних самоуправа у Србији што је створило предуслове за расписивање ванредних избора.^[187]
  • Лидер Нове српске демократије Андрија Мандић изабран је за председника Скупштине Црне Горе.^[188]
• 31. октобар:
  • Скупштина Црне Горе изабрала је 44. Владу премијера Милојка Спајића.^[189]
  • Влада Боливије прекида дипломатске односе са Израелом због догађаја у Појасу Газе.^[190]
  • Више од 100 људи погинуло је у израелском нападу на избеглички камп Џебалија на северу Појаса Газе.^[191]
  • Јемен (Хути које подржава Иран) објавио је рат Израелу.^[192]

• 1. новембар:
  • Председник Србије Александар Вучић расписао је ванредне парламентарне изборе за 17. децембар.^[193]
  • Јордан је донео одлуку да моментално опозове свог амбасадора у Израелу.^[194]
• 2. новембар:
  • Председник Русије Владимир Путин потписао указ којим се Русија повлачи из Споразума о свеобухватној забрани нуклеарних тестирања.^[195]
  • Бахреин је повукао свог амбасадора из Израела и прекинуо економске везе са том државом.^[196]
  • Трећи дан заредом бомбардован избеглички камп Џебалија, погинуло 29 људи.^[197]
  • СБ УН продужио мандат ЕУФОР-а у БиХ.^[198]
  • Израелске снаге окружиле су у потпуности град Газу.^[199]
• 3. новембар:
  • Две особе су погинуле, једна повређена када је пукла брана на сепарацији рудника угља Лубница у селу Грљан код Зајечара.^[200]
  • Александар Вулин поднео оставку на место директора БИА.^[201]
• 4. новембар:
  • 128 људи погинуло је у земљотресу који је током ноћи погодио Непал.^[202]
  • Турска прекинула дипломатске односе са Израелом.^[203]
• 6. новембар:
  • Више од 10.000 људи је погинуло у Појасу Газе од почетка сукоба, саопштило је палестинско министарство здравља.^[204]
  • У нападу сепаратиста у западном Камеруну убијено најмање 20 људи.^[205]
  • Јужноафричка Република прекинула дипломатске односе са Израелом.^[206]
• 7. новембар:
  • Уједињено Краљевство је обуставило учешће у “Споразуму о конвенционалним оружаним снагама“ у Европи.^[207]
  • Влада у Португалији пала због коруптивних афера у вези експлоатације литијума, премијер поднео оставку.^[208]
  • У ракетним нападима украјинских снага на Доњецк системима ХИМАРС погинуло је 20 људи, а 11 је рањено.^[209]
  • Првих пет авиона Ф-16 пребачени из Холандије у Украјину стигли су у центар за обуку у Румунији.^[210]
• 8. новембар:
  • Словачка званично блокирала доставу оружја Украјини.^[211]
  • Председник Русије Владимир Путин је потписао указ према којем се део блокиране стране имовине у Руској Федерацији може заменити за имовину Руса замрзнуту на Западу.^[212]
• 10. новембар:
  • Исландске власти су позвале становнике да се мирно евакуишу и нагласиле да нема непосредне опасности, након што је у петак забележено готово 800 земљотреса на том острву.^[213]
• 11. новембар:
  • Исланд је прогласио ванредну ситуацију због могуће ерупције вулкана Фаградалсфјал у близини града Гриндавика, а полиција је позвала становнике града да се евакуишу након серије земљотреса на југозападу земље која је повезана са могућом ерупцијом вулкана.^[213]
• 12. новембар:
  • Стручњаци су изразили бојазан да би вулканска ерупција, која се ускоро очекује, могла да уништи град Гриндавик у близини Рејкјавика.^[214]
• 13. новембар:
  • Прорадио вулкан Етна у свом југоисточном кратеру.^[215]
  • На Исланду регистровано је око 900 земљотреса, због чега је скоро 4.000 особа евакуисано током претходне седмице.^[216]
• 14. новембар:
  • Белизе прекинуо дипломатске односе са Израелом.^[217]
  • Израелска војска заузела главно упориште Хамаса.^[218]
  • Најмање 12 Палестинаца погинуло у Кан Јунису, а десетине су повређене, када су израелске снаге погодиле две стамбене зграде у том граду.^[219]
• 17. новембар:
  • Председник САД Џозеф Бајден потписао је нацрт закона о финансирању рада федералне Владе, план не укључује додатну помоћ за Израел и Украјину.^[220]
  • Број убијених Палестинаца у Гази достигао 12.000.^[221]
  • Кинески Јуан је престигао евро по први пут и постао друга највећа светска валута за трговање.^[222]
• 18. новембар:
  • Најмање 50 људи погинуло у израелском нападу на школу Ал-Факура.^[223]
• 19. новембар:
  • Затворен једини гранични прелаз између Русије и Финске.^[224]
  • Новак Ђоковић освојио је седми трофеј на Завршном турниру у Торину победом над Италијаном Јаником Синером у два сета, 6:3, 6:3.^[225]
  • Политичар крајње деснице Хавијер Милеј изабран је за председника Аргентине.^[226]
• 21. новембар:
  • Пакистан поднео захтев за придруживање БРИКС-у.^[227]
  • Договорена четвородневна хуманитарна пауза у Појасу Газе.^[228]
• 22. новембар:
  • На ванредним парламентарним изборима у Холандији највише гласова освојила десничарска Партија слободе.^[229]
• 23. новембар:
  • У нападу израелске војске убијено 30 људи током бомбардовања школе у кампу Џабалија.^[230]
  • У центру главног града Ирске Даблина дошло је до жестоких нереда и сукоба са полицијом након што је троје деце повређено у нападу ножем од стране алжирског мигранта.^[231]
• 26. новембар:
  • У невремену које је захватило Крим једна особа је нестала, а четири су повређене, а око 500.000 становника остало је без струје због јаке олује.^[232]
• 29. новембар:
  • УН усвојиле резолуцију којом позивају Израел да се врати на границе из 1967. године.^[233]
• 30. новембар:
  • ЛГБТ покрет проглашен екстремистичком организацијом у Русији.^[234]

• 1. децембар:
  • Израел и Хамас прекинули примирје у Гази после седам дана без тешких борби након чега су размењени таоци, заробљеници и затвореници.^[235]
• 3. децембар:
  • Најмање 13 цивила, укључујући децу и жене, погинуло је, а већи број људи је повређен у низу израелских ваздушних удара на више стамбених објеката у избегличком кампу Нусеират.^[236]
  • Израел започео копнену операцију на југу Газе.^[236]
  • Вулкан Мерапи на индонежанском острву Јава избацио је стуб пепела висок 3.000 метара.^[237]
  • Грађани Венецуеле гласали за припајање спорне области Гвајана Есекиба.^[238]
• 4. децембар:
  • У израелском нападу на школу Салах ал-Дин у Гази убијене 52 особе.^[239]
  • Владајућа хунта у Нигеру опозвала је војно партнерство те земље са Европском унијом.^[240]
• 6. децембар:
  • Председник Венецуеле прогласио је део суседне Гвајане 24. државом у земљи.^[241]
• 7. децембар:
  • Савет Руске Федерације је саопштио ће председнички избори у Русији бити одржани 17. марта 2024. године.^[242]
  • Специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак поручио је да је први пут после дужег времена ЕУ спремна за проширење.^[243]
• 9. децембар:
  • Шест особа је погинуло, а 23 су повређене у торнаду који је погодио америчку савезну државу Тенеси, саопштиле су локалне власти.^[244]
• 10. децембар:
  • Председник Србије Александар Вучић, председник Бугарске Румен Радев, председник Азербејџана Илхам Алијев и шеф делегацији ЕУ у Србији Емануел Жиофре пустили су у рад гасну интерконекцију Србија-Бугарска.^[245]
  • Хавијер Милеј је ступио на функцију председника Аргентине.^[246]
• 11. децембар:
  • Доналд Туск изабран за премијера Пољске.^[247]
• 17. децембар:
  • На ванредним парламентарним, локалним, покрајинским и београдским изборима већину гласова освојила је коалиција Србија не сме да стане, а за њом следе Србија против насиља, СПС—ЈС, НАДА и Ми — Глас из народа.^[248]
  • Снажна олуја са ветровима до 146 километара на сат погодила је током викенда обалу Аргентине у којој је погинуло најмање 13 људи у граду Баја Бланка.^[249]
  • Женска рукометна репрезентација Француске освојила је Светско првенство победивши Норвешку резултатом 31:28.
• 18. децембар:
  • У Београду започела нова серија протеста против изборних резултата на београдским изборима.^[250]
  • У израелским нападима на избеглички камп Џабалија у северној Гази убијено је 90 Палестинаца.^[251]
  • Посланици Народне скупштине Бугарске су одлучили да укину „казнене акцизе“ након што је Мађарска поставила ултиматум Бугарској и запретила да ће ставити вето на приступање Шенгену.^[252]
  • Пентагон објавио почетaк мултинационалне операције за заштиту Црвеног мора због напада Хута на комерцијалне бродове.^[253]
  • Северна Кореја је успешно тестирала интерконтиненталну балистичку ракету Хвасонг-18.^[254]
• 19. децембар:
  • У земљотресу јачине 6,2 степена Рихтерове скале, који је погодио северозападну Кину, погинуло је најмање 118 људи у провинцији Гансу и суседној провинцији Ћингхај.^[255]
• 20. децембар:
  • Врховни суд Колорада прогласио је бившег председника Доналда Трампа неподобним за Белу кућу и пресудио да у тој савезној америчкој држави не може да учествује на америчким председничким изборима 2024. године.^[256]
  • Папа Фрања је званично одобрио да се свештеницима дозволи да благосиљају истополне парове.^[257]
  • Отпочели велики протести против оштре и антисоцијалне економске политике новог аргентинског председника Хавијера Милеја.^[258]
• 21. децембар:
  • Најмање 15 особа је убијено, а 24 су рањене у досад најсмртоноснијој масовној пуцњави у историји Чешке када је у поподневним часовима (око 15 часова), нападач наоружан аутоматском пушком, отворио ватру на тргу који носи име по Јану Палаху у Прагу.^[259]
  • Најмање 24 особе је погинуло од последица израелског бомбардовања у Рафи у јужном делу Појаса Газе, близу границе са Египтом.^[260]
• 22. децембар:
  • Француска војска је повукла своје последње трупе из Нигера, неколико дана пре рока и након деценије операција против наоружаних терористичких група у региону Сахела.^[261]
  • Резолуција, коју су саставили Уједињени Арапски Емирати, у СБ УН усвојена са 13 гласова за, као и уз два уздржана. Русија и САД су се уздржале од гласања о резолуцији.^[262]
  • Вук Јеремић поднео оставку на место председника Народне странке.^[263]
  • Шпанија ставила вето на учешће ЕУ у америчкој специјалној операцији против Хута.^[264]
• 23. децембар:
  • Лидер покрета Двери Бошко Обрадовић поднео је данас неопозиву оставку на место председника странке због, како је рекао, изборног неуспеха.^[265]
• 24. децембар:
  • Присталице коалиције "Србија против насиља" са неколико стотина грађана и хулигана су покушали да силом заузму скупштину града Београда наневши материјалну штету на прозорима и улазним вратима након чега је дошло до сукоба са полицијом уз употребу сузавца и других метода за разбијање демонстрација, а око 30 полицајаца је повређено.^[266]
• 25. децембар:
  • Руска војска је потпуно заузела снажно украјинско утврђење западно од Доњецка место Марјинка после готово две године тешких борби.^[267]
• 26. децембар:
  • Председник Белорусије Александар Лукашенко изјавио је да је Русија завршила испоруку тактичког нуклеарног оружја његовој земљи.^[268]
  • Турски парламентарни одбор одобрио кандидатуру Шведске за улазак у НАТО.^[269]
• 27. децембар:
  • У израелском нападу на болницу Ел Амал у Кан Јунису на југу енклаве убијено најмање 20 Палестинаца.^[270]
• 28. децембар:
  • Најмање 40 људи погинуло у експлозији цистерне са горивом у Либерији.^[271]
  • Шест Палестинаца убијено у израелској рацији у кампу у граду Тулкарм на Западној Обали.^[272]
  • Једанаест људи је погинуло, а више од 50 је повређено у саобраћајној несрећи на северозападу Турске.^[273]
  • Председник Венецуеле Николас Мадуро наредио је почетак војних вежби на Атлантском океану као одговор на долазак брода британске морнарице код обале Гвајане.^[274]
• 29. децембар:
  • Најмање 35 људи је убијено, а на десетине рањено у нападу израелских снага на избегличке кампове Нусеират и Магази у централном делу Газе.^[275]
  • Најмање 41 особа је погинула током најмасовнијег руског ракетног напада широм Украјине.^[276]
  • Републичка изборна комисија одбацила је приговор листе "Србија против насиља" за Београд о поништавању избора.^[277]
  • Председник Аргентине Хавијер Милеј званично је обавестио чланице БРИКС-а да се његова земља неће придружити том блоку.^[278]
  • Државна секретарка државе Мејн Шејна Белоуз уклонила је Доналда Трампа са председничких избора у тој држави према клаузули о побуни у Америчком уставу.^[279]
• 30. децембар:
  • У ракетном нападу касетном муницијом од стране украјинских снага на руски град Белгород је погинуло 25 особа, а 111 је рањено међу којима су и троје деца.^[280]
  • Земљотрес јачине 5,5 степени у околини Зенице, осетио се и у Србији.^[281]
• 31. децембар:
  • Министарство здравља у Гази под управом Хамаса каже да је најмање 21.822 људи убијено у Појасу Газе од 7. октобра.^[282]

• 3. јануар — Руслан Хасбулатов, руски економиста и политичар (*1942)
• 4. јануар:
  • Зоран Калезић, српски певач народне музике (*1950)
  • Рози Митермајер, немачка алпска скијашица (*1950)
• 5. јануар — Душан Величковић, српски новинар и писац (*1947)
• 6. јануар — Ђанлука Вијали, италијански фудбалер и фудбалски тренер (*1964)
• 7. јануар:
  • Ивка Дабетић, југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица (*1936)
  • Зинаид Мемишевић, југословенски и српски филмски и позоришни глумац (*1950)
• 8. јануар:
  • Роберто Динамите, бразилски фудбалер и политичар (*1954)
  • Борислав Девић, српски атлетичар и маратонац (*1963)
• 9. јануар:
  • Чарлс Симић, српско-амерички песник, есејиста и преводилац (*1938)
  • Карл Александер Милер, швајцарски физичар и нобеловац (*1927)
  • Катерина Крстева, југословенска и македонска филмска и позоришна глумица (*1941)
• 10. јануар:
  • Константин II Грчки, последњи краљ Грчке од 1964. до 1973. године (*1940)
  • Џеф Бек, енглески рок гитариста (*1944)
  • Иринеј, 14. патријарх јерусалимске патријаршије у периоду од 2001–2005 (*1939)
• 11. јануар — Татјана Патиц, немачка манекенка, супермодел и повремена глумица (*1966)
• 12. јануар — Лиса Мари Пресли, америчка певачица и композиторка (*1968)
• 13. јануар — Клас Лестандер, шведски биатлонац (*1931)
• 15. јануар — Гордана Куић, српска књижевница (*1942)
• 16. јануар:
  • Ђина Лолобриђида, италијанска филмска глумица, фотоновинар и скулптор (*1927)
  • Миро Главуртић, југословенски и српски сликар и писац (*1932)
  • Владимир Милосављевић, српски диригент и композитор православне духовне музике (*1951)
• 17. јануар:
  • Рене Гајер, аустралијска певачица џез, соул и ритам и блуз музике (*1953)
  • Лисил Рандон, француска монахиња и суперстогодишњакиња (*1904)
  • Марко Јанковић, српски новинар, радио и телевизијски водитељ, диск-џокеј и политичар (*1947)
• 18. јануар — Денис Монастирски, украјински политичар, правник и министар унутрашњих послова (*1980)
• 19. јануар — Дејвид Крозби, амерички музичар, певач и аутор песама (*1941)
• 21. јануар — Душан Христовић, српски инжењер и научник из области рачунарства и информатике (*1929)
• 23. јануар — Алваро Колом, председник Гватемале од 2008. до 2012. године (*1951)
• 27. јануар — Саша Петровић, српски и босанскохерцеговачки глумац (*1962)
• 30. јануар:
  • Боби Хал, канадски хокејаш на леду (*1939)
  • Борислав Славкић, учесник Народноослободилачке борбе и председник СУБНОР-а месне заједнице Лаћарак (*1926)
• 31. јануар — Марко Вишић, српски класични филолог, филозоф, преводилац и универзитетски професор (*1942)

• 2. фебруар — Јован Зизјулас, титуларни митрополит пергамски у Цариградској патријаршији (*1931)
• 3. фебруар:
  • Пако Рабан, шпански модни дизајнер (*1934)
  • Стево Докмановић, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор Југословенске народне армије (*1925)
• 4. фебруар — Аврам Лемпел, израелски информатичар (*1936)
• 5. фебруар:
  • Первез Мушараф, председник Пакистана, генерал и начелник Генералштаба пакистанске армије (*1943)
  • Драгољуб Крнета, српски универзитетски професор социјалне психологије (*1949)
• 6. фебруар:
  • Валериј Чудинов, руски научник (*1942)
  • Грета Андерсен, данска пливачица (*1927)
• 7. фебруар — Славко Милановић, српски драматург, драмски писац, сценариста, редитељ и критичар (*1951)
• 8. фебруар:
  • Мирослав Блажевић, хрватски фудбалски тренер (*1935)
  • Бранка Веселиновић, српска позоришна, филмска и телевизијска глумица (*1918)
• 10. фебруар:
  • Јасмин Телаловић, хрватски и босанскохерцеговачки глумац (*1977)
  • Карлос Саура, шпански филмски режисер, фотограф и писац (*1932)
• 11. фебруар — Иван Ковач, чехословачки атлетичар (*1948)
• 13. фебруар:
  • Драгољуб Бакић, српски и југословенски архитекта (*1939)
  • Бреда Калеф, југословенска и српска оперска певачица (*1930)
• 14. фебруар — Хрвоје Качић, југословенски и хрватски ватерполиста, политичар, универзитетски професор и адвокат (*1932)
• 15. фебруар:
  • Ракел Велч, америчка глумица и фото-модел (*1940)
  • Жељко Граховац, српски и босанскохерцеговачки књижевник (*1955)
• 18. фебруар — Петар Жеков, бугарски фудбалер (*1944)
• 19. фебруар — Ричард Белзер, амерички филмски и телевизијски глумац (*1944)
• 21. фебруар — Амансио Амаро, шпански фудбалер (*1939)
• 24. фебруар — Јурај Јакубиско, словачки филмски режисер (*1938)
• 28. фебруар — Милан Јелић, српски драмски писац, сценариста, глумац и редитељ (*1944)

• 1. март — Жист Фонтен, француски фудбалер и фудбалски тренер (*1933)
• 2. март — Вејн Шортер, амерички џез саксофониста и композитор (*1933)
• 3. март:
  • Том Сајзмор, амерички филмски и телевизијски глумац и продуцент (*1961)
  • Стевка Козић Прерадовић, српска пјесникиња (*1945)
  • Кензабуро Ое, јапански књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност 1994. године (*1935)
  • Милоје Павловић, пилот и генерал-мајор авијације ВЈ (*1948)
• 5. март — Франсиско Ј. Ајала, шпански биолог и академик (*1934)
• 6. март:
  • Јозеф Војта, чешки фудбалер и чехословачки репрезентативац (*1935)
  • Павел Харин, совјетски кануиста (*1927)
• 8. март — Хајим Топол, израелски глумац (*1935)
• 9. март — Роберт Блејк, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1933)
• 10. март:
  • Танасије Узуновић, српски глумац (*1942)
  • Теодора Жарковић, православна монахиња СПЦ и схи-игуманија Манастира Грачанице (*1940)
• 11. март — Бојан M. Ђукић, српски аутор стрипова, аниматор, публициста и педагог (*1956)
• 12. март:
  • Драгослав Михаиловић, српски књижевник и академик (*1930)
  • Дик Фосбери, амерички скакач у вис (*1947)
• 15. март — Мимис Папајоану, грчки фудбалер (*1942)
• 17. март:
  • Дубравка Угрешић, југословенска, хрватска и холандска књижевница (*1949)
  • Драго Личина, потпуковник Војске Републике Српске (*1951)
• 18. март — Радослав Граић, српски пјевач, композитор и музички уредник Телевизије Београд (*1932)
• 19. март — Петар Надовеза, југословенски, хрватски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1942)
• 20. март — Димче Мешковски, југословенски и македонски филмски и позоришни глумац (*1945)
• 21. март — Вилис Рид, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (*1942)
• 23. март:
  • Љиљана Седлар, српска глумица (*1943)
  • Ратко Вулановић, српски вајар (*1941)
• 25. март:
  • Пасквал Мокумби, мозамбички политичар и премијер (1994−2004) (*1941)
  • Јакоб Зив, израелски информатичар (*1931)
• 28. март — Рјучи Сакамото, јапански композитор, музички продуцент, писац, активиста, глумац и играч (*1952)
• 31. март — Смиљка Бенцет, југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица (*1934)

• 1. април — Дарио Кампеото, данско-италијански певач, глумац и забављач (*1939)
• 2. април — Владлен Татарски, руски ратни дописник и извештач (*1982)
• 4. април — Михаило Илић, српски филмски редитељ, монтажер, сценариста, продуцент и теоретичар филма (*1939)
• 5. април — Душко Гојковић, српски џез трубач, композитор и аранжер (*1931)
• 8. април — Мајкл Лернер, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1941)
• 10. април — Драго Тршар, словеначки вајар (*1927)
• 13. април — Мери Квант, британска модна дизајнерка и модна икона (*1930)
• 16. април — Слободан Лаловић, српски правник и политичар (*1954)
• 17. април — Јосип Дуванчић, југословенски и хрватски фудбалски тренер (*1935)
• 19. април:
  • Мунбин, јужнокорејски певач, глумац, плесач и манекен (*1998)
  • Сава Пустиња, српски ваздухопловни инжењер и магистар техничких наука, те генерал-пуковник (*1936)
• 20. април — Жозеп Марија Фусте, шпански фудбалер (*1941)
• 22. април — Френк Шу, амерички астрофизичар, астроном и аутор (*1943)
• 23. април:
  • Мирко Шоуц, српски композитор и џез музичар (*1933)
  • Саша Видић, српски модни стилиста, дизајнер и модни критичар (*1971)
• 24. април:
  • Сенахид Халиловић, босанскохерцеговачки лингвиста (*1958)
  • Матјаж Турк, југословенски и словеначки глумац (*1938)
• 25. април — Хари Белафонте, амерички певач, текстописац, глумац и друштвени активиста (*1927)
• 27. април — Џери Спрингер, британско амерички водитељ, новинар, глумац, продуцент, адвокат и политичар (*1944)
• 29. април — Душан М. Берић, српски историчар, универзитетски професор и научни радник (*1948)

• 2. мај — Дамир Шолман, југословенски и хрватски кошаркаш (*1948)
• 3. мај:
  • Никица Валентић, хрватски правник, предузетник, политичар и премијер (1993–1995) (*1950)
  • Љиљана Булатовић Медић, српска новинарка, публициста и књижевник (*1940)
• 4. мај:
  • Јасмин Ставрос, хрватски поп певач (*1954)
  • Рифат Растодер, црногорски полтичар и новинар (*1950)
• 6. мај — Гари Прадо, боливијски генерал и амбасадор (*1938)
• 7. мај — Шефкет Арсланагић, босанскохерцеговачки математичар (*1942)
• 8. мај — Рита Ли, бразилска певачица (*1947)
• 9. мај — Милосав Марјановић, српски математичар, универзитетски професор и академик (*1931)
• 13. мај:
  • Лана Токовић, српска музичарка (*1966)
  • Велдон Олсон, амерички хокејаш на леду (*1932)
  • Михал Рамач, српски и русински новинар, преводилац, песник и сценариста (*1951)
• 14. мај — Феран Оливеља, шпански фудбалер (*1936)
• 15. мај:
  • Роберт Лукас, амерички економиста и добитник Нобелове награде за економију 1995. године (*1937)
  • Владан Радовановић, српски вишемедијски уметник (*1932)
• 18. мај:
  • Хелмут Бергер, аустријски глумац (*1944)
  • Џим Браун, амерички глумац и професионални амерички фудбалер (*1936)
• 19. мај — Џевад Карахасан, босанскохерцеговачки књижевник, драматичар, есејиста, романописац (*1953)
• 20. мај — Вено Тауфер, словеначки песник, есејиста, драмски писац и књижевни преводилац (*1933)
• 21. мај:
  • Реј Стивенсон, северноирски позоришни, филмски и телевизијски глумац (*1964)
  • Стево Марковић, потпуковник ЈНА (*1930)
• 22. мај — Рик Хојт, такмичар у Тиму Хојт (*1962)
• 23. мај:
  • Санда Лангерхолц, југословенска и хрватска филмска и глумица (*1932)
  • Новак Килибарда, црногорски политичар и књижевник, историчар књижевности и универзитетски професор (*1934)
• 24. мај — Тина Тарнер, америчка певачица и глумица (*1939)
• 28. мај — Харалд цур Хаузен, немачки лекар, микробиолог и нобеловац (*1936)
• 31. мај — Слободан Панов, српски правник, универзитетски професор и политичар (*1964)

• 3. јун:
  • Трајче Ђорђиев, македонски филмски, телевизијски, позоришни и гласовни глумац, редитељ и пантомимичар (*1967)
  • Архимандрит Дионисије, схи-архимандрит СПЦ, игуман Манастира Липовца и духовник (*1932)
• 5. јун:
  • Аштруд Жилберто, бразилска певачица самбе и боса нове (*1940)
  • Драгољуб Николић, српски грађевински инжењер и универзитетски професор (*1930)
  • Влада Канић, српски песник и кантаутор (*1941)
• 8. јун:
  • Пет Робертсон, амерички медијски могул, телеванђелиста, политиколог и баптистички свештеник (*1930)
  • Клаус Бир, источнонемачки атлетичар (*1942)
• 9. јун:
  • Хелмар Милер, западнонемачки атлетичар (*1939)
  • Флојд Мартин, канадски хокејаш на леду (*1929)
• 10. јун — Теодор Качински, амерички терориста, математичар, анархиста, нео-лудист и критичар друштва (*1942)
• 12. јун:
  • Силвио Берлускони, италијански бизнисмен, политичар и премијер (1994–1995; 2001–2006; 2008–2011) (*1936)
  • Крунослав Шарић, хрватско-босанскохерцеговачки филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1944)
  • Трит Вилијамс, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац, дечији писац и редитељ (*1951)
• 13. јун — Кормак Макарти, амерички књижевник, драматург и сценариста (*1933)
• 15. јун — Гленда Џексон, британска глумица и политичарка (*1936)
• 16. јун:
  • Ђино Медер, швајцарски бициклиста (*1997)
  • Данијел Елсберг, амерички узбуњивач, политички активиста, економиста и војни аналитичар познат по Пентагонским папирима (*1931)
• 21. јун — Мијо Лончарић, хрватски лингвист, лексикограф и познавалац кајкавског дијалекта (*1941)
• 23. јун — Фредерик Форест, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1936)
• 29. јун — Алан Аркин, амерички глумац (*1934)
• 30. јун:
  • Вахидин Мусемић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер (*1946)
  • Сејо Питић, југословенски и босанскохерцеговачки певач севдалинки (*1946)

• 2. јул:
  • Милан Милутиновић, српски политичар, дипломата и председник Србије (1997–2002) (*1942)
  • Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну (*1928)
• 5. јул — Коко Ли, хонгконшка музичарка, глумица, плесачица и певачица (*1975)
• 6. јул — Елвира Воћа, југословенска и хрватска певачица забавне музике (*1942)
• 8. јул — Срђан Кољевић, српски филмски сценариста, редитељ и универзитетски професор (*1966)
• 9. јул — Луис Суарез, шпански фудбалер и фудбалски тренер (*1935)
• 10. јул — Ричард Г. Хованисијан, јерменско-амерички историчар и професор емеритус (*1932)
• 11. јул:
  • Милан Кундера, француски књижевник (*1929)
  • Никола Страјнић, српски универзитетски професор (*1945)
  • Мирсад Тука, босанскохерцеговачки позоришни и филмски глумац (*1965)
• 12. јул — Игуманија Магдалина, монахиња Српске православне цркве и старешина Манастира Фенека (*1937)
• 13. јул — Џозефина Чаплин, америчка позоришна и телевизијска глумица (*1949)
• 14. јул — Предраг Грбић, српски позоришни и телевизијски глумац (*1965)
• 15. јул — Даница Мастиловић, српско-немачка оперска певачица (*1933)
• 16. јул:
  • Џејн Беркин, енглеска глумица, манекенка, певачица и режисерка (*1946)
  • Кевин Митник, амерички хакер и аутор (*1963)
• 20. јул — Мирко Новосел, југословенски и хрватски кошаркаш и тренер (*1938)
• 21. јул — Тони Бенет, амерички певач џез и традиционалне поп музике (*1926)
• 22. јул — Адолф Шерер, чехословачки и немачко-словачки фудбалер (*1938)
• 26. јул — Шинејд О’Конор, ирска певачица (*1966)
• 27. јул — Бернард Крибинс, британски глумац (*1928)
• 28. јул — Мартин Валзер, немачки писац (*1927)
• 29. јул — Даре Валич, југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац (*1941)
• 30. јул:
  • Давид Албахари, српски књижевник, преводилац и академик (*1948)
  • Пол Рубенс, амерички филмски и ТВ глумац, комичар, сценариста и редитељ (*1952)
  • Ранко Р. Радовић, српски песник и књижевник (*1952)
• 31. јул — Ангус Клауд, амерички глумац (*1998)

• 1. август — Спасоје Орашанин, генерал-мајор Војске Републике Српске (*1951)
• 3. август — Марк Марголис, амерички глумац (*1939)
• 7. август — Вилијам Фридкин, амерички филмски режисер, продуцент и сценариста (*1935)
• 8. август:
  • Федерико Бамонтес, шпански бициклиста (*1928)
  • Сиксто Родригез, амерички музичар, певач, текстописац и гитариста (*1942)
  • Ратко Лалић, српски сликар (*1944)
  • Ричард Марфи, амерички морнарички поручник и веслач (*1931)
• 9. август — Александар Матановић, српски шахиста и шаховски велемајстор (*1930)
• 10. август:
  • Катина Иванова, југословенска и македонска филмска и позоришна глумица (*1951)
  • Данил Нуширо, поглавар Јапанске православне цркве (2000—2023) (*1938)
• 13. август — Патрисија Бредин, британска глумица и певачица (*1935)
• 14. август:
  • Раде Малешевић, српски новинар (*1953)
  • Душко Стевановић, српски филмски и позоришни глумац (*1955)
• 16. август
  • Рената Ското, италијански сопран и оперски режисер (*1934)
  • Хауард Бекер, амерички социолог (*1928)
• 17. август — Мирослав Бошковић, југословенски и српски фудбалер (*1947)
• 21. август — Никола Рашуо, пуковник Војске Републике Српске (*1962)
• 22. август — Тото Кутуњо, италијански певач и аутор поп музике (*1943)
• 23. август — Јевгениј Пригожин, руски олигарх и војни командант (*1961)
• 25. август — Мелита Бихали, српска филмска и позоришна глумица (*1935)
• 26. август — Љубиша Игић, српски економиста и друштвено-политички радник (*1941)
• 29. август — Драган Бартула, српски сликар, сценограф и ликовни педагог (*1959)
• 31. август:
  • Јан Јонгблуд, холански фудбалски голман и тренер (*1940)
  • Мухамед ел Фајед, египатски бизнисмен (*1929)

• 1. септембар:
  • Милка Стојановић, српска оперска певачица (*1937)
  • Џими Бафет, амерички кантаутор и предузетник (*1946)
• 2. септембар — Илија Митић, југословенски и српски фудбалер (*1940)
• 4. септембар:
  • Антон Тус, генерал-пуковник авијације-пилот ЈНА и генерал армије ХВ (*1931)
  • Теоктиста Кастратовић, православна монахиња и старешина Манастира Успења Пресвете Богородице Ђаковица (*1936)
  • Ферид Мурад, амерички лекар, фармаколог и нобеловац (*1936)
  • Стив Харвел, амерички музичар и певач (*1967)
• 8. септембар — Миодраг Новаковић, српски и југословенски редитељ и сценариста, критичар, теоретичар, књижевник и филмски педагог (*1940)
• 14. септембар — Лука Ђустолизи, италијански ватерполиста (*1970)
• 16. септембар — Мило Хрнић, југословенски и хрватски певач поп музике (*1950)
• 19. септембар:
  • Андреј Пандуровић, архимандрит Српске православне цркве и игуман Манастира Српски Ковин (*1939)
  • Ђантерезио Ватимо, италијански филозоф и политичар (*1936)
• 20. септембар:
  • Рут Фукс, источнонемачка политичарка и атлетичарка (*1946)
  • Никола Мирков, српски новинар, уредник и директор РТС-а (*1947)
• 22. септембар:
  • Јагош Марковић, српски позоришни редитељ (*1966)
  • Ђорђо Наполитано, италијански политичар и председник Италије (2006—2015) (*1925)
• 25. септембар:
  • Матео Месина Денаро, шеф Сицилијанске мафије - Коза ностре (*1962)
  • Дејвид Макалум, британски филмски, позоришни и телевизијски глумац (*1933)
  • Федор Хербут, српско-русински теоријски физичар и академик САНУ (*1932)
  • Невенка Тадић, српска неуропсихијатрица, дечија психијатарка и психотерапеуткиња (*1926)
• 27. септембар — Мајкл Гамбон, ирски позоришни, телевизијски и филмски глумац (*1940)
• 29. септембар — Радосав Јанићијевић, српски књижевник и новинар (*1954)

• 3. октобар:
  • Петар Сарић, српски песник, приповедач и романсијер (*1937)
  • Димитар Илијев, српски сликар и вајар (*1950)
• 5. октобар — Зорица Јевремовић, српска и југословенска позоришна редитељка, драмска списатељица, историчарка културе и феминисткиња (*1948)
• 6. октобар — Милица Марковић, српска политичарка (*1967)
• 7. октобар — Маруф ел Бахит, јордански политичар и премијер Јордана (2005—2007, 2011) (*1947)
• 8. октобар:
  • Ласло Шојом, мађарски политичар и предсједник Мађарске (2005—2010) (*1942)
  • Берт Јанг, амерички глумац, аутор, сценариста и сликар (*1940)
• 9. октобар — Петар Поробић, црногорски ватерполо тренер (*1957)
• 12. октобар:
  • Луис Гаравито, серијски убица из Колумбије (*1957)
  • Наташа Чалуковић, српска дипломирана физичарка и професорка (*1955)
• 13. октобар — Луиз Глик, америчка песникиња и нобеловка (*1943)
• 14. октобар:
  • Пајпер Лори, америчка глумица (*1932)
  • Даријуш Мехрџуји, ирански режисер, продуцент, сценариста, монтажер, уметник и академик (*1939)
  • Веселин Стијовић, југословенски и српски глумац (*1948)
• 16. октобар — Марти Ахтисари, фински политичар, дипломата, нобеловац и предсједник Финске (1994—2000) (*1937)
• 17. октобар — Веселин Стијовић, српски глумац (*1948)
• 18. октобар — Александар Бузгалин, руски марксистички економиста (*1954)
• 20. октобар — Хиба Абу Нада, палестински песник, романописац, нутрициониста и Викимедијанац (*1991)
• 21. октобар — Боби Чарлтон, енглески фудбалер (*1937)
• 23. октобар — Босиљка Пушић, српска и црногорска књижевница (*1936)
• 24. октобар — Ричард Раундтри, амерички глумац (*1942)
• 25. октобар — Нада Кнежевић, српска певачица џеза и забавне музике (*1940)
• 27. октобар — Ли Кећанг, кинески политичар и премијер НР Кине (2013–2023) (*1955)
• 28. октобар — Метју Пери, амерички глумац (*1969)
• 30. октобар — Иштван Пастор, српско-мађарски политичар (*1956)
• 31. октобар:
  • Хосе Луис Долхета, венецуелански фудбалер (*1970)
  • Кен Матингли, амерички пилот и астронаут (*1936)

• 4. новембар — Миодраг Сувајац, пуковник Војске Републике Српске (*1954)
• 6. новембар:
  • Јанко Луковски, македонски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1946)
  • Антони Марти, андорски политичар и премијер Андоре (2011–2015; 2015–2019) (*1963)
• 7. новембар — Френк Борман, амерички пилот, ваздухопловни инжењер и астронаут (*1928)
• 11. новембар:
  • Карел Шварценберг, чешки политичар и племић (*1937)
  • Јован Марић, српски психијатар, писац, универзитетски професор и дипломата (*1941)
  • Вајат Андерсон, амерички генетичар, академик и инострани члан Српске академије науке и уметности (*1939)
• 12. новембар — Мустафа Хасанагић, југословенски и српски фудбалер (*1941)
• 13. новембар — Душко Ољача, српски радиотелевизијски спикер, новинар и уредник (*1946)
• 15. новембар — Жарко Лаушевић, српски глумац и писац (*1960)
• 16. новембар:
  • Мето Јовановски, југословенски и македонски позоришни, телевизијски и филмски глумац (*1946)
  • Антонија Сузан Бајат, енглески критичар, романописац, песник и писац (*1936)
• 17. новембар — Антон Петје, југословенски и словеначки глумац (*1932)
• 18. новембар:
  • Руд Гелс, холандски фудбалер (*1948)
  • Фредрик Олсон, шведски глумац (*1931)
  • Горан Булајић, редитељ и драматург (*1957)
• 19. новембар:
  • Розалин Картер, прва даме САД од 20. јануара 1977. до 20. јануара 1981 (*1927)
  • Џос Екланд, енглески глумац (*1928)
• 22. новембар — Емануел Ле Роа Ладири, француски историчар (*1929)
• 23. новембар — Ратко Божовић, српски универзитетски професор и књижевник (*1934)
• 24. новембар — Томас Флајнер, швајцарски правник и инострани академик САНУ (*1938)
• 27. новембар — Франсес Стернхејген, америчка позоришна, филмска и ТВ глумица (*1930)
• 28. новембар — Јосип Чорак, југословенски и хрватски рвачки репрезентативац (*1943)
• 29. новембар — Хенри Кисинџер, амерички политичар и дипломата (*1923)
• 30. новембар — Шејн Макгауан, енглеско-ирски музичар и текстописац (*1957)

• 1. децембар — Сандра Деј О’Конор, америчка правница, политичарка и судија (*1930)
• 4. децембар:
  • Хаџем Хајдаревић, босанскохерцеговачки песник, прозни писац, есејист, публицист, уредник и приређивач (*1956)
  • Владо Правдић, југословенски и српски музичар (*1949)
  • Јозеф Ваценовски, чешки фудбалер и репрезентативац Чехословачке (*1937)
• 5. децембар — Војислав Говедарица, српско-амерички глумац и телохранитељ (*1940)
• 6. децембар — Јелена Чворовић, српска позоришна и телевизијска глумица (*1948)
• 8. децембар — Рајан О’Нил, амерички филмски и телевизијски глумац и аматерски боксер (*1941)
• 11. децембар — Андре Брауер, амерички глумац (*1962)
• 13. децембар — Верица Недељковић, српска и југословенска шахисткиња (*1929)
• 14. децембар — Џорџ Макгинис‎, амерички кошаркаш (*1950)
• 21. децембар — Роберт Солоу, амерички економиста и добитник Нобелове награде за економију (*1924)
• 25. децембар:
  • Ричард Френклин, британски глумац (*1936)
  • Миленко А. Перовић, српски и црногорски доктор филозофије (*1950)
• 27. децембар — Гастон Глок‎, аустријски инжењер и бизнисмен (*1929)
• 28. децембар — Дик Марти, швајцарски политичар и државни тужилац (*1945)
• 30. децембар:
  • Том Вилкинсон, британски глумац (*1948)
  • Џон Пилџер, аустралијски новинар и продуцент документарних филмова (*1939)
  • Игуманија Марта, српска монахиња и игуманија Манастира Тавне (*1943)

• Физика —
• Хемија —
• Медицина —
• Књижевност —
• Мир —
• Економија —

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума