19. мај (19.5.) је 139. дан године по грегоријанском календару (140. у преступној години). До краја године има још 226 дана.

• 530 — Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године.
• 1635 — Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији.
• 1649 — Дуги парламент је усвојио закон којим је Енглеска проглашена комонвелтом и остаће република наредних 11 година.
• 1802 — Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге.
• 1866 — Срушена Стамбол капија у Београду
• 1871. Србин, Петар Манојловић послао из Беча свом ујаку, адвокату Деметрију Манојловићу у Сомбор, најстарију познату поштанску разгледницу. Разгледница је потом враћена у Беч. Написана је на српском језику, ћириличним писмом.
• 1930 — Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа.
• 1934 — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске.
• 1945 — Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом светском рату.
• 1961 — Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере.
• 1974 — Тесном већином Валери Жискар Д'Естен победио Франсоа Митерана на председничким изборима у Француској.
• 1989 — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената.
• 1991 — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ.
• 1997 — У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа.
• 1998 — Индонежански студенти упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта.
• 2000 — Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО.
• 2001 — На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце.
• 2021 — У Белорусији на западу земље, срушио се војни авион, где су погинула оба пилота.
• 2022 — „Литургија помирења” између Српске православне цркве и Македонске православне цркве — Охридске архиепископије, коју су предводили патријарх српски Порфирије и архиепископ македонско-охридски Стефан, одржана је у Саборноме храму Светога Саве у Београду.

• 1762 — Јохан Готлиб Фихте, немачки филозоф. (прем. 1814)^[1]
• 1890 — Хо Ши Мин, вијетнамски револуционар и политичар. (прем. 1969)^[2]
• 1890 — Петар Пјер Крижанић, југословенски карикатуриста, писац и есејиста, познат и као један од оснивача листа Ошишани јеж. (прем. 1962)^[3]
• 1901 — Миодраг Аврамовић, југословенски и српски филмски глумац и редитељ. (прем. 1974)^[4]
• 1925 — Малколм Икс, амерички борац за грађанска права. (прем. 1965)^[5]
• 1928 — Пол Пот, камбоџански револуционар и политичар. (прем. 1998)^[6]
• 1939 — Џејмс Фокс, енглески глумац.^[7]
• 1940 — Јан Јансен, холандски бициклиста.^[8]
• 1941 — Нора Ефрон, америчка новинарка, списатељица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња. (прем. 2012)^[9]
• 1941 — Тања Малет, енглески модел и глумица. (прем. 2019)^[10]
• 1944 — Питер Мејхју, енглеско-амерички глумац. (прем. 2019)^[11]
• 1945 — Пит Таунсенд, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, фронтмен, певач и гитариста групе The Who.^[12]
• 1946 — Микеле Плачидо, италијански глумац и редитељ.^[13]
• 1948 — Грејс Џоунс, јамајканско-америчка музичарка, глумица и модел.^[14]
• 1949 — Дасти Хил, амерички музичар, најпознатији као басиста и певач групе ZZ Top. (прем. 2021)^[15]
• 1954 — Фил Рад, аустралијски музичар, најпознатији као бубњар групе AC/DC.^[16]
• 1959 — Слободан Антонић, српски политиколог, социолог и политички аналитичар.^[17]
• 1964 — Милослав Мечирж, чехословачки тенисер.^[18]
• 1969 — Томас Винтерберг, дански редитељ, сценариста, продуцент и глумац.^[19]
• 1976 — Кевин Гарнет, амерички кошаркаш.^[20]
• 1977 — Мухарем Баздуљ, књижевник, есејиста и преводилац.
• 1977 — Мануел Алмунија, шпански фудбалски голман.^[21]
• 1979 — Андреа Пирло, италијански фудбалер.^[22]
• 1979 — Дијего Форлан, уругвајски фудбалер.^[23]
• 1980 — Дру Фулер, амерички глумац.^[24]
• 1981 — Сани Бечирович, словеначки кошаркаш.^[25]
• 1983 — Вивика Рај, америчка порнографска глумица и модел.
• 1992 — Маршмело, амерички продуцент електронске музике и ди-џеј.^[26]
• 1992 — Сем Смит, енглески музичар.^[27]
• 1996 — Чунг Хјон, јужнокорејски тенисер.^[28]

• 1536 — Ана Болен прва маркиза од Пембрука и краљица Енглеске^[29]
• 1859 — Јосип Јелачић бан хрватско-далматинско-славонски.^[30]
• 1895 — Хосе Марти, кубански револуционар и књижевник.^[31]
• 1898 — Вилијам Јуерт Гледстон, енглески државник.^[32]
• 1929 — Драгомир Кранчевић, српски виолиниста и концертмајстор Пештанске опере.^[33]
• 1935 — Томас Едвард Лоренс, енглески пуковник археолог и писац, познат као Лоренс од Арабије.^[34]
• 1994 — Жаклина Кенеди Оназис, супруга председника САД Џона Кенедија и грчког бродовласника, милијардера Аристотела Оназиса.^[35]
• 2024 Ебрахим Раиси Председник Ирана

• Српска православна црква слави:
  • Светог праведног и многострадалног Јова
  • Пренос моштију светог Саве Српског
  • Светог мученика Варвара
  • Светог Варвара разбојника
• Дан независности, омладине и спорта у Турској

== Види још ==

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума