28. мај (28.5.) је 148. дан године по грегоријанском календару (149. у преступној години). До краја године има још 217 дана.

• 585. п. н. е. — Помрачење Сунца је прекинуло битку код Халиса између лидијског краља Алијата II и медијског краља Кијаксара.
• 1522 — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака.
• 1812 — Османско царство и Руска Империја потписале су Букурешки мир којим је окончан Руско-турски рат.
• 1834 — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику.
• 1905 — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту.
• 1934 — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле.
• 1937 — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије.
• 1940 — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничких снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника.
• 1961 — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул.
• 1971 — СССР лансирао космички брод у правцу Марса.
• 1976 —
  • СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба.
  • Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године.
• 1982 — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године.
• 1986 — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“.
• 1987 — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом "Цесна" од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор.
• 1991 — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат.
• 1995 —
  • У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи.
  • Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа.
  • На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“.
• 1997 — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим.
• 1998 — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила.
• 1999 — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања.
• 2001 — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација.
• 2002 — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације.
• 2004 — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици.
• 2008 — На првом заседању конститутивне скупштине Непал је званично проглашен републиком, окончавши тиме 240-годишњу владавину династије Шах.

• 1738 — Жозеф Гијотен, француски лекар и политичар, најпознатији као изумитељ гиљотине. (прем. 1814)^[1]
• 1759 — Вилијам Пит Млађи, британски политичар, премијер Уједињеног Краљевства у два наврата. (прем. 1806)^[2]
• 1786 — Луис Маклејн, амерички правник и политичар, 12. државни секретар САД. (прем. 1857)^[3]
• 1879 — Милутин Миланковић, српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер и доктор техничких наука. (прем. 1958)^[4]
• 1884 — Едвард Бенеш, чешки политичар, 2. председник Чехословачке. (прем. 1948)^[5]
• 1889 — Ричард Рети, аустроугарски и касније чехословачки шахиста, шаховски писац и састављач шаховских студија. (прем. 1929)^[6]
• 1923 — Ђерђ Лигети, мађарско-аустријски композитор. (прем. 2006)^[7]
• 1931 — Карол Бејкер, америчка глумица.^[8]
• 1932 — Александар Гаврић, српски глумац. (прем. 1972)^[9]
• 1933 — Зелда Рубинстејн, америчка глумица и активисткиња за људска права. (прем. 2010)^[10]
• 1938 — Џери Вест, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2024)^[11]
• 1945 — Џон Фогерти, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе Creedence Clearwater Revival.^[12]
• 1951 — Велимир Илић, српски политичар, оснивач и председник Нове Србије.
• 1962 — Бранко Ђурић Ђуро, босанскохерцеговачки глумац, комичар, редитељ и музичар.^[13]
• 1966 — Миљенко Јерговић, босанскохерцеговачко-хрватски књижевник.
• 1966 — Ешли Лоуренс, америчка глумица.^[14]
• 1967 — Глен Рајс, амерички кошаркаш.^[15]
• 1968 — Кајли Миног, аустралијска музичарка и глумица.^[16]
• 1974 — Бојана Маљевић, српска глумица.^[17]
• 1985 — Кери Малиган, енглеска глумица.^[18]
• 1986 — Брајант Данстон, америчко-јерменски кошаркаш.^[19]
• 1986 — Отело Хантер, америчко-либеријски кошаркаш.^[20]
• 1988 — Зоран Поповић, српски фудбалски голман.^[21]
• 1989 — Стефан Балмазовић, српски кошаркаш.^[22]
• 1990 — Кајл Вокер, енглески фудбалер.^[23]
• 1991 — Александр Лаказет, француски фудбалер.^[24]
• 1993 — Андрија Бојић, српски кошаркаш.^[25]
• 1994 — Џон Стоунс, енглески фудбалер.^[26]
• 1999 — Камерон Бојс, амерички глумац. (прем. 2019)^[27]
• 2000 — Фил Фоден, енглески фудбалер^[28]

• 1843 — Ноа Вебстер, амерички филолог и лексикограф.^[29]
• 1937 — Алфред Адлер, аустријски психолог, један од Фројдових следбеника.^[30]
• 1944 — Тихомир Ђорђевић, српски етнолог и фолклориста.^[31]
• 1972 — Војвода од Виндзора, абдицирани енглески краљ Едвард VIII.^[32]

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Пахомија Великог
  • Светог Ахила - епископа лариског
  • Преподобног Силуана

== Види још ==

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

28. мај на Викимедијиној остави.