22. децембар (22.12.) је 356. дан године по грегоријанском календару (357. у преступној години). До краја године има још 9 дана.

• 640 — Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка инвазије на византијски Египат.
• 1790 — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава.
• 1894 — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под притиском јавног мњења рехабилитован 1906.
• 1917 — У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом.
• 1942 — Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом светском рату окупирали Јапанци.
• 1956 — Последњи британски и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата.
• 1968 — Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода „Пуебло“.
• 1975 — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока.
• 1988 — Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом Јужне Африке.
• 1989 — У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште.
• 1990 —
  • Лидер синдикалног покрета „Солидарност“ Лех Валенса преузео, после изборне победе, дужност председника Пољске.
  • Сабор Хрватске усвојио нови Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа, док су Срби сврстани у групу "inih naroda i manjina".
• 1993 —
  • Јужноафрички парламент састављен од белаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у Јужној Африци.
  • Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД.
• 1994 — Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата.
• 1996 — Герилци перуанског левичарског покрета „Тупак Амару“ ослободили 225 талаца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140.
• 2000 — Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења болести „лудих крава“ ван Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији.
• 2002 — На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић.
• 2009 — Србија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији.
• 2016 — Завршена Битка за Алеп након 4 године,5 месеци и 3 дана.

• 1639 — Жан Расин, француски песник и драматург. (прем. 1699)^[1]
• 1858 — Ђакомо Пучини, италијански композитор. (прем. 1924)^[2]
• 1885 — Боривоје Ж. Милојевић, српски географ. (прем. 1967)^[3]
• 1907 — Пеги Ешкрофт, енглеска глумица. (прем. 1991)^[4]
• 1908 — Коста Рацин, македонски књижевник и револуционар. (прем. 1943)^[5]
• 1925 — Ирена Колесар, хрватска глумица. (прем. 2002)^[6]
• 1933 — Лучано Мартино, италијански продуцент, редитељ и сценариста. (прем. 2013)
• 1935 — Семка Соколовић Берток, босанскохерцеговачка глумица и шахисткиња. (прем. 2008)^[7]
• 1936 — Хектор Елизондо, амерички глумац.^[8]
• 1936 — Бранислав Михајловић, српски фудбалер. (прем. 1991)^[9]
• 1945 — Дајана Сојер, америчка новинарка.^[10]
• 1950 — Зијах Соколовић, босанскохерцеговачки глумац и редитељ.^[11]
• 1959 — Бернд Шустер, немачки фудбалер и фудбалски тренер.^[12][13][14]
• 1960 — Зоран Живковић, српски политичар, 7. премијер Србије (2003—2004).^[15]
• 1962 — Рејф Фајнс, енглески глумац, редитељ и продуцент.^[16]
• 1963 — Ђузепе Бергоми, италијански фудбалер.^[17]
• 1965 — Сержи Лопез, шпански глумац.^[18]
• 1966 — Зоран Маринковић, српски музичар и уметник, најпознатији као члан групе Бјесови.^[19]
• 1967 — Александар Миленковић Шуки, српски бициклиста.^[20]
• 1968 — Луис Ернандез, мексички фудбалер.
• 1968 — Дајна Мајер, америчка глумица.^[21]
• 1972 — Ванеса Паради, француска музичарка, глумица и модел.^[22]
• 1974 — Горан Караџић, српски кошаркаш.^[23]
• 1976 — Јована Типшин, српска певачица.^[24]
• 1977 — Ненад Лалатовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[25][26]
• 1978 — Едо Маајка, босанскохерцеговачки хип хоп музичар.^[27]
• 1978 — Анина Укатис, немачка ТВ водитељка, порнографска глумица и модел.^[28]
• 1981 — Момир Илић, српски рукометаш.^[29][30]
• 1983 — Жозе Фонте, португалски фудбалер.
• 1984 — Бејсхантер, шведски певач, музички продуцент и ди-џеј.
• 1986 — Тијана Печенчић, српска глумица.^[31]
• 1987 — Едер, португалски фудбалер.
• 1990 — Марко Ивовић, српски одбојкаш.
• 1991 — Бојан Матић, српски фудбалер.^[32]
• 1991 — DaBaby, амерички хип хоп музичар.^[33]
• 1993 — Рафаел Гереиро, португалски фудбалер.
• 1993 — Меган Трејнор, америчка музичарка.^[34]
• 1998 — Каспер Руд, норвешки тенисер.
• 2000 — Џошуа Басет, амерички глумац и певач.

• 1666 — Гверчино, италијански сликар. (рођ. 1591)
• 1801 — Јован Рајић, историчар и књижевник. (рођ. 1726)
• 1880 — Џорџ Елиот, енглеска књижевница. (рођ. 1819)^[35]
• 1923 — Петар Добриновић, позоришни глумац и редитељ. (рођ. 1853)^[36]
• 1936 — Николај Островски, совјетски књижевник социјалистичког реализма (рођ. 1904)
• 1952 — Милица Јаковљевић Мир-Јам, српска књижевница. (рођ. 1887)
• 1969 — Џозеф фон Штернберг, амерички филмски режисер. (рођ. 1894)
• 1976 — Слободан Ђурић, позоришни, филмски и ТВ глумац и редитељ. (рођ. 1944)^[37]
• 1979 — Дарил Франсис Занук, амерички филмски продуцент. (рођ. 1902)^[38]
• 1980 — Богдан Бабић, српски диригент и руководилац хора АКУД „Бранко Крсмановић“. (рођ. 1921)^[39]
• 1989 — Семјуел Бекет, ирски писац. (рођ. 1906)^[40]
• 1993 — Ото Бихали Мерин, југословенски писац и ликовни критичар. (рођ. 1904)^[41]
• 1996 — Мића Поповић, српски сликар (рођ. 1923)^[42]
• 2002 — Џо Страмер, британски музичар и глумац, најпознатији као суоснивач, гитариста и певач групе The Clash. (рођ. 1952)^[43]
• 2014 — Џо Кокер, британски музичар (рођ. 1944)^[44]
• 2018 — Педи Ешдаун, британски политичар (рођ. 1941)^[45]

• Српска православна црква данас прославља
  • Зачеће Свете Ане
  • Света Ана, матер пророка Самуила
  • Преподобни Стефан Новосијатељ
  • Преподобни Амон
  • Свети Софроније, архиепископ кипарски
  • Свети мученик Еасије
  • Света Васа
  • Свети мученик Соситеј
  • Свети мученик Нарсис
  • Свети мученик Исак
• Дан Југословенске народне армије (ЈНА)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума