Ростов
| Ростов рус. Ростов | |
|---|---|
 Двориште ростовског кремља | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни |
| Област | Јарославска област |
| Основан | 862. |
| Статус града | 1777. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 31.792 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 57° 11′ 00″ С; 39° 25′ 00″ И / 57.183333° С; 39.416667° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 100 m |
| Површина | 32,0[1] km2 |
.svg)  Ростов Ростов на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 152150, 152151, 152153, 152155, 152159 |
| Позивни број | 48536 |
| ОКАТО код | 78410 |
| Веб-сајт | |
| www.admrostov.ru | |
.png)
.png)
Ростов (рус. Росто́в, стнорд. Rostofa) је један од најстаријих градова у Русији и важно туристичко средиште у тзв. Златном кругу. Налази се на обалама језера Нера у Јарославској области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 31.792 становника.
Иако је службено име града Ростов, како би га разликовали од Ростова на Дону, у Русији је познат као Ростов Велики (рус. Росто́в Вели́кий). Ростов Јарославски (рус. Ростов-Ярославский) је службено име за његову жељезничку станицу, јер се налази у истоименој области, но сам град се ријетко када тако назива.
Историја
[уреди | уреди извор]
Ростов се први пута спомиње 862. године као важно насеље. До 13. века постаје главни град једне од најпроминентнијих руских кнежевина. 1474. године је постао дијелом Московске кнежевине. Иако је изгубио независност, Ростов је и даље био важно црквено средиште. Већ од 988. године био је сједиште једне од првих руских епископија.
У 14. веку, ростовски епископи су постали архиепископи, а концем 16. века и митрополити. Митрополит Јона Сисојевич (око 1607—1690) је заслужан за градњу главне ростовске знаменитости — кремља. Град су разарали Монголи у 13. и 14. веку те Пољаци 1608. Седиште митрополије је из Ростова премјештено у Јарослав крајем 18. века.
Осим по богатој историји, Ростов је познат и по производњи стакленог емајла.
Изглед
[уреди | уреди извор]Средишњи трг у Ростову заузима велика катедрала Маријина Узнесења. Не зна се када је подигнута садашња зграда, али се претпоставља да је подигнута половином 16. века. Доњи дијелови катедралних зидова датирају из 12. века. Звоник је већим дијелом изграђен у 17. веку. Његова звона су међу највећима, а свако од њих има своје име. Највеће звоно по имену Сисој изливено 1688. године тежи 32 тоне.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 31.792 становника, 2349 (7,38%) мање него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 29.808 | 29.230 | 30.815 | 31.538 | 35.707[2] | 34.141[3] | 31.792 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ РОССТАТ Территориальный орган Федеральной службы государственной статистики по Ярославской области Ярославская область в цифрах 2012. Краткий статистический сборник. г.Ярославль 2012 год
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Ростов: град који се одвајкада зове Велики
- Службене странице ростовског кремља (језик: руски)
- http://www.adm.yar.ru/illustr/rostov1/index.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2004)
- http://www.adm.yar.ru/illustr/borisogleb1/index.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2004)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
