Монголи
 Монголски будистички монах, 1913 | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| око 10–11 милиона | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Кина | 6.278.722 (изузимајући Дауре)[1] |
 Монголија | 3.201.377[2] |
 Русија | 651.355[3] |
 Јужна Кореја | 41,500[4] |
 Сједињене Државе | 18.000–20.500[5] |
 Чешка Република | 10.200[6] |
 Киргистан | 10.000[7] |
 Јапан | 7.340[8] |
 Канада | 7.480[9] |
 Немачка | 4,056[8] |
 Уједињено Краљевство | 3.331[8] |
 Казахстан | 2.723[8] |
 Француска | 2.459[8] |
 Турска | 2.143[8] |
 Аустрија | 2.007[10] |
| Језици | |
| монголски | |
| Религија | |
| Углавном тибетански будизам,[11][12][13] у мањој мери монголски шаманизам (тенгризам),[14] сунизам, православна црква, таоизам, бон, протестантизам | |
Под појмом Монголи се, у ужем смислу, подразумијевају етнички Монголи, који се језички могу грубо поделити на Источне и Западне Монголе. У ширем смислу, под тим називом се подразумевају и монголски народи, дакле, народи који говоре неким монголским језиком. Они пак, по правилу, сами себе називају другим именима. Углавном су настањени у Азији, али их има и у Европи. Народи из ове групе су Халха Монголи, Калмици, Бурјати, Ојрати, итд. Чине већину становништва у држави Монголији, као и у Републици Калмикији (део Русије). У мањем броју их има и у Републици Бурјатији (Русија), Унутрашњој Монголији (Кина), као и на још неким подручјима.
Порекло имена
[уреди | уреди извор]
Име „Монгол“ потиче из тунгуских језика и значи „непобедиви“. Некада се односило на једно мало, безначајно племе које је живело у средњем току реке Онон. Касније се, за време Џингис-кана у 13. веку уобичајило као групни назив за читав народ.
Данашње монголске етничке групе
[уреди | уреди извор]У разним државама у којима живе припадници монголских народа и етничких група линије разграничења између „племена“ и „народа“ се јако разликују. У земљи са највећим бројем монголског становништва, Народној Републици Кини, Монголе сматрају једним народом. Тимед, Чахар, Ордос, Баргут, Бурјат и Ојрат Монголи се сви сматрају делом народа Монгола. Уз њих, постоје и други народи који говоре монголским језицима, као што су: Даур, Ту, Донгсјанг, Бонар и део народа Јогур. Они се, као што је речено, не сматрају Монголима по народности, него чине посебне етницитете.
У држави Монголији живе три племена источних Монгола и једно западних Монгола.
И у Русији живи неколико група које припадају источним и западним Монголима (нпр. Калмици, Бурјати).
Народи Могол, Хазара и Ајмаци, који су једним делом монголског порекла, живе раштркани и у Авганистану и у Пакистану.
Према горенаведеном принципу, у 2000. години је у попису становништва у Кини живело 5.813,947 Монгола. Сматра се да Монгола на свету има до 10 милиона.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Demographics of China
- ^ „Монголын үндэсний статистикийн хороо”. National Statistical Office of Mongolia. Приступљено 2013-11-14.
- ^ 2,986 Mongols proper, 461,389 Buryats, 183,372 Kalmyks, 3,608 Soyots (Russian Census (2010))
- ^ „'Korean Dream' fills Korean classrooms in Mongolia”, The Chosun Ilbo, 24. 04. 2008, Архивирано из оригинала 23. 9. 2008. г., Приступљено 06. 02. 2009
- ^ Bahrampour, Tara (2006-07-03). „Mongolians Meld Old, New In Making Arlington Home”. The Washington Post. Приступљено 2007-09-05.
- ^ „T13 Cizinci podle typu pobytu a pohlaví - 25 nejčastějších státních občanství k 30. 6. 2020” (PDF). czso.cz (на језику: Czech). Приступљено 30. 7. 2021.
- ^ President of Mongoli Received the Kalmyk Citizens of the Kyrgyz. 2012 Архивирано 2016-12-06 на сајту Wayback Machine
- ^ а б в г д ђ „Mongolia National Census” (PDF) (на језику: монголски). National Statistical Office of Mongolia. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 9. 2011. г. Приступљено 29. 1. 2017.
- ^ „File not found | Fichier non trouvé”.
- ^ „Bevölkerung nach Staatsangehörigkeit und Geburtsland” [Population by citizenship and country of birth] (на језику: немачки). Statistik Austria. 3. 7. 2014. Приступљено 21. 8. 2014.
- ^ National Bureau of Statistics of the People's Republic of China (април 2012). Tabulation of the 2010 Population Census of the People's Republic of China. China Statistics Press. ISBN 978-7-5037-6507-0. Приступљено 19. 02. 2013.
- ^ China.org.cn – The Mongolian ethnic minority
- ^ China.org.cn – The Mongolian Ethnic Group
- ^ Bira 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Balogh, Matyas (2010). „Contemporary shamanisms in Mongolia”. Asian Ethnicity. 11 (2): 229—38. S2CID 145595446. doi:10.1080/14631361003779489.
- Bira, Shagdaryn (2011). Монголын тэнгэрийн үзэл: түүвэр зохиол, баримт бичгүүд [Mongolian Tenggerism: selected papers and documents] (на језику: монголски). Улаанбаатар: Содпресс. ISBN 9789992955932.
- Bumochir, D. (2014). „Institutionalization of Mongolian shamanism: from primitivism to civilization”. Asian Ethnicity. 15 (4): 473—91. S2CID 145329835. doi:10.1080/14631369.2014.939331.
- Garcia, Chad D. (2012). A New Kind of Northerner.
- Schlehe, Judith (2004). „Shamanism in Mongolia and in New Age Movements”. Ур.: Rasuly-Paleczek, Gabriele. Central Asia on Display: Proceedings of the VIIth Conference of the European Society for Central Asian Studies. 1. Vienna: LIT Verlag. стр. 283—96. ISBN 3-8258-8309-4.
- Batbayar, Bat-Erdene. Twentieth Century Mongolia (Global Oriental, 2000).
- Batbayar, Tsedendambyn, and Sharad Kumar Soni. Modern Mongolia: A concise history (Pentagon Press, 2007).
- Bawden, Charles (фебруар 1959). „Mongolia: Ancient and Modern”. History Today. 9 (2): 103—112..
- Bold, Bat-Ochir. Mongolian Nomadic Society: a reconstruction of the 'medieval' history of Mongolia (Routledge, 2013).
- Buyandelgeriyn, Manduhai (2007). „Dealing with uncertainty: Shamans, marginal capitalism, and the remaking of history in postsocialist Mongolia” (PDF). American Ethnologist. 34 (1): 127—147. doi:10.1525/ae.2007.34.1.127.online
- Christian, David. A History of Russia, Central Asia and Mongolia, Vol. 1: Inner Eurasia from Prehistory to the Mongol Empire (1998) excerpt
- Christian, David. A History of Russia, Central Asia and Mongolia, Volume II: Inner Eurasia from the Mongol Empire to Today, 1260-2000 (John Wiley & Sons, 2018). excerpt
- Kaplonski, Christopher. Truth, history and politics in Mongolia: Memory of heroes (Routledge, 2004).
- Sanders, Alan J. K. (2010). Historical Dictionary of Mongolia. Scarecrow Press. Sanders, Alan J. K. (20. 5. 2010). Historical Dictionary of Mongolia. Scarecrow Press. ISBN 978-0810874527.
- Volkov, Vitaliĭ Vasil’evich. "Early nomads of Mongolia." in Nomads of the Eurasian steppes in the Early Iron Age ed by Jeannine Davis-Kimball, et al. 318-332. . 1995. CiteSeerX 10.1.1.739.284
http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.739.284&rep=rep1&type=pdf#page=322. Недостаје или је празан параметар |title=(помоћ). - Weatherford, Jack. Genghis Khan and the Making of the Modern World (2005) a best-seller excerpt.
- Walther Heissig, Claudius Müller, Die Mongolen (exhibition catalogue in German), Munich 1989 (as Mongolen (catalogue))
- Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7.
- Asimov, M.S. (1998), History of civilizations of Central Asia Volume IV The age of achievement: A.D. 750 to the end of the fifteenth century Part One The historical, social and economic setting, UNESCO Publishing
- Barfield, Thomas (1989), The Perilous Frontier: Nomadic Empires and China, Basil Blackwell
- Barrett, Timothy Hugh (2008), The Woman Who Discovered Printing, Great Britain: Yale University Press, ISBN 978-0-300-12728-7 (alk. paper)
- Beckwith, Christopher I. (2009), Empires of the Silk Road: A History of Central Eurasia from the Bronze Age to the Present, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13589-2
- Beckwith, Christopher I (1987), The Tibetan Empire in Central Asia: A History of the Struggle for Great Power among Tibetans, Turks, Arabs, and Chinese during the Early Middle Ages, Princeton University Press
- Biran, Michal (2005), The Empire of the Qara Khitai in Eurasian History: Between China and the Islamic World, Cambridge Studies in Islamic Civilization, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 0521842263
- Bregel, Yuri (2003), An Historical Atlas of Central Asia, Brill
- Drompp, Michael Robert (2005), Tang China And The Collapse Of The Uighur Empire: A Documentary History, Brill
- Ebrey, Patricia Buckley (1999), The Cambridge Illustrated History of China, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-66991-X (paperback).
- Ebrey, Patricia Buckley; Walthall, Anne; Palais, James B. (2006), East Asia: A Cultural, Social, and Political History, Boston: Houghton Mifflin, ISBN 0-618-13384-4
- Golden, Peter B. (1992), An Introduction to the History of the Turkic Peoples: Ethnogenesis and State-Formation in Medieval and Early Modern Eurasia and the Middle East, OTTO HARRASSOWITZ · WIESBADEN
- Graff, David A. (2002), Medieval Chinese Warfare, 300-900, Warfare and History, London: Routledge, ISBN 0415239559
- Graff, David Andrew (2016), The Eurasian Way of War Military Practice in Seventh-Century China and Byzantium, Routledge, ISBN 978-0-415-46034-7.
- Haywood, John (1998), Historical Atlas of the Medieval World, AD 600-1492, Barnes & Noble
- Latourette, Kenneth Scott (1964), The Chinese, their history and culture, Volumes 1-2, Macmillan
- Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60954-8
- Luttwak, Edward N. (2009), The Grand Strategy of the Byzantine Empire, The Belknap Press of Harvard University Press
- Millward, James (2009), Eurasian Crossroads: A History of Xinjiang, Columbia University Press
- Mote, F. W. (2003), Imperial China: 900–1800, Harvard University Press, ISBN 978-0674012127
- Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 0-521-30358-3
- Rong, Xinjiang (2013), Eighteen Lectures on Dunhuang, Brill
- Schafer, Edward H. (1985), The Golden Peaches of Samarkand: A study of T'ang Exotics, University of California Press
- Shaban, M. A. (1979), The ʿAbbāsid Revolution, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-29534-3
- Sima, Guang (2015), Bóyángbǎn Zīzhìtōngjiàn 54 huánghòu shīzōng 柏楊版資治通鑑54皇后失蹤, Yuǎnliú chūbǎnshìyè gǔfèn yǒuxiàn gōngsī, ISBN 978-957-32-0876-1
- Skaff, Jonathan Karam (2012), Sui-Tang China and Its Turko-Mongol Neighbors: Culture, Power, and Connections, 580-800 (Oxford Studies in Early Empires), Oxford University Press
- Standen, Naomi (2007), Unbounded Loyalty Frontier Crossings in Liao China, University of Hawai'i Press
- Steinhardt, Nancy Shatzman (1997), Liao Architecture, University of Hawaii Press
- Twitchett, Denis C. (1979), The Cambridge History of China, Vol. 3, Sui and T'ang China, 589–906, Cambridge University Press
- Twitchett, Denis (1994), The Cambridge History of China, Volume 6, Alien Regime and Border States, 907-1368, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0521243319
- Twitchett, Denis (2009), The Cambridge History of China Volume 5 The Sung dynasty and its Predecessors, 907-1279, Cambridge University Press
- Wang, Zhenping (2013), Tang China in Multi-Polar Asia: A History of Diplomacy and War, University of Hawaii Press
- Wilkinson, Endymion (2015). Chinese History: A New Manual, 4th edition. Cambridge, MA: Harvard University Asia Center distributed by Harvard University Press. ISBN 9780674088467.
- Xiong, Victor Cunrui (2000), Sui-Tang Chang'an: A Study in the Urban History of Late Medieval China (Michigan Monographs in Chinese Studies), U OF M CENTER FOR CHINESE STUDIES, ISBN 0892641371
- Xiong, Victor Cunrui (2009), Historical Dictionary of Medieval China, United States of America: Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0810860537
- Xu, Elina-Qian (2005), HISTORICAL DEVELOPMENT OF THE PRE-DYNASTIC KHITAN, Institute for Asian and African Studies 7
- Xue, Zongzheng (1992), Turkic peoples, 中国社会科学出版社
- Yuan, Shu (2001), Bóyángbǎn Tōngjiàn jìshìběnmò 28 dìèrcìhuànguánshídài 柏楊版通鑑記事本末28第二次宦官時代, Yuǎnliú chūbǎnshìyè gǔfèn yǒuxiàn gōngsī, ISBN 957-32-4273-7
- Yule, Henry (1915), Cathay and the Way Thither: Being a Collection of Medieval Notices of China, Vol I: Preliminary Essay on the Intercourse Between China and the Western Nations Previous to the Discovery of the Cape Route, Hakluyt Society
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Најезда Монгола на Мађарску
- "Evidence that a West-East admixed population lived in the Tarim Basin as early as the early Bronze Age" Li et al. BMC Biology 2010, 8:15.
- Ethnic map of Mongolia
- Map share of ethnic by county of China
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Credit:
(see original file).
