Гордана Куић
| Гордана Куић | |
|---|---|
 Гордана Куић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. август 1942. |
| Место рођења | Београд, Србија |
| Датум смрти | 13. јануар 2023. (80 год.)[1] |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Држављанство | САД, Србија, Израел |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Мирис кише на Балкану, Цват липе на Балкану, Смирај дана на Балкану, Духови над Балканом, Легенда о Луни Леви, Бајка о Бењамину Баруху, Балада о Бохорети |
| Званични веб-сајт | |
| gordanakuic | |
Гордана Куић (Београд, 29. август 1942 — Београд, 13. јануар 2023)[2] била је српска књижевница.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Куић је рођена као ћерка Методија Куића, Србина из Мостара, и Бланке Леви, сефардске Јеврејке из сиромашне сарајевске породице.[4]
Завршила је Енглески језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду и Hunter College у Њујорку.
Радила је као саветник за енглески језик у Америчкој амбасади у Београду, као консултант у АYUСА International у Београду, као и администратор за енглески језик у источној Европи и за хуманитарну помоћ бившим југословенским републикама у Соросовој фондацији у Њујорку.
Живјела је и радила у Београду.
Дела
[уреди | уреди извор]Мирис кише на Балкану
[уреди | уреди извор]Мирис кише на Балкану као први написан роман представља покретач за касније написане књиге. Писан је по сећању Горданине мајке Бланки Леви о збивањима у породици потомака Сефардских Јевреја на Балкану у Сарајеву, у периоду од 1914. до 1944. године.[5] Први пут објављен 1986. године, који је од тада адаптиран и преточен у позоришно дело, те у телевизијску серију истога назива.
Цват липе на Балкану
[уреди | уреди извор]Цват липе на Балкану као наставак приче из првог романа, прати судбину породице, сад претежно у Београду, у време после Другог светског рата до 1965. године. Написан у време кад је то била осетљива тема, говори о пропасти средње класе после рата и успостављању комунистичког режима.
Смирај дана на Балкану
[уреди | уреди извор]Смирај дана на Балкану је написан као роман који би заокружио причу и затворио трилогију, једном тужном причом о љубавном троуглу. Радња се одвија на почетку ратова условљене распадом Југославије, као крај приче о Саломовима и Кораћима и крај животне приче Вере Кораћ.
Духови над Балканом
[уреди | уреди извор]РоманДухови над Балканом представља везу између претходне трилогије и још незапочете друге, кроз исказе главних јунака и праћењем животне приче нових јунака. Радња је смештена у 15. век, време Инквизиције, време прогона Јевреја из Шпаније, откривања правог идентитета и порекла, дотичући идеју чистоте крви.
Легенда о Луни Леви
[уреди | уреди извор]Роман Легенда о Луни Леви прати јунаке који се селе из Барселоне, коју напуштају последњим бродом за исток 31. јула 1492. године, у Истанбулу, у Отоманско царство, где су се већина сефардских Јевреја настанили по изгону јер их је султан Бајазит II примио и тим потезом обезбедио средњи слој, трговце, занатлије, фабриканте, штампаре, који су недостајали царству. Пратећи главну јунакињу Луну и њеног изабраника Марка Орловића, алиас Орлу-Пашу, радња се са њима сели у Дубровачку републику.
Бајка о Бењамину Баруху
[уреди | уреди извор]Одатле креће радња следећег романа, Бајка о Бењамину Баруху, о травару из Травника, смушеном и спетљаном излечитељу и доброчинитељу, човеку који је увек на правом месту, а места су Дубровник, Травник, Сарајево и Београд, у право време, а време је друга половина 17. века. Причу о том сићушном а необичном травару записује 1942. године Лаура Леви, Бохорета, најстарија кћи породице Салом (из првог романа, Мирис кише на Балкану) остављајући је као породичну причу у залог својим синовима за које верује да ће се вратити из концентрационог логора Јасеновац куда су их усташе одвеле.
Балада о Бохорети
[уреди | уреди извор]Балада о Бохорети прати младост и сазревање једне изузетне жене која се у доба када то женска чељад уопштено, а још мање сефардска, није радила, дакле, с краја 19. и почетка 20. века, бавила писањем позоришних комада, песама и прича, истраживачком делатношћу, сакупљањем преосталог блага сефардске баштине, водила полемике у тадашњој јеврејској штампи, једном речју, представљала узор свим младим напредним женама Сарајева. Радња се догађа у Истанбулу, Сарајеву и Паризу, а временски се завршава управо пред Први светски рат када започиње први роман, Мирис кише на Балкану.
Остала дела
[уреди | уреди извор]- Преостале приче (33 приповетке)
- Са друге стране ноћи (17 приповедака)[6]
Екранизације и адаптације
[уреди | уреди извор]- Снимљена ТВ серија (тринаест епизода) по роману "Цват липе на Балкану". Продуцент: РТС, Режија: Иван Стефановић
- Снимљена ТВ серија по роману "Мирис кише на Балкану". Продуценти: РТС и Цинема Десигн, Режија: Љубиша Самарџић[7]
- Снимљен филм по роману "Мирис кише на Балкану". Написан је и сценарио за филм "Смирај дана на Балкану".
- У драматизацији Небојше Ромчевића написана је драма "Мирис Кише на Балкану" премијерно је изведена у Београду 12. априла 2009. у Мадленијануму.
- "Мирис Кише на Балкану - балет о Рики" премијерно је изведен у Сарајеву 1992., а у Београду исте године на БЕМУС-у.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
-
-
-
-
-
-
-
За роман Смирај дана над Балканом 1995. -
За роман Духови над Балканом 1997. -
За роман Легенда о Луни Леви 2001. -
За роман Бајка о Бењамину Баруху 2003. -
За роман Балада о Бохорети 2006. -
За роман Балада о Бохорети 2007.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Преминула Гордана Kуић”. SEECult. 15. 1. 2023.
- ^ „Преминула књижевница Гордана Куић”. SEECult. 15. 1. 2023. Приступљено 15. 1. 2023.
- ^ Српско књижевно друштво/Гордана Куић
- ^ „Gordana Kuić: Moj maturski rad pregledao je Ivo Andrić”. Blic.rs.
- ^ „Слободна далмација/ Времеплов”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2014. г. Приступљено 26. 01. 2014.
- ^ Новости/Интервју,Са друге стране ноћи
- ^ „Вива магазин/Екранизација Мирис кише на Балкану”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2014. г. Приступљено 26. 01. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична презентација
- Вулкан/Дела Гордане Куић
- Белетристика /Домаћи писци
- Правда/Нови роман Гордане Куић
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
