Пеонија (лат. Peonia) или Пајонија (стгрч. Παιονία) је била античка област која је име добила по Пеонцима (лат. Peoni) односно Пајонцима (стгрч. Παίονες), а налазила се између античке Македоније на југу, Тракије на истоку и Дараданије на северу. Укључивала је средњи ток реке Аксиоса (Вардара) и околна подручја у данашњој Северној Македонији, као и мањи део данашње западне Бугарске.^[1][2][3][4]

Пеонци се први пут помињу у Хомеровом делу „Илијада”, где их помиње као савезнике Тројанаца. Он је опевао овај народ као народ који је живео на територији око реке Аксиј (Вардар), на територији данашње Северне Македоније, углавном у источним крајевима. У Пајонију су ушле источна Македонија, река Брегалница до Кочана, река Струма, делови Бугарске и јужне Србије. Били су подељени на неколико племена: Лајаи, Агријани, Астрои и Аори.

У 6. веку п. н. е., Пеонија је била војно моћна и напала је трачку обалу и Пропонтиду. У том периоду Пеонија је имала велику територију, од југа Србије до Егејског мора и од Пирина до Пелагоније. Али после појаве македонских краљева, моћ Пеоније је опала, изгубила је Солунско поље и излаз на Егејско море, као и данашњу западну Македонију. Ратовали су и са Персијом, која је после победе Сиропајоне, Пајополе и племена око Прасијадског језера преселила у Малу Азију. За време македонског краља Александра I (498-454. п. н. е.) Пеонија је изгубила градове Мигдонију, Крестонију и Амфакситиду, као и области око Пангеје (Кушнице ^[mk]). Пајонски краљ Агис (? – 359/8. п. н. е.) је био први пајонски владар чије постојање потврђују историјски извори. После његове смрти 359. п. н. е. Филип II је освојио Пеонију и наметнуо вазалне односе. Упркос формалној зависности Пеоније од Македоније, на власти је остала иста краљевска кућа, на челу са Агисовим сином Ликејем (ум. 356—д. 340. п. н. е.). Поред историјских података и епиграфских споменика, за Ликеја говори и новац који је издат у његово име. Ликејев син и наследник био је Патреј (340/335—315. п. н. е.), кога је заузврат наследио Авдолеон (315—286/5. п. н. е.). Авдолеон је највише допринео да се Пајонско царство приближи развијеном хеленском свету и култури држава Александрових дијадоса. Године 289. п. н. е. снабдевао је Атину житом док је Антигон Гонат заузео њену главну луку, Пиреј. Авдолеонов легитимни наследник био је Аристон (286—85. п. н. е.), али га је Лисимах напао и побегао у Дарданију.

После најезде Келта почетком 3. века п. н. е. Леон (278—250. п. н. е.), вероватно други син Авдолеона, кога је заузврат наследио његов син Дропион (250—223. п. н. е.) дошао је на пајонски престо. Дропион је последњи пајонски краљ, а такође и оснивач пајонског којнона (уније). После његове смрти, област Пеоније је преузела античка Македонија, под вођством краља Филипа V (221—179. п. н. е.), а северни део је припао Дарданији. Под вођством сина Филипа V, Персеја (179—168. п. н. е.), Македонија се суочила са експанзионизмом Римске републике. То је резултирало поразом Македоније и сломом македонског царства, које је 148. п. н. е. потпао под директну римску власт.

• Македонија Секунда

Пеонија на Викимедијиној остави.

• Hrvatska enciklopedija: Peonija

п р у Теме везане за Илире
Антички Илири	Племена Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни Владари, краљеви и краљице Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9. Политички субјекти Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија Градови и насеља Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба Илири у римским провинцијама Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум Уметност и занатство (култура) Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча Религија и митологија Илирска митологија Ратовање Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем Језик Илирски језици Месапски језик Остало Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе
Име и идентитет у савременом добу	Илирске провинције Краљевина Илирија Илирски покрет
Временска линија илирске историје Категорија

Нормативна контрола
Међународне	VIAF WorldCat
Државне	Немачка
Географске	Pleiades
Остале	Енциклопедија Британика