Батон I Дезидијат (лат. Bato Deasidiatus) је био један од заповедника и вођа Илира у далматинско-панонском устанку од 6. до 9. године нове ере против Рима.^[1] Одмах на почетку устанка напао је Салону и освојио целу обалу Јарданског мора до Валоне, а затим кренуо на север да продре у Италију.

Рођен је између 35. и 30. п. н. е. у данашњој Средишњој Босни и припадао је староседилачком племену Дезитијата који су од 33. пне били под римском влашћу као полунеовисно становништво. Њихово подручје је потпадало под римску провинцију Илирик (Иллyрикум) чије је средиште било у Салони (данашњи Солин).

Године 6., Римљани су планирали напасти племе Маркомане (у данашњој Словенији), и зато је цар Октавијан Август наредио мобилизацију суседних Илира. Међутим у прољеће исте године Илирске снаге у Босни под заповедништвом Батона су се побуниле^[2]. Њима се придружило илирско племе Бреуци у панонском делу Илирика, чији се вођа такођер звао Батон (Батон Бреучки).

Рим је био приморан послати 10 легија и исти број савезничких снага и плаћеника како би угушио овај устанак. Били су приморани купити и ослободити хиљаде робова како би имали довољно војника; што се није догодило још од Битке код Kане 200 година раније. Врховни вођа римских снага је био будући римски цар, Тиберије. Након две године ратовања, у лето 8. године, Батон Бреучки се предао Тиберијевој војсци на обали реке Батинус (вероватно Босна). Батон је неуспешно опседао Салону, и на крају га је поразио Марко Валерије Месала, који је напао са севера удруживши се с превртнички настројеним Батоном Бреучким. Након пораза Батон је успео заробити и погубити Батона Бреучког, али су следеће године Тиберије, и његов нећак Германик, покренули велику офанзиву против Дезитијата. Након жестоких битака, у јесен 9. године, само неколико дана пре пораза у бици у Теутобуршкој шуми против Германа, Батон и Дезитијати су се предали Тиберију. Наводно је на Тиберијево питање зашто су се побунили, Батон рекао: "Ви сте Римљани криви јер сте уместо пастирских паса послали вукове да чувају ваше стадо." Батон је провео остатак живота у италијанском граду Равени где су обично били заробљене непријатељске војсковође.^[3]

Римљани су против устанка ангажовали своје најбоље трупе. Батон је у долини реке Вуке у зиму 6.-7. нанео римским легијама пораз који се сматра једним од највећих после пунских ратова. Ускоро, због издаје Батона Бреучког, вође племена Бреука који је напустио своје устанике, Батон Дезидијант се повукао у далматинске планине, одакле наставља борбу. Његов отпор сломљен је у тврђави Andetrium (данашњи Мућ код Сплита), где се предао Римљанима.

• Антички Рим

п р у Теме везане за Илире
Антички Илири	Племена Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни Владари, краљеви и краљице Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9. Политички субјекти Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија Градови и насеља Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба Илири у римским провинцијама Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум Уметност и занатство (култура) Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча Религија и митологија Илирска митологија Ратовање Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем Језик Илирски језици Месапски језик Остало Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе
Име и идентитет у савременом добу	Илирске провинције Краљевина Илирија Илирски покрет
Временска линија илирске историје Категорија

1. ^ J. J. Wilkes, The Illyrians, 1992, str. 216., ISBN 0631198075.
2. ^ J. J. Wilkes, The Illyrians, 1992, str. 207, ISBN 0631198075.
3. ^ Smith, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2008)