Басанија је био илирски град који је за време Илирских ратова дошао под римску контролу. Налазио се у близини древног града Лиссс (данашњи Љеш) у јужној Илирији, модерна Албанија. ^[1] Становници града звали су се Басањани. Још увек није познато време када су Басанија пала под власт Римљана. ^[2]

Карл Патч је идентификовао Басанију са селом Пеђане или Плане на реци Маћа која улази у равницу. ^[3] Недавно откриће у модерном селу Бушат у округу Скадар сугерише алтернативно могуће место Басаније на овом месту. Рушевине древног града у Бушату простирале су се на површини три пута од древних рушевина Скадра (најближег града), масивни камени зидови окружили су површину од око 20 хектара, открио је тим пољско-албанских археолога 2018. године. Градски зид је масиван. Дебљине 3 метра, зид је направљен од огромних камених блокова чврсто набијених један до другог. Између камених блокова налази се земља и ситни каменчићи испуњени како би се затвориле све празнине. Древни новчићи и делови керамичких предмета пронађени у близини зидова датирају из периода 4. век п. н. е. до 1. века пре нове ере, пружајући даљу потврду старости рушевине града. Изгледа да је град постојао до почетка 1. века нове ере, што се поклопило са крајем владавине римског цара Октавијана Августа. Уништен је или напуштен током римске инвазије. ^[4]

• Wilkes, John J. (1992). The Illyrians. Oxford, United Kingdom: Blackwell Publishing. ISBN 0-631-19807-5. 

п р у Теме везане за Илире
Антички Илири	Племена Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни Владари, краљеви и краљице Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9. Политички субјекти Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија Градови и насеља Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба Илири у римским провинцијама Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум Уметност и занатство (култура) Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча Религија и митологија Илирска митологија Ратовање Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем Језик Илирски језици Месапски језик Остало Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе
Име и идентитет у савременом добу	Илирске провинције Краљевина Илирија Илирски покрет
Временска линија илирске историје Категорија