Теута
Лични подаци
Датум рођења	3. век п. н. е.
Породица
Супружник	Агрон
Претходник	-
Наследник	Генције

Теута (231. п. н. е. - 228. п. н. е.) је била илирска краљица из 3. века п. н. е. која је владала после смрти свог супруга једног од најзначајнијих илирских краљева Агрона, а уместо малолетног сина (пасторка) Пинеса. Није успела да настави снажну Агронову владавину. Помагала је и штитила илирске гусаре по Јадранском и Јонском мору, што је доводи у сукоб са Римом. Временом су илирске старешине почеле да јој отказују послушност и подривају јој власт. Ипак, њена флота, под командом Деметрија Хваранина, креће 229. године п. н. е. у поход на Епидамнос (Драч) Аполонију и острво Коркиру (Крф).

После неколико изгубљених битака, Теута се пред Римљанима повукла у јаку тврђаву Ризон (данашњи Рисан) у Ризонском заливу (данас Бококоторски залив). Пораз појачава нетрпељивост илирских старешина према краљици. Сукоб са Римом окончан је поразом Илира. Теута склапа мир под веома неповољним условима. Морала се обавезати на плаћање ратне одштете и данка. Илирска држава је том приликом изгубила део својих територија: Рим постаје господар већег дела илирских земаља. Под Теутином влашћу остаје узани појас од Дубровника до ушћа Дрима. Хваром са околним острвима и копном завладао је као римски вазал Деметрије Хваранин, некадашњи Теутин восковођа.

• Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 5 „Daily Press-Вијести“, 2006.

• Агрон
• Илирски владари
• Рисан

• Како је дољанска Теута постала Пеута („Политика”, 21. новембар 2016)

п р у Теме везане за Илире
Антички Илири	Племена Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни Владари, краљеви и краљице Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9. Политички субјекти Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија Градови и насеља Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба Илири у римским провинцијама Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум Уметност и занатство (култура) Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча Религија и митологија Илирска митологија Ратовање Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем Језик Илирски језици Месапски језик Остало Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе
Име и идентитет у савременом добу	Илирске провинције Краљевина Илирија Илирски покрет
Временска линија илирске историје Категорија

Теута на Викимедијиној остави.

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF 2 3 WorldCat
Државне	Шпанија Сједињене Државе Пољска
Остале	Енциклопедија Британика