Краљевина Дарданија Дарданија
Мапа античке Краљевине Дарданије
Географија
Континент		Европа
Регија		Балкан
Друштво
Религија		паганизам
Политика
Облик државе		краљевина
— Краљ
Историја
Историјско доба		стари век
— Оснивање		3. век п. н. е.
— Укидање		1. век п. н. е.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице:		Наследнице:
		Римска република

Овај чланак је део серије о историји Косова

Историја Косова Овај чланак је део серије о историји Косова и Метохије Историја Косова и Метохије Антика Дарданци Дарданска краљевина Римска Далмација Римска Мезија Римска Дарданија Римска Дакија Префектура Илирик Средњи век Византијска Дарданија Византијска Праевалитана Византијска Мезија Бугарско царство Средњовековна Србија Самуилово царство Бугарска (тема) Српско царство Област Вука Бранковића Моравска Србија Косовска битка Нови век и Османска власт Румелијски ејалет Вучитрнски санџак Призренски санџак Пећки санџак Пећка патријаршија Велике сеобе Срба Албанска колонизација Косова Косовски вилајет Албански народни препород Призренска лига Савремено доба Први балкански рат Јужна Србија Косовска област Албанија под италијанском управом Албанија под немачком управом Србија под немачком окупацијом Бугарска у Другом светском рату САП Косово Немири на Косову 1968. Немири на Косову 1981. Немири на Косову 1989. АП Косово и Метохија Косовски рат УН администрација Косова и Метохије Немири на Косову и Метохији 2004. Северно Косово Споразум о нормализацији односа Заједница српских општина п р у

п р у

Краљевина Дарданија је назив независне државе која је постојала на Балканском полуострву у античко доба.

Држава је чинила неку врсту конфедерације са заједничком подлогом етничког елемента низа племена која су учествовала у тој заједници. Дарданци су имали централизовану власт која се манифестовала у облику једног владара. Тада је на подручју Косова и Северне Македоније вођа Бардилеј ујединио сва племена и створио Краљевину Дарданију. Свој положај је ојачао и савезом са Дионизијем Сиракушким који му пружа додатну сигурност у виду војне помоћи.^[1]

Први дардански краљ Бардилеј гине 358. године пне, када је заустављен од стране Спартанаца, приликом рата са Македонцима који су тај пораз искористили да се уједине са Епирцима и Пеонцима у покушају да ослободе своје територије. Ту савезничку војску је предводио Филип II.

Своју моћ дардански краљ Лонгар показује 279. п. н. е., у време када је нудио војну помоћ од 20.000 војника македонском Птолемеју Керауну за борбу против најезде Келта ради стварања савеза против њих. За време његове владавине краљевство досеже највећи опсег и постаје највећа сила на тим просторима.^[2]

Дарданци су прве контакте са Римљанима успоставили 200. године п. н. е. када су са њима склопили договор против заједничког непријатеља, Македоније.

Независна Краљевина Дарданија је постојала све до прве половине 2. века п. н. е, када је покоравају најпре Македонци, а потом Римљани.

• Бардил, краљ (279. п. н. е.)
• Лонгар, краљ (3. век п. н. е.)
• Бато, краљ (3-2. век п. н. е.)
• Монун, краљ (2. век п. н. е.)
• Теута, владарка (2. век п. н. е.), Монуниусова ћерка

Римљани су подручје некадашње Дарданске краљевине првобитно укључили у провинцију Горњу Мезију и територијално се налазила на самом југу и постала граница провинције на западу, а границе су јој биле оивичене данашњом линијом Ђаковица - Пећ - Нови Пазар - Ивањица - Чачак. У каснијем периоду формирали посебну провинцију Дарданију. Једна од градских четврти данашње Приштине на Косову и Метохији названа је Дарданија, по овој античкој земљи.^[2]

п р у Теме везане за Илире
Антички Илири	Племена Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни Владари, краљеви и краљице Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9. Политички субјекти Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија Градови и насеља Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба Илири у римским провинцијама Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум Уметност и занатство (култура) Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча Религија и митологија Илирска митологија Ратовање Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем Језик Илирски језици Месапски језик Остало Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе
Име и идентитет у савременом добу	Илирске провинције Краљевина Илирија Илирски покрет
Временска линија илирске историје Категорија