Дијецеза Македонија
| Дијецеза Македонија Dioecesis Macedoniae Διοίκησις Μακεδονίας | |
|---|---|
| 4. век—6. век | |
 Дијецеза Македонија око 400. године | |
| Главни град | Тесалоника |
| Регија | југоисточна Европа |
| Земља | Римско царство |
| Догађаји | |
| Статус | бивша покрајина |
| Историја | |
• Успостављено | 4. век |
• Укинуто | 6. век |
Дијецеза Македонија (лат. Dioecesis Macedoniae, грч. Διοίκησις Μακεδονίας) била је управна област, односно дијецеза (лат. dioecesis) у позном Римском царству и раној Византији. Основана је током 4. века, поделом дотадашње Дијецезе Мезије на јужни (Дијецеза Македонија) и северни део (Дијецеза Дакија). Неки истраживачи сматрају да је та подела била извршена већ за време владавине цара Константина I (306-337) непосредно након 324. године, док се други опредељују за средину 4. века или за почетак владавине цара Валенса (364-378), пошто је подела изричито посведочена тек око 370. године. Новостворена Дијецеза Македонија обухватала је следеће провинције: Крит, Ахаја, Тесалија, Стари Епир, Нови Епир и Македонија (укључујући и повремену провинцју Македонију Секунду). На челу управе налазио се царски намесник са титулом "викар" (лат. vicarius), односно егзарх (грч. ἔξαρχος), а главни град дијецезе била је Тесалоника (данашњи Солун). Приликом поделе Римског царства (395) припала је источном делу а налазила се у саставу Префектуре Илирика. Током 5. века ову дијецезу су у неколико наврата опустошили Готи, а током 6. века на подручје ове дијецезе почињу да продиру Словени. Царска власт је на том простору током 7. века сведена на приморске градове и области, а дотадашњу административну организацију временом је заменило тематско уређење.[1][2][3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мирковић 1981, стр. 89-105.
- ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.
- ^ Костић 1996, стр. 77-93.
Литература
[уреди | уреди извор]- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124.
- Костић, Зорица (1996). „Осврт на административне поделе Македоније крајем антике”. Зборник радова Византолошког института. 35: 77—93.
- Мирковић, Мирослава (1981). „Централне балканске области у доба позног царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
- Острогорски, Георгије (1952). „Постанак тема Хелада и Пелопонез”. Зборник радова Византолошког института. 1: 64—77.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Ферлуга, Јадран (1964). „О неким аспектима изградње тематског уређења на Балканском полуострву”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 8: 131—143.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
