Епулон (Епуло, Епулоне, Аепуло) је био владар илирског племена Хистри које се борило против Римљана у време почетка римске експанзије на подручје данашње Истре. У почетку се Епулон сукобио са Римљанима код Аквилеје (данас мали град у Италији, близу границе са Словенијом). У наставку сукоба, Римљани су прво заузели друга важна историјска средишта у Истри, а Епулон је коначно поражен у опсади његове престонице Незакција. Римљани у почетку нису успели да заузму Незакцијум чак ни након дуге опсаде града. Тек када су Римљани преусмерили ток реке која је штитила Незакцијум и снабдевање водом, Епулон је схватио да су Римљани победили, па је извршио самоубиство избовши се мачем како би избегао ропство ^[1]. Епулон је постао симбол хероја који је изабрао смрт уместо заточеништва ^[2].

Илири нису имали своју историографију, а римски и грчки историчари нису увек били непристрасни када су писали о њима. Осим археолошких налаза, римске и грчке хронике готово су једини извори сазнања о Илирима.

Рат Римљана против Хистријана догодио се у периоду од око 181. п. н. е. и први окршаји око Аквилеје до 175. године. н. е. и римске победе.

Римски историчар Ливије наводи да су први напади на Аквилеју успешно одбијени, након чега је успостављен релативни мир. Свакако, Хистри су и даље видели римско присуство као опасност, па су доласком Епулона на власт сукоби поново почели. У неколико спорадичних битака, Хистри су дословно исекли припаднике неколико римских јединица. Нови рат можда није био заснован на уверењу илирских племена да могу победити Рим, али је извесно да се безобзирност Римљана више није могла толерисати.

М. Јуниус и А. Манлиус, бивши конзули ... у рано пролеће повели су своју војску у Хистрију. Пустошили су лево и десно ... Либија: Аб Урбе Цондита, 41.10

Ливије такође спомиње да су Хистри успешно извршили напад на римски логор, током којег су легионари у паници побегли, а Хистри су узели велики ратни плен: драгоцености, опрему, храну и вино. Али римска војска се брзо прегруписала и стигли су илирски ратници натоварени пленом, опијени победом и вином и лако су повратили оно што су изгубили. Многи Хистри су убијени, а Епулон се склонио у Незакцијум. Ево како је Ливије то описао:

... Почео је одлучујући напад на Незакциј, град у којем су се вође Хистра и њихов краљ Епулон повукли ... Клаудије је донио двије нове легије ... Ријека је текла поред града која је спријечила напад на њега и из које су се Хистри снабдевали водом. / Клаудијева војска / након вишедневног рада променила је ток реке и прекинула проток воде, што је становнике у великој мери узнемирило. Иако нису помишљали да моле за мир, убили су своје жене и децу и обесили их низ зидове како би застрашили непријатеља ... Римљани су коначно провалили у град ... Епулон је одузео себи живот да га не ухвате живог ... Остали су убијени или заробљени ... Затим су уништени и Мутила и Фавериа ... Ратни плен је надмашио очекивања с обзиром на сиромаштво домаћег становништва; 5.632 људи продато је у ропство. Коловођама су одсечене главе ...

п р у Теме везане за Илире
Антички Илири	Племена Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни Владари, краљеви и краљице Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9. Политички субјекти Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија Градови и насеља Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба Илири у римским провинцијама Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум Уметност и занатство (култура) Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча Религија и митологија Илирска митологија Ратовање Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем Језик Илирски језици Месапски језик Остало Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе
Име и идентитет у савременом добу	Илирске провинције Краљевина Илирија Илирски покрет
Временска линија илирске историје Категорија