Dubravka Ugrešić
Izvor: Wikipedija
| Dubravka Ugrešić | |
|---|---|
 Dubravka Ugrešić | |
| Rođenje | 27. 3. 1949. Kutina, Hrvatska, SFRJ |
| Smrt | 17. 3. 2023. (dob: 73) Amsterdam, Nizozemska |
| Državljanstvo | nizozemsko |
| Zanimanje | književnica, prevoditeljica |
Dubravka Ugrešić (Kutina, 27. ožujka 1949. – Amsterdam, 17. ožujka 2023.) bila je jugoslavenska i nizozemska književnica i prevoditeljica.
Rusistiku i komparativnu književnost diplomirala je 1973. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gdje je radila u Zavodu za znanost o književnosti (1974–93). Početkom 1990-ih pisala je eseje protiv nacionalizma, rata i etničke mržnje (sakupljene u zbirci Kultura laži, 1996), zbog čega je u hrvatskim medijima i javnosti proglašena »izdajicom«, »narodnim neprijateljem« i »vješticom«. God. 1993. napustila je Hrvatsku i nekoliko godina provela u Njemačkoj te SAD-u, a od 2001. živi u Amsterdamu. Piše i predaje na američkim i evropskim sveučilištima i surađuje u evropskim novinama i časopisima.
God. 1981. objavila je kratki roman Štefica Cvek u raljama života, s podnaslovom Patchwork story, u kojem se postmodernistički, ironično i duhovito igra trivijalnom literaturom (ljubićem) gradeći tekst kao krojni arak s naslovima koji slijede sve krojačke termine, te grafički i sadržajno ušivajući citate, pisma, savjete. Štefica je, nakon ustanovljene popularnosti, 1984. uspješno prebačena na film (U raljama života, R. Grlić).
Stalno propitivanje prirode pisanja i književnosti, suprotstavljanje popularne kulture visokoj literaturi, te kasnije problematiziranje egzila i pitanja identiteta, najčešća su obilježja njenih romana.
U koautorstvu s Aleksandrom Flakerom uređivala je Pojmovnik ruske avangarde, djelo u deset svezaka. Prevodila je s ruskoga (Danil Harms, Boris Pilnjak) i pisala scenarije za film i televiziju (U raljama života, Za sreću je potrebno troje).
Knjige su joj prevedene na gotovo sve evropske jezike i nagrađene međunarodnim nagradama.
- Mali plamen (1971)
- Filip i Srećica (1976)
- Poza za prozu (1978)
- Nova ruska proza (1980)
- Štefica Cvek u raljama života (1981)
- Život je bajka (1983)
- Forsiranje romana reke (1988)
- Kućni duhovi (1988)
- Američki fikcionar (1993)
- Kultura laži (1996)
- Muzej bezuvjetne predaje (1998)
- Zabranjeno čitanje (2002)
- Ministarstvo boli (2004)
- Nikog nema doma (2005)
- Baba Jaga je snijela jaje (2008)
- Početnica za nepismene (2010)
- Napad na minibar (2010)
- Europa u sepiji (2013)
- Karaoke kultura (2015)
- Lisica (2017)
- Nagrada »Meša Selimović« (1988)
- Nagrada »Ksaver Šandor Gjalski« (1988)
- НИН-ova Nagrada za najbolji roman godine (1988)
- Nagrada grada Zagreba (1989)
- Evropska nagrada za esej »Charles Veillon« (1996)[1]
- Nagrada za otpor Zaklade za umjetnički otpor 1942–1945 (1997)[2]
- Nagrada SWR-Bestenlistea (1998)[3]
- Austrijska državna nagrada za evropsku književnost (1999)[4]
- Nagrada »Heinrich Mann« (2000)[5]
- Priznanje PEN centra BiH (2002)
- Nagrada »Katarina Frankopan« (2002; odbila primiti)
- Književna nagrada Feronia, posebno priznanje stranom autoru (2004)[6]
- Nagrada Independenta za stranu fikciju (2006)
- ↑ „Le Prix Européen de l'Essai Charles Veillon - Fondation Charles Veillon”. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-06. Pristupljeno 2007-10-30.
- ↑ Verzetsprijs van de Stichting Kunstenaarsverzet 1942-1945
- ↑ Preis der SWR-Bestenliste, Literaturpreis Gewinner
- ↑ Österreichischer Staatspreis für Europäische Literatur, Literaturpreis Gewinner
- ↑ Heinrich-Mann-Preis, Akademie der Künste, Berlin
- ↑ „Premio Letterario Feronia Città di Fiano 2004”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-30. Pristupljeno 2007-10-30.
- Službena stranica
- Complete Rewiev stranica, s recenzijama i kritikama pojedinih djela
- Feralov intervju Arhivirano 2007-09-27 na Wayback Machine-u
- Intervju Radija 101
- Nacionalov intervju Arhivirano 2008-10-05 na Wayback Machine-u
- Dubravka Ugrešić na IMDB-u
Dobitnici Austrijske državne nagrade za evropsku književnost | |
|---|---|
|
| 1954–1992 | 1954. Dobrica Ćosić (Koreni) • 1955. Mirko Božić (Neisplakani) • 1956. Oskar Davičo (Beton i svici) • 1957. Aleksandar Vučo (Mrtve javke) • 1958. Branko Ćopić (Ne tuguj, bronzana stražo) • 1959. • 1960. Radomir Konstantinović (Izlazak) • 1961. Dobrica Ćosić (Deobe) • 1962. Miroslav Krleža (Zastave) • 1963. Oskar Davičo (Gladi) • 1964. Oskar Davičo (Tajne) • 1965. Ranko Marinković (Kiklop) • 1966. Meša Selimović (Derviš i smrt) • 1967. Erih Koš (Mreža) • 1968. Slobodan Novak (Mirisi, zlato i tamjan) • 1969. Bora Ćosić (Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji) • 1970. Borislav Pekić (Hodočašće Arsenija Njegovana) • 1971. Miloš Crnjanski (Roman o Londonu) • 1972. Danilo Kiša (Peščanik) • 1973. Mihailo Lalić (Ratna sreća) • 1974. Jure Franičević-Pločar (Vir) • 1975. Miodrag Bulatović (Ljudi sa četiri prsta) • 1976. Aleksandar Tišma (Upotreba čoveka) • 1977. Petko Vojnić Purčar (Dom sve dalji) • 1978. Mirko Kovač (Vrata od utrobe) • 1979. Pavle Ugrinov (Zadat život) • 1980. Slobodan Selenić (Prijatelji) • 1981. Pavao Pavličić (Večernji akt) • 1982. Antonije Isaković (Tren 2) • 1983. Dragoslav Mihailović (Čizmaši) • 1984. Milorad Pavić (Hazarski rečnik) • 1985. Živojin Pavlović (Zid smrti) • 1986. Vidosav Stevanović (Testament) • 1987. Voja Čolanović (Zebnja na rasklapanje) • 1988. Dubravka Ugrešić (Forsiranje romana reke) • 1989. Vojislav Lubarda (Vaznesenje) • 1990. Miroslav Josić Višnjić (Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba) • 1991. Milisav Savića (Hleb i strah) • 1992. Živojin Pavlović (Lapot) |
|---|---|
| 1993–2005 | 1993. Radoslav Petković (Sudbina i komentari) • 1994. Vladimir Arsenijević (U potpalublju) • 1995. Svetlana Velmar Janković (Bezdno) • 1996. David Albahari (Mamac) • 1997. Milovan Danojlić (Oslobodioci i izdajnici) • 1998. Danilo Nikolić (Fajront u Grgetegu) • 1999. Maksimilijan Erenrajh (Karakteristika) • 2000. Goran Petrović (Sitničarnica "Kod srećne ruke") • 2001. Zoran Ćirić (Hobo) • 2002. Mladen Markov (Ukop oca) • 2003. Vladan Matijević (Pisac iz daleka) • 2004. Vladimir Tasić (Kiša i hartija) • 2005. Miro Vuksanović (Semolj zemlja) |
| 2006–2024 | 2006. Svetislav Basara (Uspon i pad Parkinsonove bolesti) • 2007. Dragan Velikić (Ruski prozor) • 2008. Vladimir Pištalo (Tesla, portret među maskama) • 2009. Grozdana Olujić (Glasovi u vetru) • 2010. Gordana Ćirjanić (Ono što oduvek želiš) • 2011. Slobodan Tišma (Bernardijeva soba) • 2012. Aleksandar Gatalica (Veliki rat) • 2013. Goran Gocić (Tai) • 2014. Filip David (Kuća sećanja i zaborava) • 2015. Dragan Velikić (Islednik) • 2016. Ivana Dimić (Arzamas) • 2017. Dejan Atanacković (Luzitanija) • 2018. Vladimir Tabašević (Zabluda Svetog Sebastijana) • 2019. Saša Ilić (Pas i kontrabas) • 2020. Svetislav Basara (Kontraendorfin) • 2021. Milena Marković (Deca) • 2022. Danica Vukićević (Unutrašnje more) • 2023. Stevo Grabovac (Poslije zabave) |
a Odbio nagradu. | |
Potpisnici Deklaracije o zajedničkom jeziku | ||
|---|---|---|
| Lingvisti |
|  |
| Pisci i književni povjesničari |
| |
| Novinari |
| |
| Pravnici, sociolozi i politolozi |
| |
| Filozofi, antropolozi i kulturolozi |
| |
| Povjesničari |
| |
| Iz drugih struka |
| |
| Glumci i redatelji |
| |
| Umjetnici |
| |
| Mirovni aktivisti |
| |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
