Doris Lessing
Izvor: Wikipedija
Doris Lesing, pravo ime Doris Mej Tajler (engl. Doris Lessing, Doris May Tayler, Kermanšah, 22. 10. 1919.[1] – London, 17. 11. 2013.) je britanska prozna književnica. Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 2007.
Švedska akademija ju je u objašnjenju za dodelu nagrade opisala kao pisca: »epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koja sa skepticizom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civilizaciju koja je podeljena«[2]. Sa 87 godina života, Doris Lesing je najstarija dobitnica ove najprestižnije nagrade za književnost koja vredi 10 miliona švedskih kruna (oko 1,8 mil. evra). Nagrada će joj biti uručena na ceremoniji 10. decembra u Štokholmu.
Rođena je kao Doris Mej Tejlor 1919. u Iranu gde je njen otac radio kao bankarski službenik. Detinjstvo i mladost je provela u britanskoj koloniji Južna Rodezija, na teritoriji današnjeg Zimbabvea. Porodica se tamo nastanila sa namerom da gospodari plantažama kukuruza, što se nije pokazalo kao dobar poslovni potez. Pohađala je katoličku školu u Solzberiju. Kasnije je radila kao medicinska sestra i radnica na telefonskoj centrali. Preselila se u Englesku 1949. i tada je napisala svoj prvi roman „Trava peva“ (The Grass Is Singing). Njeno najznačajnije delo je roman iz 1962. „Zlatna beležnica“ (The Golden Notebook).
Književni opus Doris Lesing se može podeliti u tri faze:
- period komunističkih ideja 1944-1956, kada je pisala o radikalnim društvenim problemima;
- period psiholoških tema 1956-1969;
- period sufizma, koji predstavlja niz naučnofantastičnih romana (serija Kanopus).
Posle sufističke faze, Lesing je kombinovala sva tri navedena književna pristupa. Neki kritičari posmatraju njeno delo kao feminističku literaturu, dok sama književnica to negira. U prozi najčešće iznosi iskustva iz Afrike.
»Ovo traje već 30 godina. Dobila sam sve nagrade u Evropi, baš sve, pa sam oduševljena zbog toga. To je rojal fleš.«
- Trava peva (1950)
- Zlatna beležnica (1962)
- Kanopus u Argu serija romana (1979-1983):
- Šikasta (1979)
- Brakovi između zona tri, četiri i pet (1980)
- Sirijski eksperimenti (1980)
- Stvaranje predstavnika planete 8 (1982)
- Sentimentalni špijuni u carstvu Voljen (1983)
- Peto dete (1988)
- ↑ „Guardian Unlimited: Doris Lessing”. Pristupljeno 11. 10. 2007.
- ↑ „NobelPrize.org”. Pristupljeno 11. 10. 2007.
- Lični veb sajt Doris Lesing
- Doris Lesing na myspace
- Intervjui sa Doris Lesing Arhivirano 2007-10-20 na Wayback Machine-u
| 1901. – 1925. | 1901. Sully Prudhomme • 1902. Theodor Mommsen • 1903. Bjørnstjerne Bjørnson • 1904. Frédéric Mistral / José Echegaray y Eizaguirre • 1905. Henryk Sienkiewicz • 1906. Giosuè Carducci • 1907. Rudyard Kipling • 1908. Rudolf Eucken • 1909. Selma Lagerlöf • 1910. Paul von Heyse • 1911. Maurice Maeterlinck • 1912. Gerhart Hauptmann • 1913. Rabindranath Tagore • 1915. Romain Rolland • 1916. Verner von Heidenstam • 1917. Karl Adolph Gjellerup / Henrik Pontoppidan • 1919. Carl Spitteler • 1920. Knut Hamsun • 1921. Anatole France • 1922. Jacinto Benavente • 1923. William Butler Yeats • 1924. Władysław Reymont • 1925. George Bernard Shaw |
|---|---|
| 1926. – 1950. | 1926. Grazia Deledda • 1927. Henri Bergson • 1928. Sigrid Undset • 1929. Thomas Mann • 1930. Sinclair Lewis • 1931. Erik Axel Karlfeldt • 1932. John Galsworthy • 1933. Ivan Bunjin • 1934. Luigi Pirandello • 1936. Eugene O'Neill • 1937. Roger Martin du Gard • 1938. Pearl S. Buck • 1939. Frans Eemil Sillanpää • 1944. Johannes Vilhelm Jensen • 1945. Gabriela Mistral • 1946. Hermann Hesse • 1947. André Gide • 1948. Thomas Stearns Eliot • 1949. William Faulkner • 1950. Bertrand Russell |
| 1951. – 1975. | 1951. Pär Lagerkvist • 1952. François Mauriac • 1953. Winston Churchill • 1954. Ernest Hemingway • 1955. Halldór Laxness • 1956. Juan Ramón Jiménez • 1957. Albert Camus • 1958. Boris Pasternak1 • 1959. Salvatore Quasimodo • 1960. Saint-John Perse • 1961. Ivo Andrić • 1962. John Steinbeck • 1963. Jorgos Seferis • 1964. Jean-Paul Sartre2 • 1965. Mihail Šolohov • 1966. Šmuel Josef Agnon / Nelly Sachs • 1967. Miguel Ángel Asturias • 1968. Yasunari Kawabata • 1969. Samuel Beckett • 1970. Aleksandar Solženjicin • 1971. Pablo Neruda • 1972. Heinrich Böll • 1973. Patrick White • 1974. Eyvind Johnson / Harry Martinson • 1975. Eugenio Montale |
| 1976. – 2000. | 1976. Saul Bellow • 1977. Vicente Aleixandre • 1978. Isaac Bashevis Singer • 1979. Odiseas Elitis • 1980. Czesław Miłosz • 1981. Elias Canetti • 1982. Gabriel García Márquez • 1983. William Golding • 1984. Jaroslav Seifert • 1985. Claude Simon • 1986. Wole Soyinka • 1987. Joseph Brodsky • 1988. Naguib Mahfouz • 1989. Camilo José Cela • 1990. Octavio Paz • 1991. Nadine Gordimer • 1992. Derek Walcott • 1993. Toni Morrison • 1994. Kenzaburō Ōe • 1995. Seamus Heaney • 1996. Wisława Szymborska • 1997. Dario Fo • 1998. José Saramago • 1999. Günter Grass • 2000. Gao Xingjian |
| 2001. – 2024. | 2001. Vidiadhar Surajprasad Naipaul • 2002. Imre Kertész • 2003. J. M. Coetzee • 2004. Elfriede Jelinek • 2005. Harold Pinter • 2006. Orhan Pamuk • 2007. Doris Lessing • 2008. Jean-Marie Gustave Le Clézio • 2009. Herta Müller • 2010. Mario Vargas Llosa • 2011. Tomas Tranströmer • 2012. Mo Yan • 2013. Alice Munro • 2014. Patrick Modiano • 2015. Svetlana Aleksijevič • 2016. Bob Dylan • 2017. Kazuo Ishiguro • 2018. Olga Tokarczuk3 • 2019. Peter Handke • 2020. Louise Glück • 2021. Abdulrazak Gurnah • 2022. Annie Ernaux • 2023. Jon Fosse |
1 Pasternak je odbio nagradu zbog pritiska tadašnjeg komunističkog režima. • 2 Sartre je odbio nagradu iz moralnih razloga i zato jer se nije želio vezati uz institucije. • 3 Nagrada je retroaktivno uručena 2019. godine. | |
Dobitnici Austrijske državne nagrade za evropsku književnost | |
|---|---|
|
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
