Havijer Marijas (šp. Javier Marías; 20. septembra 1951 - 11. septembra 2022. u Madridu) bio je jedan od najistaknutijih predstavnika savremene španske proze. Bavio se prevođenjem i pisao je kolumnu.

Rodio se u Madridu kao četvrti od pet sinova u porodici intelektualaca (otac filozof i majka profesor bili su protivnici Frankovog režima). Diplomirao je filozofiju književnosti na Madridskom univerzitetu, a specijalizovao englesku filologiju. Počeo je da piše već sa jedanaest godina. Prvi roman napisao je kad je imao samo petnaest, mada ga nikad nije objavio. Kao šesnaestogodišnjak beži u Pariz gde nastavlja da piše, a sve slobodno vreme provodi u gledanju filmova. Zarađuje pevajući uz gitaru. Vraća se u Španiju 1970. sa završenim romanom Vučiji posedi, koji je objavljen 1971. Slede romani: Krstarenje horizonta (1972), 'Vladar vremena (1978), Vek (1983), Sentimentalni čovek (1986), Sve duše (1989), Srce tako belo (1992), Sutra u boju misli na mene (1994) i Crna pleća vremena (1998), Tvoj sutrašnji lik (2002), Zaljubljenosti (2011), Tako počinje zlo (2014), Berta Isla (2017), Tomas Nevinson (2021). Pored ovih romana objavio je i dve zbirke priča i sedam zbirki eseja. Sam Marijas je smatrao da je tek nekoliko njegovih životnih iskustava našlo put romana, a da je roman pre svega fikcija.

Gotovo svi njegovi romani dobili su po neku nagradu, a najviše priznanja dobio je za roman Sutra u boju misli na mene. Preveo je mnoge engleske klasike za šta je bio i nagrađivan. Predavao je u Engleskoj (Oksford), Španiji (Univerzitet Kompultense, Madrid) i na mnogim univerzitetima u Americi. Njegova dela prevedena su na 22 jezika i prodata u preko dva miliona primeraka.

Godine 1994. odbio je mesto člana Španske kraljevske akademije.

• Neslužbena stranica.
• We, the Oftentimes Wrong^{[mrtav link]}, January 1, 2008.
• Hardworking King of Redonda, October 26, 2007.
• Feeling London's bombs in Madrid, July 11, 2005.
• Looking for Luisa, May 7, 2005.