Quaestor sacri palatii
| Византијска управа | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||||||
| Рани период (395-610) | ||||||||||
|
||||||||||
| Средњи период (610-1081) | ||||||||||
|
||||||||||
| Касни период (1081—1453) | ||||||||||
|
||||||||||
Квестор свете палате (лат. Questor sacri palatii) била је титула високих чиновника централне администрације позног Римског царства у доба Домината (293-476). После пада Западног римског царства (476), функција се одржала у Византији још неко време. Његова функција била је слична функцији министра правосуђа.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Реформе цара Диоклецијана (293-305) и Константина Великог (324-337) имале су за циљ да ојачају централну власт и ослабе власт намесника у провинцијама, чије су побуне и узурпације обележиле цео 3. век и довеле до кризе Римског царства. То је постигнуто одвајањем војне и цивилне власти у провинцијама, дијецезама и префектурама, и формирањем централне државне администрације.[1]
Функција
[уреди | уреди извор]Изграђивањем централне државне управе у доба цара Константина Великог (324-337), на врху централне администрације Царства био је канцелар (господар канцеларија). Поред њега, најважнији чиновник централне управе био је Questor sacri palatii: он стоји на челу правосуђа, издаје (редигује) законе и потписује (контрасигнира) царске указе.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Теме о Византији | |||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
