Неовизантијски стил
Неовизантијски стил (познати и као „Византијски препород“) био је архитектонски стил настао по угледу на византијски стил градње у Цариграду и Равени. Стил деловао у време еклектике, од 1840-их до Другог светског рата, а посебно био присутан у православним државама источне и јужне Европе.
Стил се највише користио у изградњи верских грађевина, али постоје и примери световне изградње.
Временски и просторни обухват
[уреди | уреди извор]Иако је неовизантијски стил имао широку примену и јавио се у земљама готово целог западног света, ипак је његова примена била највише везана за Руску Империју, а потом за православне државе на Балкану. И поред тога, веома занимљиви примери неовизантијске градње постоје и у англосаксонским и немачким земљама.
Покрет се јавио у немачким земљама средином 19. века, деценију касније се проширио на Уједињено Краљевство и САД, да био свој врхунац доживео крајем 19. века у Русији. Последње деценије присуства највише су везане за православне земље на Балкану (Краљевина Србија, касније Краљевина Југославија, Краљевина Бугарска, Краљевина Грчка). Покрет се угасио са почетком Другог светског рата.
Неовизантијски стил у Србији
[уреди | уреди извор]Погледати: Српско-византијски стил (модерни)
Збирка слика
[уреди | уреди извор]-
Саборна црква у Сент Луису, САД
-
Јовановски манастир у Санкт Петербургу, Русија
-
Новоатоски манастир, Абхазија
-
Православна црква у Бјаловјежи, Пољска
-
Саборна црква Богородице афричке, Алжир
-
Унутрашњост немачке лутеранске цркве у Јерусалиму
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.