Нићифорска династија
Држава	Византијско царство
Владарска титула	Византијски цар
Оснивач	Нићифор I
Посљедњи владар	Михаило I
Владавина	802-813
Вјера	Православље

Након свргавања са власти византијске царице Ирине, византијски трон је преузео Нићифор I, који је започео релативно краткотрајну Нићифорску династију (802-813). Током периода њихове владавине царство је запало у велике финансијске проблеме.^[1]

Током ове ере Византија је била готово непрекидно у рату на два фронта који су испразнили њене ресурсе, а попут многих његових претходника, Нићифор (802–811) је и сам умро док је борио против бугара на северу. Поред тога, утицај Византије наставио је да се смањује на западу крунисањем Карла Великог (800–814) као цара Светог римског царства од стране папе Лава III у базилици светог Петра у Риму у 800. години и успостављајући ново царство у западној Европи које се сматрало наследником Римског царства.

Нићифор I био је царски министар финансија и након доласка на престо одмах је започео низ фискалних реформи. Његове административне реформе укључивале су реорганизацију тематског система. Преживео је грађански рат 803. године и, попут већине византијских царева, нашао се у рату на три фронта. Доживео је велики пораз у бици код Красоса у Фригији против Арапа у 805. години, а погинуо је у кампањи против Бугара.

Нићифора је наследио његов син и савладар, Ставракије (811). Међутим био је тешко рањен у истој бици у којој је погинуо његов отац, а након много сплетки у вези са наслеђем, супруг његове сестре Прокопије, Михаило I (811–813), присилио га је да абдицира касније те године у његову корист.

Михаило I је тежио више дипломатским него војним решењима. Међутим, наставио је кампању против бугарског кана Крума, и такође био поражен као и његова два претходника, што је озбиљно уздрмало његов положај. Свестан вероватне побуне, одлучио је да абдицира с обзиром на језиву судбину многих претходно свргнутих царева, окончавши кратку владавину Нићифорове династије.