Хефест
Хефест је бог ватре и ковачког заната, један од синова Зевса и Хере у грчкој митологији.[1] По једном од митова, пошто се умешао у свађу родитеља, Зевс га у гневу баца са Олимпа на земљу. Том приликом Хефест постаје хром. По предању пао је на вулканско острво Лемно.
У Хефестовој надлежности били су занати. Он је направио боговима дворове од бронзе, скиптар и егиду Зевсу, сребрне лукове Аполону и Артемиди, накит Афродити. У Илијади је описано како је на Тетидину молбу сковао ново оружје Ахилу. По Хесиоду, Хефест је од земље направио прву жену Пандору, а по Зевсовом наређењу приковао Прометејa на кавкаску стену. Тај мотив је употребио Есхил у трагедији Оковани Прометеј.[2][3][4]
Оженио се Афродитом, богињом лепоте и љубави. Једном ју је ухватио на делу у прељуби са Аресом. Ухватио их је у невидљиву мрежу и позвао све богове за сведоке неверства. Тај призор, међутим, код богова изазове смех. Ову епизоду испевао је у Одисеји слепи певач на двору краља Алкиноја. На атинској Агори налази се Хефестов храм, нешто старији и боље сачуван од Партенона.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Хефест је вероватно повезан са Линеаром Б (микенски грчки) натписом А-па-и-ти-јо, пронађеним у Кнососу.[5] Натпис посредно сведочи о његовом богослужењу у то време, јер се верује да представља теофорско име(H)āpʰaistios,[5] или Hāphaistion.[6][7] Грчки теоним Hēphaistos је највероватније предгрчког порекла, пошто облик без -i- (атички Hēphastos) показује типичну прегрчку варијацију и указује на оригинал sy.[5]
Митологија
[уреди | уреди извор]Хефестов занат
[уреди | уреди извор]
Хефест је имао своју палату на Олимпу, са својом радионицом са наковњем и двадесет мехова који су радили по његовом налогу.[8] Хефест је израдио велики део величанствене опреме богова, а за скоро сваку фино ковану металну конструкцију прожету моћи која се појављује у грчком миту каже се да ју је исковао Хефест. Дизајнирао је Хермесов крилати шлем и сандале, Егидин напрсник, Афродитин чувени појас, Агамемнонов штап[9] Ахилов оклоп, Диомедову кирасу, Хераклове бронзане клешталице, Хелиосове кочије, раме Пелопса, и Еросове лук и стреле. У каснијим извештајима, Хефест је радио уз помоћ Киклопа — међу њима и његових помоћника у ковачници, Бронта, Стеропа и Аргеса.[10][11]
Хефест је направио аутомате од метала да раде за њега. Ово је укључивало троношце који су ходали до и од планине Олимп. Ослепљеном Ориону је дао свог шегрта Кедалиона за водича. У неким верзијама мита,[12] Прометеј је украо ватру коју је дао човеку из Хефестове ковачнице. Хефест је такође створио дар који су богови дали човеку, жену Пандору и њен питос. Као вешт ковач, Хефест је створио све престоле у палати на Олимпу.[10]
Грчки митови и Хомерове песме осветљавају у причама да је Хефест имао посебну моћ да произведе кретање.[13] Направио је златне и сребрне лавове и псе на улазу у палату Алкиној тако да су могли да уједу освајаче.[14] Грци су у својој цивилизацији одржавали анимистичку идеју да су статуе на неки начин живе. Ова врста уметности и анимистичког веровања датира још из минојског периода, када је Дедал, градитељ лавиринта, правио слике које су се кретале саме од себе.[15] Статуа бога је на неки начин била сам бог, а лик на човековом гробу некако је указивао на његово присуство.[16]
Родитељство
[уреди | уреди извор]- Према Хесиоду (Теогонија, 927-928),[17] Хера је сама родила Хефеста као освету што је Зевс имао Атину без ње (Зевс је имао однос са Метисом).
- Према Хомеру (Илијада, I 571-577),[18] Хера се помиње као Хефестова мајка, али нема довољно доказа да се каже да је Зевс био његов отац (иако му се он обраћа као такав).
- Према Хомеру (Одисеја, VIII 306),[19] нема довољно доказа да се каже да је Зевс био Хефестов отац (иако се он на њега тако позива). Хера се не помиње као мајка.
- Према Псеудо-Аполодору (Библиотека, 1.3.6),[20] Хера је сама родила Хефеста. Псеудо-Аполодор такође наводи да је, према Хомеру, Хефест једно од деце Зевса и Хере (свесно противречно Хесиоду и Хомеру).
- Неколико каснијих текстова прати Хесиодов извештај, укључујући Хигина и предговор Фабулама.
У извештају атичких сликара ваза, Хефест је био присутан на рођењу Атине и рукује секиром којом је расцепио Зевсову главу да би је ослободио. У последњем извештају, Хефест је тамо представљен као старији од Атене, тако да је митологија Хефеста у том погледу недоследна.
Пад са Олимпа
[уреди | уреди извор]У једној грани грчке митологије, Хера је избацила Хефеста са неба због његовог урођеног оштећења. Пао је у океан и подигле су га Тетида (Ахилова мајка и једна од 50 Нереида) и Океанида Еуринома.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Walter Burkert, Greek Religion 1985: III.2.ii; see coverage of Lemnos-based traditions and legends at Mythic Lemnos
- ^ Graves, Robert (1955). The Greek Myths: 1. Harmondsworth, Middlesex, England: Penguin Books. стр. 51. ISBN 0736621121.
- ^ а б Homeric Hymn to Apollo 316–321; Homer, Iliad 395–405.
- ^ Homer, Iliad 1.590–594; Valerius Flaccus, ii, 8.5; Apollodorus, i, 3 § 5. Apollodorus confounds the two occasions on which Hephaestus was thrown from Olympus.
- ^ а б в Beekes 2009, стр. 527.
- ^ Chadwick, John (1976). The Mycenaean World
. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 99. ISBN 0-521-29037-6. At Google Books.
- ^ Anthology of Classical Myth: Primary Sources in translation. Hackett Publishing. 2004. стр. 443. ISBN 0-87220-721-8. At Google Books
- ^ Il. xviii. 370, &c.
- ^ The provenance of the staff of office is recounted in Iliad II
- ^ а б Graves, Robert (1960). „The Palace of Olympus”. Greek Gods and Heroes. United States of America: Dell Laurel-Leaf. стр. 150.
- ^ Virg. Aen. viii. 416, &c.
- ^ West, Martin L. (1979). „The Prometheus Trilogy”. The Journal of Hellenic Studies. 99 (99): 130—148. JSTOR 630637. doi:10.2307/630637.
- ^ Iliad, XVIII 372ff
- ^ Iliad, VIII: Nigel Spivey (1997): The Greek art. Phaidon Press Limited, pp. 9
- ^ Diodorus Siculus, LV 76
- ^ C.M.Bowra (1957).The Greek experience. The World Publishing company. pp. 159
- ^ Theogony 927-928
- ^ Iliad I 571-577
- ^ Odyssey VIII 306
- ^ Bibliotheca 1.3.6
Литература
[уреди | уреди извор]- Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, PhD in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
- Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. Online version at the Perseus Digital Library.
- Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
- Evelyn-White, Hugh, The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White. Homeric Hymns. Cambridge, Massachusetts, Harvard
- Apollonius of Rhodes, Argonautica; with an English translation by R. C. Seaton. William Heinemann, 1912.
- Apollodorus, Apollodorus, The Library, with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. Online version at the Perseus Digital Library.
- Pausanias, Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. Online version at the Perseus Digital Library.
- Strabo, The Geography of Strabo. Edition by H.L. Jones. Cambridge, Mass.: Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
- Ovid, Ovid's Fasti: With an English translation by Sir James George Frazer, London: W. Heinemann LTD; Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press, 1959. Internet Archive.
- Hyginus, Gaius Julius, The Myths of Hyginus. Edited and translated by Mary A. Grant, Lawrence: University of Kansas Press, 1960.
- Beekes, Robert S. P. (2009). Etymological Dictionary of Greek. Brill. ISBN 978-90-04-32186-1.
- Kerényi, Karl (1951). The Gods of the Greeks. London: Thames and Hudson. ISBN 0-500-27048-1.
- Slater, Philip Elliot (1968), The Glory of Hera: Greek Mythology and the Greek Family, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, ISBN 0-691-00222-3. Google books.
- Stein, Murray, Soul: Treatment and Recovery: The selected works of Murray Stein, Routledge, 2015. ISBN 9781317649847.
- Strabo, Geography, translated by Horace Leonard Jones; Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd. (1924). LacusCurtis, Online version at the Perseus Digital Library, Books 6–14.
- Gantz, Timothy (1993). Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-4410-2. Архивирано из оригинала 30. 05. 2023. г. Приступљено 02. 06. 2022.
- Graves, Robert (1993) [1955]. The Greek Myths (Cmb/Rep изд.). Penguin (Non-Classics). ISBN 978-0-14-017199-0.
- Hamilton, Edith (1998) [1942]. Mythology (New изд.). Back Bay Books. ISBN 978-0-316-34151-6.
- Kerenyi, Karl (1980) [1951]. The Gods of the Greeks (Reissue изд.). Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-27048-6.
- Kerenyi, Karl (1978) [1959]. The Heroes of the Greeks (Reissue изд.). Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-27049-3.
- Luchte, James (2011). Early Greek Thought: Before the Dawn. Bloomsbury. ISBN 978-0-567-35331-3.
- Morford M.P.O., Lenardon L.J. (2006). Classical Mythology. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530805-1.
- Pinsent, John (1972). Greek Mythology. Bantam. ISBN 978-0-448-00848-6.
- Pinsent, John (1991). Myths and Legends of Ancient Greece. Library of the World's Myths and Legends. Peter Bedrick Books. ISBN 978-0-87226-250-8.
- Powell, Barry (2008). Classical Myth (6th изд.). Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-606171-7.
- Powell, Barry (2001). A Short Introduction to Classical Myth. Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-025839-7.
- Ruck Carl, Staples Blaise Daniel (1994). The World of Classical Myth. Carolina Academic Press. ISBN 978-0-89089-575-7.
- Smith, William (1870), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology.
- Veyne, Paul (1988). Did the Greeks Believe in Their Myths? An Essay on Constitutive Imagination. (translated by Paula Wissing). University of Chicago. ISBN 978-0-226-85434-2.
- Woodward, Roger D., ур. (2007). The Cambridge Companion to Greek Mythology. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84520-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Theoi Project, Hephaestus in classical literature and art
- Greek Mythology Link, Hephaestus summary of the myths of Hephaestus
| 12 Олимпљана | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Остали | |||||
| Музе | |||||
| Харите |
| ||||
| Хоре |
| ||||
| Дјеца Стикс | |||||
| Божанства |
| ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Хероји | |||||||
| Категорије | |||||||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
