Хад
Хад (грч. ᾍδης [Hádēs], Ἅιδης [Háidēs]) означава два појма – подземни свет у коме бораве мртви и бога подземног света. У ствари, првобитно Хад је било само име бога, али временом добио је и друго значење, подземни свет. Хад је такође познат као Плутон или Орко у римској митологији, Аита у етрурској митологији, а у хришћанству каткад означава место на које иду душе оних који су згрешили.[1]
Хад, подземни свет
[уреди | уреди извор]Хад, подземни свет се састоји из неколико делова од којих су највећи Тартар (нешто као хришћански пакао) и Јелисејска поља (хришћански рај). Ова подела се не може посматрати као стриктна јер Грци нису много мислили о животу после смрти, па тако се нису много удубљивали у питање на којем месту ће живети у подземном свету. У подземном свету се налазе и Баште Хесперида, које се често идентификују са Острвима благословених из ирске митологије.
Покојници улазе у подземни свет прелазећи реку Ахерон. Преко реке их превози Харон, који чува обол - мали новчић који омогућује пролаз. Новчић стављају испод језика покојника његови рођаци или пријатељи и када он дође у подземни свет, он тај новчић даје Херону. Зато сиромашни и они без пријатеља остају заувек на обали јер немају новчић за превоз. Другу страну обале чува Кербер, троглави пас-звер. Када прођу поред њега, душама мртвих се суди и на тај начин одређује како ће и где боравити у подземном свету. Поред Ахерона - реке бола, постоји још неколико река у Хаду.[2]
Први део Хада садржи поља Асфодел, где сенке хероја лутају утучено међу мањим душама, које пиште око њих као шишмиши. Само проливање крви њима у част може да врати код њих осећаје које има жив човек (као вампири у другим митологијама). Иза поља се налази Ереб, тама и ужас Хада. Ту се налазе две баре. Једна бара потиче од реке Лете и обичне душе у тој бари плутају да би им се избрисало све сећање. Друга бара је бара Мнемозине и душе из ове баре пију воду. У дворишту испред Хадове палате седе три судије: Минос, Радамант и Еак. Ту се суди душама мртвих и оне се враћају у поља Асфодел ако нису ни много добре, ни много зле, шаљу у Тартар ако душе припадају безбожницима и злим људима или одлазе у Јелисејска поља ако су хероји или благословени.
Реке Хада
[уреди | уреди извор]Све реке у Хаду:
- Ахерон - река бола
- Кокитус - река јадиковања
- Флегетон - река ватре
- Стикс - река мржње
- Еридан - река хладноће
- Мнемосина - река сећања
- Лета - река заборава
Хад, бог подземног света
[уреди | уреди извор]Хад, грчки бог подземног света био је син Титана Хроноса и Рее. Он има три старије сестре, Хестију, Деметру и Херу и два млађа брата, Посејдона и Зевса.
Зевс, кога отац није појео, натерао је Хроноса да поврати своју децу, односно Зевсову браћу и сестре. Браћа и сестре су се удружили у рату против Титана. Зевс, Посејдон и Хад су добили оружје од три Киклопа, који су им помагали у току рата. Зевс је добио муњу, Посејдон трозубац, а Хад шлем који га чини невидљивим. Током ноћи, пре прве битке, Хад, користећи свој шлем, ушуњао се међу Титане и уништио им оружје. Рат је трајао десет година и завршио се победом млађих богова. Након победе, браћа су поделила земљу на три дела и свак је владао у свом. Зевс је бог неба, Посејдон је бог мора, а Хад је добио подземни свет, невидљив свет у који иду душе мртвих.[3]
Смртници су Хада најмање волели од свих богова. Он је забранио да ико напушта његов регион и веома је био љут када би се то десило. Хад је био окрутан и немилостив, свиреп у рату, али био је праведан и није био зао бог. Био је морбидног карактера и зато није био омиљен међу боговима, а како је управљао подземним светом, већина смртника га је мешала са смрћу и бојала га се. То је грешка јер смрт доноси Танатос, а не Хад.[4][5]
Када су се смртници молили Хаду, они су челом и рукама додиривали земљу да би били сигурни да их је чуо. Жртвоване су му црне животиње, на пример црна овца, а међу данашњим аналитичарима антике постоји убеђење да су му жртвовани и људи. Крв жртве би се сипала у дубоку јаму да би она стигла до њега, а онај који би ту крв сипао морао је да окрене главу на другу страну. Фестивал, који се сваких сто година држао у његову част, звао се Световне игре.
Његово оружје била је двокрака виљушка, којом је он уништавао све што би му се нашло на путу или што није волео. Поред овога, поседовао је и штап са којим је могао да пребаци духове мртвих у свет живих. Хад се возио тамним кочијама које су вукли црни коњи. Хад је дозволио да посете њега и подземни свет и да се врате у свет живих Хераклу, Орфеју, Тезеју, Енеју и Одисеју. Никоме од њих није било пријатно у мрачном царству. О страхоти тог света говори и Ахил, када се обраћа Одисеју кога је срео у подземном свету:
Не мораш ми говорити о страхоти света мртвих. Радије бих био слуга, него што бих био господар подземног света.
Краљица подземног света, Хадова супруга, била је ћерка Зевса и Деметре, Персефона. Она није својевољно пошла за Хада, него је отета док је брала пољско цвеће. Хад ју је много волео и није желео да је пусти из подземног света.[6] Преварио је Персефону тако што јој је дао да поједе шест семена нара, па она није могла да побегне из подземног света чак ни са Зевсовом помоћи. Деметри је страшно недостајала ћерка и како није била уз њу, она је проклела земљу и настала је велика глад. Персефона је знала за очај своје мајке, па је молила Хада да је пусти у свет живих уз обећање да ће сваке године са њим провести шест месеци, сваки месец за по једно семе нара које је појела. Хад је то допустио и сваке године је по истеку шест месеци возио Персефону у својим тамним кочијама натраг у свет таме. Деметра би тада проклела земљу, те шест месеци ништа није рађало.
Орфеј и Еуридика
[уреди | уреди извор]
Хад је показао милост само једном: дозволио је Орфеју, чија га је дивна музика очарала, да са собом из света мртвих поведе своју жену Еуридику. Док су ишли ка свету живих нису смели да се окрећу назад, али Еуридика је тако тихо ходала да је Орфеј помислио да се изгубила и окренуо се. У том тренутку Еуридика се вратила у свет мрвих.
Минто и Леус
[уреди | уреди извор]Иако је много волео Персефону, Хад је имао, као и Зевс, љубавне афере. Персефона је била љубоморна, па је тако казнила нимфу Минто претворивши је у биљку минт, а нимфу Леус је претворила у тополу.
Тезеј и Перифој
[уреди | уреди извор]Тезеј и Перифој су желели да ожене ћерке Зевса. Тезеј је желео Хелену Тројанску и заједно су је киднаповали и дали Тезејовој мајци Ефри на чување док не порасте за удају. Перифој је желео Персефону, па су зато отишли у Хадово царство да је киднапују. Хад се претварао да им жели добродошлицу и поставио им дивну гозбу. Чим су сели за гозбу змије су се обмотале око њихових ногу и тако их заробиле. Тезеја је успео да спаси Херакле.
Један од задатака Хераклових је био да краљу Еуристеју доведе Кербера. Херакле је прво отишао до Елвесина да би скинуо са себе кривицу због убиства Кентаура и да би научио како да жив се врати из подземног царства. Хад је улаз у подземно царство нашао у мрачној провалији код Танара. Хераклу су помагали Атина и Хермес. Хад се сложио да Херакле одведе Кербера, али није смео да му науди. Херакле је једва савладао Кербера у подземном свету, али се пас плашио светлости дана, па у свету живих Херакле није имао велике потешкоће. Еуристеј се веома уплашио пса и наложио је Хераклу да га врати у подземно царство.
Име у римској митологији
[уреди | уреди извор]- Дис
- Плутон
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Had”. enciklopedija.hr. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ „Had – mitologija”. opsteobrazovanje.in.rs. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ „Had”. static.astronomija.org.rs. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ „HAD”. grckamitologija.wordpress.com. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ „Had (Pluton) Bog podzemnog sveta”. dualsoft.rs. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ „Had”. znanje.org. Приступљено 21. 1. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
- Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
- Homer, The Odyssey of Homer, translated by Lattimore, Richard, Harper Perennial Modern Classics. Lattimore, Richmond (2006). The Odyssey of Homer. Harper Collins. ISBN 978-0061244186..
- Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. Online version at the Perseus Digital Library.
- Homeric Hymn to Demeter (2), in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
- Pindar, The Odes of Pindar including the Principal Fragments with an Introduction and an English Translation by Sir John Sandys, Litt.D., FBA. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1937. Greek text available at the Perseus Digital Library.
- Euripides, Alcestis in Euripides. Euripides, with an English translation by David Kovacs. Cambridge. Harvard University Press. 1994. Online version at the Perseus Digital Library.
- Theognis, in Elegy and Iambus. with an English Translation by. J. M. Edmonds. Cambridge, MA. Harvard University Press. London. William Heinemann Ltd. 1931. 1. Online version at the Perseus Digital Library.
- Apollodorus, Apollodorus, The Library, with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes. Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. Online version at the Perseus Digital Library.
- Ovid, Metamorphoses, Brookes More. Boston. Cornhill Publishing Co. 1922. Online version at the Perseus Digital Library.
- Pausanias, Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. Online version at the Perseus Digital Library.
- Strabo, Geography, translated by Horace Leonard Jones; Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd. (1924). LacusCurtis, Books 6–14, at the Perseus Digital Library
- Gaius Julius Hyginus, Astronomica from The Myths of Hyginus translated and edited by Mary Grant. University of Kansas Publications in Humanistic Studies. Online version at the Topos Text Project.
- Antoninus Liberalis, The Metamorphoses of Antoninus Liberalis translated by Francis Celoria (Routledge 1992). Online version at the Topos Text Project.
- Statius, Thebaid. Translated by Mozley, J H. Loeb Classical Library Volumes. Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1928.
- Oppian, Halieutica in Oppian, Colluthus, Tryphiodorus. Oppian, Colluthus, and Tryphiodorus. Translated by A. W. Mair. Loeb Classical Library 219. Cambridge, MA: Harvard University Press, 1928. Online version at topos text.
- Claudian, Rape of Persephone in Claudian: Volume II. Translated by Platnauer, Maurice. Loeb Classical Library Volume 136. Cambridge, MA. Harvard University Press. 1922.
- Lucian, Dialogues of the Dead. Dialogues of the Sea-Gods. Dialogues of the Gods. Dialogues of the Courtesans, translated by M. D. MacLeod, Loeb Classical Library No. 431, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press. ), Lucian (of Samosata (1961). Lucian : In eight volumes. 7. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-99475-1.. Online version at Harvard University Press. Internet Archive.
- Anatole, Bailly (1963). Dictionnaire Grec-Français (26th изд.). Приступљено 15. 5. 2020.
- Beekes, Robert S. P. (1998). „Hades and Elysion”. Ур.: Jasanoff, Jay; Melchert, H. Craig; Oliver, Lisi. Mír curad: Studies in honor of Calvert Watkins. Institut für Sprachwissenschaft der Universität Innsbruck. стр. 17—28.
- Beekes, Robert S. P. (2009), Etymological Dictionary of Greek, Leiden: E.J. Brill.
- Bell, Malcolm, Morgantina Studies, Volume I: The Terracottas, Princeton University Press. Bell, Malcolm (1982). Morgantina Studies, Volume I: The Terracottas. Princeton University Press. ISBN 9781400853243..
- Dixon-Kennedy, Mike, Encyclopedia Of Greco-Roman Mythology, ABC-CLIO (December 1, 1998). ISBN 978-1576070949. Internet Archive
- Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, 1996, Two volumes: ISBN 978-0-8018-5360-9 (Vol. 1), ISBN 978-0-8018-5362-3 (Vol. 2).
- Gayley, Charles Mills, The Classic Myths in English Literature and in Art, Based Originally on Bulfinch's "Age of fable" (1855), Ginn and Company, 1911. Internet Archive.
- Guirand, Felix, Larousse Encyclopedia of Mythology, Batchworth Press Limited, 1959.
- Grant, Michael; Hazel, John (2002). Who's Who in Classical Mythology. Oxford University Press. ISBN 0415260418.
- Hansen, William, William F. Hansen, Classical Mythology: A Guide to the Mythical World of the Greeks and Romans, Oxford University Press. Hansen, William F. (2005). Classical Mythology: A Guide to the Mythical World of the Greeks and Romans. Oxford University Press. ISBN 9780195300352..
- Hughes, Dennis D. (2013) Human Sacrifice in Ancient Greece. London: Routledge. ISBN 9781134966394
- Ivanov, Vyacheslav V., "Old Novgorodian Nevide, Russian nevidal’ : Greek ἀίδηλος" Архивирано 2017-01-05 на сајту Wayback Machine In UCLA Indo European Studies Volume 1 edited by Vyacheslav V. Ivanov and Brent Vine, July 1999. pp. 283–293.
- Kerényi, Carl (1951), The Gods of the Greeks, Thames and Hudson, London, 1951.
- Kerényi, Carl (1967), Eleusis: Archetypal Image of Mother and Daughter, Princeton University Press. ISBN 0-691-01915-0.
- Kerényi, Carl (1976), Dionysos: Archetypal Image of Indestructible Life, Princeton University Press, ISBN 0-691-09863-8.
- Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, London (1873). Online version at the Perseus Digital Library.
- Tripp, Edward, Crowell's Handbook of Classical Mythology, Thomas Y. Crowell Co; First edition (June 1970). ISBN 069022608X.
- West, M. L., European Poetry and Myth, Oxford University Press. West, M. L. (2007). Indo-European Poetry and Myth. OUP Oxford. ISBN 9780199280759..
- Diane J. Rayor, The Homeric Hymns: A Translation, with Introduction and Notes, updated edition, University of California Press . Rayor, Diane J. (2014). The Homeric Hymns: A Translation, with Introduction and Notes. Univ of California Press. ISBN 978-0-520-28211-7..
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Color map
- Ancient map
- HADES from The Theoi Project
- HADES from The Theoi Project part 2
- HADES from Greek Mythology Link
- Discourse to the Greeks Concerning Hades by Flavius Josephus
| 12 Олимпљана | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Остали | |||||
| Музе | |||||
| Харите |
| ||||
| Хоре |
| ||||
| Дјеца Стикс | |||||
Грчка подземна божанства | |
|---|---|
| Подземна пожанства | |
| Ериније | |
| Гејина дјеца | |
| Обоготворени смртници | |
| Божанства |
| ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Хероји | |||||||
| Категорије | |||||||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
