Миној
| Миној | |
|---|---|
 | |
| Отац | Зевс |
| Мајка | Европа |
| Супружник | Пасифаја |
| Потомство | Катреј, Аријадна, Федра, Eurymedon, Нефалион, Deucalion of Crete, Андрогеј, Glaucus, Акакалида, Xenodice |
Миној или Минос је био легендарни краљ Крита. Родитељи су му Зевс и Европа. Минојска цивилизација из периода бронзаног доба на Криту је била именована по њему. Са својом женом Пасифајом имао је бројне потомке, од којих су ћерке Аријадна и Федра познатије него синови.[1][2]
За Атињане он је био окрутни и бездушни тиранин који је жртвовао животе њихове деце Минотауру које је Атина морала сваке девете године послати 7 младића и 7 девојака у знак освете за смрт свог сина Андрогеја. На свом двору је држао Дедала и Икара. Пошто је Дедал направио лавиринт, Минос их је затворио у једну кулу одакле су побегли одлетевши, приликом бега Икар се утопио. Тражећи Дедала, нашао је смрт на Сицилији на двору краља Кокалуса, где га је краљева кћер залила кипућом водом и убила.
Минос се у грчкој књижевности први пут појављује као краљ Крита у Хомеровој Илијади и Одисеји. Минос се консултовао са Зевсом сваких девет година, а Зевс му је дао и законе које је применио у свој краљевству.
Када је Миносов син Андрогеј победио на Панатенејским играма краљ Егеј га је послао на Маратон да се бори против бика. Тако је Андрогеј погинуо, а Минос, огорчен због тога тражи од Зевса да казни Атину и атињане због тога.[3] Град погађају куга и глад, а пророци говоре атињанима да испуне све захтеве које Минос буде захтевао како би избегли казну. Тад атињани пристају да му сваких девет година шаљу седам дечака и седам девојчица за жртвовање Минотауру, потомку из зоофилског односа Миносове жене Пасифаје са биком кога је Посејдон послао Миносу и који је био заточен у Дедаловом лавиринту испод Миносове палате.
Након смрти постао је један од судија у Хаду, заједно са братом Радамантом и Еаком. Доносио је коначну одлуку где ће ићи душа покојника.
Види још
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Minos Greek mythology”. Britannica. Приступљено 29. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Minos”. Greek Mythology. Приступљено 29. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Опште образовање”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Карактери и локације |
| ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Стихови |
| ||||||||||||||||
| Адаптације |
| ||||||||||||||||
| Повезан |
| ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Грчка подземна божанства | |
|---|---|
| Подземна пожанства | |
| Ериније | |
| Гејина дјеца | |
| Обоготворени смртници | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
