Грације
Грације (лат. Gratiae) у римској митологији или Харите (грч. Χάριτες) у грчкој митологији.[1]
Грације
[уреди | уреди извор]Грације (лат. Гратиае) у римској митологији назив за нижа божанства, којима је грчка митологија дала име Харите (грч. Χάριτες). Оне су кћери Зевса и Еуриноме,[2][3] а персонификују својства богиње Афродите, чије су пратиље. Често се јављају и као пратња Ероса и Диониса.[4]
Обично се помињу три Грације:
Постојао је и посебан култ у њихову част (старо светилиште у Орхомену у Беотији), а антички песници често су их опевавали. Од ренесансе надаље, многи су их уметници сликали: Рафаел, Сандро Ботичели, Петер Паул Рубенс и други.
Харите
[уреди | уреди извор]Харите (грч. Χάριτες) или Khárites у грчкој митологији су богиње љупкости и лепоте, људског шарма и плодности. Харитама су пандан у римској митологији (лат. Gratiae) Грације. Харите су сматране кћеркама Зевса и Еуриноме, мада неки извори говоре да су то кћерке Диониса и Афродите или Хелија и нимфе Егле.
Прве три Харите:
Према Спартанцима трећа је била Клета.
Млађе Харите, кћерке Хефеста и Аглаје:
Спомињу се и остале Харите:
- Ауксо
- Харита
- Хегемона
- Фена
- Паситеја
Паузаније пише да није успео да открије ко је Харите први приказао без одеће, што је постало традиција у представи о Харитама - Приказиване су најчешће као лепе, голе младе девојке.
Хомер их је повезивао и сматрао их Афродитиним помоћницама, а повезиване су и с подземљем и елеузинским мистеријима. Харитама је била посвећена река Кефис близу Делфа.
Он су биле су заштитнице љупкости и шарма, као помоћнице Афродите, богиње љубави.
Три наге Харите позната су скулптура из хеленистичко доба, од које је сачувано неколико копија.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Три Грације
Рафаело -
Три Грације
Сандро Ботичели -
Три Грације
Рубенс -
Три Грације
Ван Ло -
Три Грације
Лука Кранах -
Три Грације
Помпеји -
Три Грације
Џејмс Прајдер -
Три Грације
Жан Рене
Медији на Остави
Дефиниције из Викиречника
Подаци на ВикиподацимаРеференце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Larson, Jennifer (Jennifer Lynn) (2007). Ancient Greek cults : a guide. Library Genesis. New York : Routledge. ISBN 978-0-415-32448-9.
- ^ Nonnus, Dionysiaca, 15.87 & 48.530
- ^ Pausanias, Description of Greece, 9.35.5.
- ^ Cornutus, Compendium of Greek Theology, 15
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| 12 Олимпљана | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Остали | |||||
| Музе | |||||
| Харите |
| ||||
| Хоре |
| ||||
| Дјеца Стикс | |||||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
