Епископ диселдорфски и њемачки Григорије
| Григорије (Дурић) | |
|---|---|
._9_%D0%BC%D0%B0%D1%8F_2014_(cropped).jpg) Владика Григорије, 2014. године | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија диселдорфска и њемачка |
| Чин | митрополит |
| Титула | архиепископ диселдорфско-берлински и митрополит њемачки |
| Седиште | Диселдорф |
| Године службе | од 2018. |
| Претходник | Андреј (Ћилерџић) као администратор |
| Претходна епархија | Епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Године службе | 1999—2018. |
| Претходник | Атанасије (Јевтић) |
| Наследник | Димитрије (Рађеновић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Младен Дурић |
| Датум рођења | 17. децембар 1967. |
| Место рођења | Вареш, СФР Југославија |
Григорије (световно Младен Дурић; Вареш, 17. децембар 1967) митрополит је њемачки. Бивши је епископ захумско-херцеговачки и приморски (1999—2018) и викарни епископ хумски (1999).
Биографија
[уреди | уреди извор]Родитељи су му Здравко и Савка рођ. Јовић. Дјетињство је провео у селу Планиница гдје је живјела његова породица, иначе поријеклом из херцеговачког села Бањани из околине Билећког језера.
Основну школу је завршио у Варешу (1981), а Електроничарску школу (у то вријеме тако названу) такође у Варешу (1984). Средњу богословску школу је уписао 1984. и завршио је 1988. године у Београду, након чега уписује Богословски факултет и потом 1989. одлази на одслужење војног рока у Загреб.
Замонашен је у манастиру Острог, дана 23. јуна 1992. године, одакле одлази са епископом Атанасијем (Јевтићем) у обновљени манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош код Требиња. Рукоположен је за јерођакона 17. јула 1992, а за јеромонаха 19. августа 1992. године. Тврдошки игуман постаје 12. маја 1996, а архимандрит 19. августа 1997. године. Богословски факултет је завршио 1994. године и од 1995. до 1997. био је на постдипломским студијама у Атини.[1]
Епископ
[уреди | уреди извор]На редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 13. до 15. маја 1999. године изабран је за викарног епископа хумског при Епархији захумско-херцеговачкој. На ванредном саборском засједању од 13. до 18. септембра исте године, након повлачења епископа Атанасија (Јевтића), изабран је на упражњену епархијску катедру. На владичанском трону епископа Григорија је устоличио митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), дана 3. октобра 1999, по благослову патријарха српског Павла.
Епископ Григорије је обављао и дужност епископа замјеника митрополита дабробосанског Николаја Мрђе и у више наврата је био члан Светог архијерејског синода. На редовном засједању Светог архијерејског сабора, у мају 2018. године, изабран је за епархијског архијереја Епархије франкфуртске и све Њемачке (данас Епархија диселдорфска и њемачка). Устоличен је у недјељу, 16. септембра 2018. године, у Храму Светог Саве у Диселдорфу.[2]
Дана 29. октобра 2014. године на Православном богословском факултету у Београду докторирао је теологију. Јануара 2017. године именован је за члана Сената Републике Српске на седмогодишњи мандат. Написао је књигу „Преко прага” за коју је 22. децембра 2017. године добио Награду Кочићево перо, као и Награду Кочићева књига.[3][4][5]
Одликовања
[уреди | уреди извор]- Орден Његоша II реда (Видовдан 1993)[6]
- Орден Републике Српске (јануар 2012)
Дела
[уреди | уреди извор]- Књиге
- Долази час и већ је настао (2004)
- Лазар (2008)
- Прича о старом краљу (2009)
- Радост живота (2010)
- Преко прага (2017)
- Бити са другим (2018)[7]
- Гледајмо се у очи (2019)
- Небеска дворишта (2022)[8]
- Одабрани радови[9]
- Историја и есхатологија код Ј. Зизјуласа
- Алекса Шантић — Пјесник рањених и потиштених
- Пребиловачка црква — Наша Голгота и наша Златна Круна
- О вери код Пола Тилиха
- Просвјета Св. Василија Херцеговачког Чудотворца
- Православна еклисиологија по Св. Игњатију Богоносцу
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Епархија захумско-херцеговачка и приморска: Епископ Григорије, Приступљено 19. 5. 2019.
- ^ Устоличен Епископ франкфуртски и све Немачке Григорије („СПЦ”, 16. септембар 2018) Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2019), Приступљено 19. 5. 2019.
- ^ Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана („РТРС”, 10. јануар 2012), Приступљено 19. 5. 2019.
- ^ Епископ Григорије одбранио докторску дисертацију („СПЦ”, 30. октобар 2014) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2022), Приступљено 19. 5. 2019.
- ^ „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“ епископу Григорију („СПЦ”, 23. децембар 2017) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2022), Приступљено 19. 5. 2019.
- ^ Ђурђевић, Борислав (15. 7. 1993). „Ордени и медаље најхрабријим”. Српска војска. година II, број 10: 6.
- ^ Сајт Владика Григорије
- ^ Лагуна
- ^ Епархија захумско-херцеговачка и приморска: Радови еп. Григорија, Приступљено 19. 5. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ћосовић, Стево, ур. (2006). Епископија захумско-херцеговачка. Београд: Свет књиге.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
