Епископ пакрачко-славонски Јован
| Јован (Ћулибрк) | |
|---|---|
_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%82_%D0%B2_%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B5_%D0%98%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%B0-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%B2_%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B5_(crop).jpg) Епископ Јован у храму Јована Владимира у Бару (2019) | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија пакрачко-славонска |
| Чин | епископ |
| Титула | епископ пакрачко-славонски |
| Седиште | Пакрац |
| Године службе | од 2014. |
| Претходник | Сава (Јурић) |
| Претходна епархија | викарни Епископ липљански |
| Године службе | 2011—2014. |
| Претходник | Теодосије (Шибалић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Невен Ћулибрк |
| Датум рођења | 16. април 1965. |
| Место рођења | Зеница, СФР Југославија |
Јован (световно Невен Ћулибрк; Зеница, 16. април 1965) епископ је пакрачко-славонски и припадник резервног састава 63. падобранске бригаде Војске Србије са чином водника. Бивши је викарни епископ липљански (2011—2014).
Биографија
[уреди | уреди извор]Образовање
[уреди | уреди извор]Епископ Јован је рођен 16. априла 1965. године у Зеници, као Невен Ћулибрк. Основну школу и гимназију је завршио у Босанској Градишки. Студирао је јужнословенске језике и књижевности на универзитетима у Бањој Луци и Загребу, гдје је дипломирао на Катедри за стилистику. За свој дипломски рад о Милошу Црњанском је добио Бранкову награду Матице српске. Теологију је студирао на православним богословским факултетима у Београду и у Србињу, гдје је дипломирао са радом о Никону Јерусалимцу.
Магистарске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму.
Монаштво
[уреди | уреди извор]Као искушеник је био 1991. године у манастиру Савина, а затим је 1992. године прешао у Цетињски манастир гдје је замонашен уочи Ивањдана (1993). У чин јерођакона је рукоположен од митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) на Светог апостола Луку и Светог Петра Цетињског, дана 31. октобра 1995, а у чин јеромонаха на Духовски Понедјељак, дана 16. јуна 1997. у манастиру Стањевићи. У чин протосинђела је произведен о Петровдану (2007) на Цетињу. Био је старјешина манастира Морачника од 1997. године.
Током осамдесетих година прошлог вијека пратио је алтернативне умјетничке покрете на линији Скопље—Ниш—Загреб—Љубљана и свакако је један од најзанимљивијих тумача српске националне и глобалне поп културе. Занимљиво је да је епископ Јован осмислио и водио музички пројекат чији је епилог својеврсна збирка пјесама на стихове владике Николаја у рок аранжману (Песме изнад Истока и Запада). Изузетно је занимљива и образована личност. Познат је и као падобранац у мантији. Водник је и резервиста чувене 63. падобранске бригаде из Ниша. Често своје монашко одијело поносно замијени падобранским комбинезоном, а укњижио је најмање 140 скокова.[1][2]
Говори енглески, руски и хебрејски језик, а служи се њемачким, грчким и с неколико словенских језика.
Епископ
[уреди | уреди извор]За викарног епископа липљанског изабран је на редовном засједању Светог архијерејског сабора од 16. до 27. маја 2011. године. Представљао је и заступао патријарха српског у манастиру Пећкој патријаршији и пред међународном заједницом на Косову и Метохији. Од 4. октобра 2011. године епископ липљански се налазио на челу Канцеларије Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора у Пећкој патријаршији, а уједно је био и секретар Одбора.[3] Координатор је Одбора Српске православне цркве за Јасеновац и представник у Јерусалиму.
На редовном засједању Светог архијерејског сабора од 14. до 24. маја 2014. године викарни епископ Јован је изабран за епархијског епископа славонског. Устоличен је 13. септембра 2014. године у Саборној цркви Свете Тројице у Пакрацу од патријарха српског Иринеја. Владика Јован од 2018. године носи титулу епископа пакрачко-славонског.[4][5] Добио је награду „Витез од Ладина” 2020. године.[6]
Пред устоличење владике будимљанско никшићког Методија, епископ Јован се спустио падобраном у простор манастира Ђурђеви Ступови.[7][8]
Добитник је награде Голде Меир за 2004. годину. Додељена му је признање „Витез од Ладина”.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Животопис протосинђела Јована (Ћулибрка) нареченог за викарног епископа липљанског („СПЦ“)”. 31. август 2011. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 21. 5. 2019.
- ^ „Протосинђел Јован: Падобранац у мантији („СПЦ“)”. 1. јун 2011. Приступљено 21. 5. 2019.[мртва веза]
- ^ „Основана Канцеларија Одбора за Косово и Метохију у Пећкој Патријаршији („СПЦ“)”. 4. октобар 2011. Архивирано из оригинала 07. 10. 2011. г. Приступљено 21. 5. 2019.
- ^ „Устоличен Епископ славонски г. Јован („СПЦ”)”. 13. септембар 2014. Архивирано из оригинала 14. 09. 2014. г. Приступљено 21. 5. 2019.
- ^ „ВЛАДИКА ЈОВАН: Недовољно цијенимо Пакрац који је духовно православно чвориште на мјесту сретења Средње Европе и Балкана”. 9. април 2018. Приступљено 21. 5. 2019.
- ^ „Високо одликовање Епископу славонском Јовану (СПЦ, 4. мај 2020)”. Архивирано из оригинала 06. 05. 2020. г. Приступљено 05. 05. 2020.
- ^ „ВЛАДИКА СЕ ПАДОБРАНОМ СПУСТИО У ЂУРЂЕВЕ СТУПОВЕ: Благодат долази са неба (ВИДЕО)”. pravda.rs (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-25.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Владика Ћулибрк се спустио падобраном у манастир Ђурђеви ступови”. www.rts.rs. Приступљено 2021-09-25.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Владика Јован добио признање за чување сећања на жртве Холокауста: Без прошлости нема будућности”. www.rts.rs. Приступљено 2022-04-20.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Епархија пакрачко-славонска: Епископ Јован
- Протосинђел Јован Ћулибрк: Нема већег блага ни среће од свога ближњега
- Пећка патријаршија: Имамо доказе о голготи („Вечерње новости“, 24. јун 2012)
- РТРС: Конференција о усташким логорима Јадовно и Госпић
- Удружење „Јадовно 1941." - Прва међународна конференција о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941, Бања Лука, 24–25. јуни 2011.
- Интервју Епископа славонског Јована за „Недељник“ (СПЦ, 28. август 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (31. август 2015)
- Падобранац у мантији („Политика”, 6. јануар 2018)
- Владика Јован Ћулибрк о Нико и њеном гласу трагично узвишене лепоте: Рађање музике из духа холокауста
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
