Лукијан (световно Војислав Пантелић; Мол код Аде, 19. август 1950) митрополит је будимски и администратор Епархије темишварске. Бивши је епископ „сегедински” (1999—2002), епископ славонски (1985—1999) и викарни епископ моравички (1984—1985).

Владика Лукијан (Војислав Пантелић) рођен је 19. августа 1950. године, на Преображење, у бачком селу Мол код Аде, ФНРЈ. Родитељи су му Милан и Загорка рођ. Сивчев. Осмогодишњу школу је завршио у свом селу, а гимназију у Сенти. Најприје је студирао правне науке, а затим дипломирао на Богословском факултету у Београду (1980). Постдипломске студије похађао је на Институту за источне цркве у Регенсбургу у Немачкој, а потом и у Енглеској, у Ексетеру.

Епископ шумадијски Сава Вуковић замонашио га је 1979. у манастиру Дивостину, а рукоположио га је у чин јеромонаха у манастиру Свете Меланије у Зрењанину (1981). Вршио је дужност пароха на манастирској парохији Дивостин-Поскурице.^[1]

На редовном засједању Светог архијерејског сабора (1984) изабран је за викарног епископа моравичког, помоћника патријарху српском. Хиротонисан је у Саборној цркви у Београду дана 1. јула 1984. године од патријарха српског Германа, епископа шумадијског Саве Вуковића и нишког Иринеја Гавриловића.

Од 1985. био је на епископском престолу Епархије славонске у Пакрацу, одакле се због ратних прилика са дијелом пастве повукао 1991. године на слободну српску територију у Окучане одакле је са својом паством протјеран у операцији Бљесак (1995). Након пада Западне Славоније епископ Лукијан одлази у Америку гдје је био помоћни епископ митрополиту Иринеју Ковачевићу, а на Православном богословском факултету у Либертивилу предавао је општу историју хришћанске цркве једну академску годину.

Администрацију Епархије темишварске преузео је 1996. године. Током 1999. изабран је нови епископ славонски Сава (Јурић), а епископ Лукијан је изабран за епископа „сегединског” и наставио је администрирати Епархијом темишварском.

Послије смрти епископа будимског Данила (Крстића) постављен је 2002. за епископа будимског и наставио да управља Темишварском епархијом као администратор.

На српски језик је превео богослужбене књиге Посни и Цветни Триод, Октоих и свих 12 Минеја.

Члан је Удружења књижевника Србије од 2017. године.

Добитник је Велике базјашке повеље за 2018.

Говори руски, немачки, енглески, мађарски, а служи се румунским и грчким језиком.

Одликован је 14. марта 2022. године мађарским орденом Средњим крстом за заслуге.^[2]

На Видовдан 28. јуна 2022. године председник Републике Србије Александар Вучић одликовао је Епископа Лукијана Орденом Карађорђеве звезде првог степена.^[3] У марту 2023. одликовао га је румунски патријарх Данило.^[4]

• Епархија будимска
• Епархија темишварска
• Викарни епископ моравички

• 36 година архијерејске службе епископа Лукијана (СПЦ, 2. јул 2020) Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2020)
• Божићни интервју – Епископ Лукијан (25. децембар 2020)
• 20 година службе владике Лукијана на трону Епископа будимских (СПЦ, 3. септембар 2022)