Вучедолска култура
Мапа индоевропске Вучедолске културе (3000—2400. година п. н. е)
Географија
Регија		средња Европа, Балкан
Главни локалитет		Вучедол
Друштво
Друштвено уређење		земљорадничко
Период
Историјско доба		енеолит
Настанак		3000. п. н. е.
Престанак		2400. п. н. е.
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
← Баденска култура	Костолачка култура →
←	Винковачка култура →
Портал Археологија

Вучедолска култура је касно енеолитска култура, поникла на подручју источне Славоније и Срема. Веома рани налази ове културе пронађени су на епонимном локалитету ове културе – Вучедолу. По новијем датовању (методом распада радиоактивног угљеника) утврђено је да припада периоду између 3.000 и 2.200. године пре наше ере. Ова култура је настала као резултат великих помицања степских индоевропских народа са истока у простор Карпатске котлине.

Овај чланак је део серије о историји Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Србије и Мађарске

Историја Хрватске Овај чланак је део серије о историји Хрватске Историја Хрватске Праисторија Ласињска култура Вучедолска култура Винковачка култура Стари век Провинција Далмација Провинција Панонија Средњи век Бела Хрватска Кнежевина Далмација и Либурнија Панонска кнежевина Неретљанска кнежевина Краљевина Хрватска Краљевина Далмација и Хрватска Бановина Славонија Дубровачка република Пољичка република Нови век: Хабзбуршка власт Краљевина Хрватска Војна крајина Краљевина Славонија Краљевина Далмација Краљевина Илирија Краљевина Хрватска и Славонија Нови век: Остале власти Млетачка Далмација Клишки санџак Крчко-лички санџак Пакрачки санџак Пожешки санџак Илирске провинције Први светски рат Југословенски одбор Држава Словенаца, Хрвата и Срба Краљевина СХС / Југославија Хрватска и Славонија (1918—1925) Далмација (1918—1924) Приморско-крајишка област Загребачка област Осјечка област Сремска област Сплитска област Дубровачка област Приморска бановина Савска бановина Бановина Хрватска Други светски рат Независна Држава Хрватска НОБ СФР Југославија СР Хрватска Хрватско прољеће Независна Хрватска Република Хрватска Рат у Хрватској Република Српска Крајина п р у

Историја Босне и Херцеговине Овај чланак је дио серије о историји Босне и Херцеговине Историја Босне и Херцеговине Праисторија Бутмирска култура Гласиначка култура Антика Римска Далмација Римска Панонија Средњи вијек Босна у раном средњем вијеку (7—10. вијек) Кнежевина Србија (7—10. вијек) Захумље (9—10. вијек) Травунија (9—10. вијек) Краљевина Дукља (11—12. вијек) Бановина Босна (12—14. вијек) Великожупанска Србија (11—13. вијек) Краљевина Србија (13—14. вијек) Сремска земља С. Драгутина (13—14. вијек) Бановина Соли (13—15. вијек) Бановина Усора (13—15. вијек) Српско царство (14. вијек) Земља Војиновића (14. вијек) Краљевина Босна (14—15. вијек) Српска деспотовина (15. вијек) Области Хрвоја Вукчића, Сандаља Хранића и Павла Раденовића (15. вијек) Војводство Светог Саве (15. вијек) Јајачка бановина (15. вијек) Сребреничка бановина (15. вијек) Османска управа Скопско-босанско крајиште (15. вијек) Босански санџак (15—19. вијек) Херцеговачки санџак (15—19. вијек) Зворнички санџак (15—19. вијек) Клишки санџак (16—17. вијек) Босански пашалук (16—19. вијек) Бихаћки санџак (16—19. вијек) Карађорђева Србија (1807—1809) Босански устанак (1831—1832) Херцеговачки пашалук (19. вијек) Босански вилајет (19. вијек) Хабзбуршка управа Хабзбуршка Сјеверна Босна (1718—1739) Кондоминијум БиХ (1878—1918) СХС / Југославија Држава Словенаца, Хрвата и Срба Покрајина БиХ (1918—1924) Бихаћка област (1923—1929) Врбаска област (1923—1929) Мостарска област (1923—1929) Сарајевска област (1923—1929) Травничка област (1923—1929) Тузланска област (1923—1929) Дринска бановина (1929—1941) Врбаска бановина (1929—1941) Зетска бановина (1929—1941) Приморска бановина (1929—1939) Бановина Хрватска (1939—1941) Други свјетски рат Окупација НДХ (1941—1945) Бихаћка република (1942—1943) СФРЈ СР Босна и Херцеговина (1945—1992) Распад СФРЈ Рат у Босни и Херцеговини Република БиХ (1992—1995) Република Српска (1992—1995) Република Херцег-Босна (1992—1994) Западна Босна (1993—1995) Савремено доба Босна и Херцеговина Федерација Босне и Херцеговине Република Српска Брчко Дистрикт п р у

Историја Републике Српске Овај чланак је дио серије о историји Републике Српске Историја Републике Српске Преисторија Гласиначка култура Античко доба Краљевина Илирија Илирик Римска Далмација Римска Панонија Сербинум Дијецеза Панонија Префектура Илирик Громиле у Шипову Средњи вијек Краљевина Острогота Аварски каганат Кнежевина Србија Посавска кнежевина Кнежевине Захумље и Травунија Краљевина Хрватска Самуилово царство Тема Сирмијум Дукља Великожупанска Србија Бановина Босна Краљевина Србија Бановина Славонија Области Соли и Усора Доњи Краји Сремска земља Српско царство Земља Војиновића Краљевина Босна Области Хрвоја Вукчића, Сандаља Хранића и Павла Раденовића Српска деспотовина Војводство Светог Саве Бановине Јајачка и Сребреничка Османски и хабзбуршки период Скопско—босанско крајиште Босански санџак Херцеговачки санџак Зворнички санџак Босански пашалук Пећка патријаршија Хабзбуршка северна Босна Карађорђева Србија Босански устанак Херцеговачки пашалук Босански вилајет Невесињска пушка Кондоминијум Босна и Херцеговина Југославија и садашњост Држава Словенаца, Хрвата и Срба Покрајина Босна и Херцеговина Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца: Бихаћка, Врбаска, Мостарска, Сарајевска, Травничка и Тузланска Бановине Краљевине Југославије: Врбаска, Дринска, Зетска и Хрватска Независна Држава Хрватска СР Босна и Херцеговина Српске аутономне области: Крајина, Романија, Сјеверна Босна, Семберија и Херцеговина Република Српска Дејтонски споразум Република Српска (ентитет) Брчко Дистрикт п р у

Историја Србије Овај чланак је део серије о историји Србије Историја Србије Преисторија Камено доба Бронзано доба Гвоздено доба Предримско доба Илири Аутаријати Дардани Трибали Мези Скордисци Дачани Рано римско доба Илирик Панонија Доња Панонија Далмација Мезија Горња Мезија Дакија Дакија Аврелијана Касно римско доба Прва Мезија Средоземна Дакија Приобална Дакија Дарданија Превалис Панонија Друга Дијецеза Мезија Дијецеза Дакија Дијецеза Панонија Префектура Илирик Рани средњи век Бела Србија око 600. Кнежевина Србија Дукља, Травунија, Захумље, Неретљанска кнежевина, Рашка, Босна 7—10. век Катепанат Рас око 969—976. Високи средњи век Дукља (Зета) 11th—12. век Тема Сирмијум 1018—1071. Великожупанска Србија 1071—1217. Краљевина Србија 1217—1346. Сремска земља 1282—1325. Српско царство · распад 1346—1371. Моравска Србија · Косовска битка (1389) 1371—1402. Српска деспотовина · пад 1402—1537. Рано савремено доба Србија под османсом влашћу 1459—1804. Царство Јована Ненада / Сремско војводство Радослава Челника 1526—1530. Лугошка и карансебешка бановина 16—17. век Србија под хабзбуршком влашћу 1686—1918. Велике сеобе Срба 1690. и 1737—1739. Војна крајина 1702—1882. Хабзбуршка Србија 1718—1739. Кочина крајина 1788—1791. Србија 1804—1918 Револуција 1804—1815. Књажество Србија 1815—1882. Српска Војводина 1848—1849. Србија и Банат 1849—1860. Краљевина Србија · Велики рат 1882—1918. Србија од 1918. Краљевина Србија 1918—1941 Немачка војна управа · НОБ 1941—1944. Федерална јединица социјалистичке Југославије 1944—1992. Конститутивна држава са Црном Гором 1992—2006. Република Србија од 2006. Регионалне историје Београд Војводина Косово и Метохија Портал Србија п р у

Историја Мађарске Овај чланак је део серије о историји Мађарске Историја Мађарске Пре досељења Мађара Панонија Хунски каганат Аварски каганат Порекло Мађара Велика Мађарска Леведија Етелкез Средњи век Долазак у Панонску низију Кнежевина Високосредњовековна краљевина Позносредњовековна краљевина Монголско-угарски сукоби Османско-угарски сукоби Рани нови век Мохачка битка (1526) Хабзбуршка краљевина Источно угарско краљевство Кнежевина Трансилванија Мађарска под Османским царством (1541—1699) Будимски пашалук Касни нови век Ракоцијева буна Мађарска револуција 1848. Аустро-угарска нагодба (1867) Аустроугарска (1867—1918) Земље круне Светог Стефана Угарска у Првом светском рату Модерно доба Мађарска Демократска Република (1918—1919) Мађарска Совјетска Република (1919) Мађарско-румунски рат (1919) Тријанонски споразум (1920) Краљевина Мађарска (1920—1946) Мађарска у Другом светском рату Република Мађарска (1946—1949) Народна Република Мађарска (1949—1989) Мађарска револуција 1956. Мађарска п р у

п р у

Плодна равница источне Славоније и Срема од најранијих почетака земљорадње, привлачила је људе. Доба средњег и касног неолита обележиле су сопотска и винчанска култура. У касном неолиту винчанска култура је потиснута са истока и помера се ка северозападу на део територије сопотске културе. Тако је десна обала Дунава још увек под утицајем неолитских култура, а на левој већ почиње живот енеолита. Претпоставља се да је период пре 3.000 година обухватао најтоплије постглацијално доба. Степе северно од Црног мора до Кавказа насељавали су номадски народи. Топла клима потстакла је сушење степа и сеобу ових народа.

Први локалитет Вучедолске културе, сојеничко насеље Љубљанско барје, истраживан је 1875. године. У литературу је налазе увео Мориц Хермес (налази из Вучедола, Сарваша, Ердута). Значајан локалитет био је и Зок у мађарској Барањи. У научној литератури се користе 3 назива за ову културу: Вучедолска, Славонска и Зок (у Мађарској). Ископавања су вршена и 1938.^[1]

• Вучедол
• Сарваш
• Гомолава
• Белегиш
• Батајница
• Војка
• Врдник
• Птујски град
• Љубљанско барје
• Винковци
• Тиватско поље

Вучедолска култура настала је на класичном баденском и костолачком супстрату. Вучедолска култура се дели (по С. Димитријевићу) на

• рани (стадијум А) јак костолачки утицај
• средњи (Б1 - старији вучедолски хоризонт i Б2- почетак вучедолске експанзије)
• касни (стадијум Ц - регионални типови)

Подижу се на лесним терасама или су градинског типа. Куће су биле збијене, распоређене уз руб насеља. Грађене су од коља, облепљене блатом, под је био од набијене земље. Имале су једну до две просторије, огњиште и кров од трске.

Сахрањивање је било биритуално. Код скелетног - згечени став, сахрањивани испод подова кућа, под тумулима, у ковчезима од камених плоча. Код спаљивања - пепео је у урни (локалитети Војка, Батајница).

Карактеристичне су :

• терине - дубоке биконичне зделе ста тракастом дршком на прелому конуса, богато украшене концентричним круговима по најширем ободу суда
• крушколике амфоре са кратким цилиндричним вратом или без њега
• плитки пехари на прстенастој или четворочлано радељеној нози
• плитке зделе благо повијених зидова
• трбушасти крчази
• зделе на више ваљкастих ногу

Орнамент је прављен утискивањем, урезивањем сложених геометријских мотива.

Пластика је зооморфна, антропоморфна, орнитоморфна (у облику птице)

• голубица из Вучедола
• патка из Вуковара
• модели пећи
• модели кола са пуним точковима
• минијатурне посуде

• Вучедолска чизмица

• Праисторија југословенских земаља 1-4, 2.tom, Енеолит, Сарајево, 1979
• Вучедолски културни копмлекс, Вучедол треће тисутлеће п. н. е., Вучедолска култура, Александар Дурман, ст.13-20 и Вучедолски културни комплекс генеза и подјела, Стојан Димитријевић, ст.21-23, Загреб, 1988.
• Вучедолска култура, Стојан Димитријевић, 1994