Босна и Херцеговина (1918—1924)
| Покрајина Босна и Херцеговина | |
|---|---|
| 1918.—1924. | |
 Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године | |
| Главни град | Сарајево |
| Регија | Балкан |
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Површина | 51.199 км2 |
| Становништво | 1.890.440 (1921) |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша покрајина |
| Историјска ера | Нови век |
• Успостављено | 1918. |
• Југословенско уједињење | 1918. |
• Укинуто | 1924. |
Покрајина Босна и Херцеговина била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.
Историја
[уреди | уреди извор].JPG)
| Овај чланак је део серије о историји Босне и Херцеговине и Републике Српске | |||||||||
|
|||||||||
Ова територија је од 1878. до 1908. под аустроугарском војном управом имала положај кондоминијума који је званично био под суверенитетом султана, односно Османског царства. Након анексије ових области 1908, територија је добила статус аустроугарске колоније. Почетком новембра 1918. године власт у Босни и Херцеговини је преузео Главни одбор Народног вијећа за БиХ и Народна влада БиХ. Покрајина Босна и Херцеговина је у пленуму Народног вијећа Државе Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу имала 18 представника. Након уједињења у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца умјесто Народне владе, формирана је Земаљска влада (1919), која је имала мањи број ресора. Касније је умјесто Земаљске владе основана Покрајинска управа (1921), а њена ликвидација је извршена у фебруару 1924. године.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]По подацима из 1921. године, становништво покрајине је било подијељено у сљедеће вјерске групе:
- православни (829.360),
- муслимани (588.173),
- римокатолици (444.309),
- израелићани (12.031),
- гркокатолици (9.308),
- евангелисти (6.627),
- други (538),
- без конфесије и непознато (94).
Просечна дужина живота у БиХ 1921. била је најнижа у КСХС, 24,5 године за мушкарце и 24 за жене.[2] Подручје бивше БиХ ће чак и 1940. бити описано као културно најзаосталији крај земље, у коме је неписменост чак расла.[3]
Окрузи
[уреди | уреди извор]Окрузи покрајине Босне и Херцеговине били су:
- Бањалучки,
- Бихаћки,
- Мостарски,
- Сарајевски,
- Травнички и
- Тузлански.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поздрав Регента и председника босанске владе др. Сршкића на жељезничкој станици (1920)
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Резултати Пописа становништва Краљевине СХС 1921
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
|
Српске земље у 20. и 21. веку | |
|---|---|
| До 1918. |
|
| 1918—1941. |
|
| 1941—1945. |
|
| 1945—1990. |
|
| 1990—2006. |
|
| од 2006. | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
