Бановина Славонија
| Бановина Славонија | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1225.—1476. | |||||||||
 Угарске покрајине у 13. веку | |||||||||
| Регија | Југоисточна Европа | ||||||||
| Земља | .svg){kind=small} Краљевина Угарска | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| бан | |||||||||
• | Аладар (први), Иван Ернушт (задњи) | ||||||||
| Законодавна власт | сабор | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1225. | ||||||||
• Укинуто | 1476. | ||||||||
| |||||||||
| Овај чланак је део серије о историји Хрватске, Босне и Херцеговине и Републике Српске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
Бановина Славонија (лат. Banatus Sclavoniae) је назив за покрајину средњовековне Угарске. Настала је почетком 13. века у склопу административног преуређења угарских жупанија између реке Драве и планине Гвозда.[1]. Главни управни органи су били славонски бан и Славонски сабор.[2] Временом је издигнута на степан круновине, у рангу краљевине (лат. Regnum Sclavoniae), тако да су угарски краљеви од краја 15. века у свој проширени владарски наслов унели и титулу краља Славоније (лат. Rex Sclavoniae).
Историја
[уреди | уреди извор]Највише земаљско и политичко тело у средњовековној Славонији био је Славонски сабор, чија су прва заседања одржана у 13. веку.[3] Ово представничко тело је одражавало феудалну структуру тадашњег друштва, а чинило га је племство и свештенство са подручја славонских жупанија. Највећи утицај на вођење земаљске управе имали су славонски банови и подбанови (као представници краљевске власти) и загребачки бискупи (као највиши представници црквене власти). Велики утицај су такође остваривале и најмоћниј славонске феудалне породице.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Szoldos 1998, стр. 287–296.
- ^ Blagec 2012, стр. 365-373.
- ^ „Slavonski sabor - prvi sabor sjeverno od Gvozda”. Архивирано из оригинала 30. 11. 2018. г. Приступљено 30. 11. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Blagec, Ozren (2012). „Slavonski i hrvatski sabori u Križevcima”. Cris: Časopis Povijesnog društva Križevci. 14: 365—373.
- Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (2005). When Ethnicity did not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Heka, Ladislav (2008). „Hrvatsko-ugarski odnosi od sredinjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanје Slavonije”. Scrinia Slavonica. 8: 152—173.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
