Мира Радојевић

Мира Радојевић
Мира Радојевић
Лични подаци
Датум рођења	26. август 1959. (64 год.)
Место рођења	Нови Карловци, ФНР Југославија
Научни рад
Поље	историја
Институција	Универзитет у Београду

Мира Радојевић (Нови Карловци, 26. август 1959) српска је историчарка, универзитетска професорка и дописна чланица Српске академије наука и уметности. Бави се истраживањима у области политичке и друштвене историје Србије и Југославије у првој половини 20. века.^[1]^[2]^[3]

Биографија

Мира Радојевић је рођена 1959. године у Новим Карловцима, где је похађала основну школу, а потом је завршила гимназију у Инђији. Студирала је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала 1985. године, а потом и магистрирала 1992. године, са темом: „Удружена опозиција 1935-1939“.^[2] Докторирала је 2004. године са дисертацијом „Божидар Марковић (1874—1946): Политичка биографија“. Од 1985. до 1996. године радила је на Институту за савремену историју у Београду. За асистенткињу на Катедри за историју Југославије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду изабрана је 1996, за доценткињу 2004, за ванредну професорку 2014, а за редовну 2019. године.^[4] Предавач је и на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије. За дописну чланицу Српске академије наука и уметности изабрана је 2018. године.^[5]^[6] Од 2023. године управник је Архива САНУ.^[7]

Од 2001. до 2005. године учествовала је у научно-истраживачким пројектима "Србија (1918—1941): Историја приватног и јавног живота" при Филозофском факултету у Београду и "Историја српских (југословенских) државних институција и истакнутих појединаца" при Институту за савремену историју. Потом је радила на научно-истраживачком пројекту "Југославија и изазови Хладног рата 1946-1989/90" при Филозофском факултету у Београду. Од 2011. године учествује у реализацији научно-истраживачких пројеката "Српска нација - интегративни и дезинтегративни процеси" при Филозофском факултету у Београду и "Срби и Србија у југословенском и међународном контексту. Унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници" при Институту за новију историју Србије. Ангажована је у раду неколико стручних редакција и комисија.^[8] Учествовала је на више од 50 конференција и научних скупова у земљи и иностранству (Руска Федерација, Чешка Република, Немачка, Мађарска, Хрватска...), а била је и гостујући предавач на универзитетима у Брну и Курску. Аутор је више десетина енциклопедијских одредница у Српској енциклопедији и више десетина биографија у Српском биографском речнику. У досадашњем научно-истраживачком раду објавила је више од 350 библиографских јединица.^[9]

Била је председница Управног одбора Архива Југославије, а чланица је Управног одбора Матице српске, Српске књижевне задруге, Одбора за историју ХХ века САНУ, Уређивачког одбора Српске енциклопедије, Уређивачког одбора Српског биографског речника и Стручног савета Музеја историје Југославије. Била је члан редакција часописа Историја 20. века и Токова историје, а и даље је члан редакције Зборника Матице Српске за историју и Историјске баштине, као и редакције монографских издања Института за новију историју Србије.^[6]

Њена стручна интересовања превасходно су усмерена ка проучавању историје југословенске идеје, Првог и Другог светског рата, државно-правног уређења Југославије, спољне политике, демократије и парламентаризма, српског питања, српско-хрватских односа, интелектуалних и политичких елита, грађанских странака, послератне југословенске емиграције, додирних тачака историографије и књижевности.^[6]

Добитница је награде „Иларион Руварац“, коју у области историографије додељује Матица српска, Плакете Коларчеве народне задужбине и Посебног признања за допринос науци на 62. међународном сајму књига у Београду (заједно с академиком Василијем Крестићем).^[6]

Библиографија

Радојевић, Мира (1994). Удружена опозиција 1935-1939. Београд: Институт за савремену историју.
Радојевић, Мира (2007). Научник и политика: Политичка биографија Божидара В. Марковића (1874—1946). Београд: Филозофски факултет.
Radojević, Mira; Živković, Tibor; Šuica, Marko (2008). Kratka istorija Srba. Beograd: Mladinska knjiga.
Радојевић, Мира (2014). Милан Грол. Београд: Филип Вишњић.
Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
- Radojević, Mira; Dimić, Ljubodrag (2014). Serbia in the Great War 1914-1918: A short History. Belgrade: Srpska književna zadruga, Belgrade forum for the world of equals. (енглеско издање)
- Radojević, Mira; Dimić, Ljubodrag (2014). Serbien im Großen Krieg 1914-1918. Belgrad: Srpska književna zadruga, Belgrader Forum für eine Welt von Gleichberechtigten. (немачко издање)
- Радојевич, Мира; Димич, Любодраг (2014). Сербия в Великой войне 1914-1918: Краткая история. Белград: Српска књижевна задруга, Белградский форум за мир равноправных. (руско издање)
- Радојевиќ, Мира; Димиќ, Любодраг (2017). Србија во големата војна 1914-1918. Скопје: Слово љубве-Буквибукс. (македонско издање)
Крестић, Василије; Радојевић, Мира (2017). Јасеновац. Београд: САНУ.
Радојевић, Мира (2019). Српски народ и југословенска краљевина 1918-1941. 1. Београд: Српска књижевна задруга.

Важније расправе и чланци

Radojević, Mira (1990). „Udružena opozicija i komunisti” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 8 (1-2): 39—58.
Radojević, Mira (1991). „Demokratska stranka o državnom preuređenju Kraljevine Jugoslavije (1935—1939)” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 9 (1-2): 37—63. Архивирано из оригинала 30. 07. 2018. г. Приступљено 05. 06. 2020.
Radojević, Mira (1992). „Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 10 (1-2): 61—72.
Radojević, Mira (1992). „Demokratska levica i međupartijski odnosi u Udruženoj opoziciji (1935—1941)” (PDF). Tokovi: Časopis Instituta za noviju istoriju Srbije. 1—2: 109—128.
Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
Radojević, Mira (1995). „Demokratska stranka i jugoslovenska ideja” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 13 (2): 7—24.
Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133.
Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.
Radojević, Mira (1996). „Srpska građanska opozicija i Srbi u Hrvatskoj (1935—1941)” (PDF). Tokovi istorije. 1—2: 21—32.
Radojević, Mira (1996). „Milan Grol o problemima demokratije i parlamentarizma u Kraljevini Jugoslaviji”. Војноисторијски гласник. 46 (3): 49—62.
Радојевић, Мира (1997). „Милорад Драшковић и Милан Грол”. Jugoslovenski istorijski časopis. 30 (1): 67—84.
Радојевић, Мира (1997). „Избегличка влада Краљевине Југославије и југословенска државна идеја”. Други свјетски рат - 50 година касније. Подгорица-Београд: ЦАНУ-САНУ. стр. 215—226.
Radojević, Mira (1997). „Politička opozicija u Kraljevini (SHS) Jugoslaviji” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 15 (2): 19—35.
Radojević, Mira (1998). „O jugoslovenstvu samostalnih radikala” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 16 (2): 17—31.
Radojević, Mira (1999). „Milan Grol u borbi za jugoslovensku ideju (1914—1918)”. Jugoslovenski istorijski časopis. 32 (1-2): 67—84.
Радојевић, Мира (1999). „Неколико слика из сарадње Исидоре Секулић и Српског књижевног гласника” (PDF). Годишњак за друштвену историју. 6 (2): 91—109.
Radojević, Mira (2000). „Srpsko-hrvatski spor oko Bosne i Hercegovine i Vojvodine u periodu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca” (PDF). Dijalog povjesničara-istoričara. 2. стр. 325—339. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 06. 2007. г. Приступљено 23. 06. 2023.
Radojević, Mira (2000). „Ljubomir Stojanović u Prvom svetskom ratu” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 18 (2): 9—29.
Радојевић, Мира (2001). „Југословенство у преписци српских интелектуалаца 1914-1918”. Писмо: Зборник радова. Београд: Удружење за српску повесницу. стр. 223—235.
Radojević, Mira (2001). „O problemima demokratije i parlamentarizma u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji” (PDF). Dijalog povjesničara-istoričara. 3. стр. 303—313.
Radojević, Mira (2001). „Jedan srpski naučnik u jugoslovenskoj politici (Božidar Marković, 1874-1946)” (PDF). Dijalog povjesničara-istoričara. 4. стр. 281—291.
Radojević, Mira (2002). „Srpska intelektualna i politička elita u emigraciji u Drugom svetskom ratu (za i protiv Jugoslavije)” (PDF). Dijalog povjesničara-istoričara. 5. стр. 341—352.
Radojević, Mira (2002). „Srpsko građanstvo između demokratije i komunizma 1945. godine” (PDF). Dijalog povjesničara-istoričara. 6. стр. 267—276.
Radojević, Mira (2004). „O federalizaciji Jugoslavije 1945. godine” (PDF). Dijalog povjesničara-istoričara. 8. стр. 203—218.
Радојевић, Мира (2004). „Сведочанства о Народној одбрани”. Војноисторијски гласник. 54 (1-2): 109—135.
Радојевић, Мира (2005). „Врбаска бановина у време шестојануарског режима (државно-правне расправе)”. Светислав-Тиса Милосављевић: зборник. Бањалука: Институт за историју. стр. 37—48.
Radojević, Mira (2005). „Srpska politička emigracija posle Drugog svetskog rata: Savez "Oslobođenje" (1949—1990)”. Velike sile i male države u hladnom ratu 1945-1955: Slučaj Jugoslavije. Beograd: Filozofski fakultet. стр. 265—274.
Радојевић, Мира (2006). „Још једном о уџбеницима историје” (PDF). Токови историје. 3: 193—199.
Радојевић, Мира (2006). „Српско-чешка сарадња у Првом светском рату”. Studia Balcanica Bohemo-Slovaca. 6. Brno: Matice moravská. стр. 281—298.
Радојевић, Мира (2007). „Династија Карађорђевић у дневницима и сећањима самосталаца”. Нововековне српске династије у мемоаристици. Београд: Историјски институт. стр. 203—222.
Радојевић, Мира (2007). „Не заборавити и мерити: Милан Грол (1876—1952) и његов круг”. Приватни живот код Срба у 20. веку. Београд: Clio. стр. 411—443.
Радојевић, Мира (2007). „Биографије у српској историографији” (PDF). Токови историје. 1—2: 191—201.
Радојевић, Мира (2007). „Милован Ђилас и српска политичка емиграција (1954—1995)” (PDF). Токови историје. 4: 118—135.
Радојевић, Мира (2007). „Интелектуалци у политици” (PDF). Наша прошлост. 8: 121—129. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 07. 2018. г. Приступљено 09. 04. 2020.
Радојевић, Мира (2007). „Ивањдански атентат и млађа интелигенција: Случај Божидара В. Марковића” (PDF). Мешовита грађа: Miscellanea. 28. Архивирано из оригинала 10. 10. 2015. г. Приступљено 10. 05. 2019.
Radojević, Mira (2008). „Stereotipi o jugoslovenstvu”. Myths and stereotypes of the nationalism in ex Yugoslavia. Salzburg: Institute for historical justice and reconciliation. стр. 43—52.
Радојевић, Мира (2008). „Биографије и њихови извори” (PDF). Зборник радова са стручних скупова секције историчара Музејског друштва Србије. 6. Краљево: Народни музеј. стр. 79—83. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 07. 2018. г. Приступљено 09. 04. 2020.
Радојевић, Мира (2008). „Цивили и официри: Искуство Самосталне радикалне странке (1903)” (PDF). Војноисторијски гласник. 58 (1): 25—37.
Radojević, Mira (2009). „Božidar (Boža) Marković i Hrvati” (PDF). Hrvatsko-srpski odnosi: Politička saradnja i nacionalne manjine. Sremska Kamenica: Fakultet za evropske pravno-političke studije. стр. 21—29.
Radojević, Mira (2010). „Jugoslovenska politička emigracija i disidentstvo u Jugoslaviji (podrška Saveza "Oslobođenje" demokratskoj opoziciji)”. Disidentstvo u suvremenoj povijesti. Zagreb: Hrvatski institut za povijest. стр. 271—291.
Radojević, Mira (2010). „Nekoliko slika iz saradnje Milana Rakića i Milana Ćurčina” (PDF). Hrvatsko-srpska saradnja u politici i kulturi u 20. veku. Novi Sad-Golubić: Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje; Udruga za povijest, suradnju i pomirenje. стр. 9—27. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 07. 2018. г. Приступљено 14. 06. 2023.
Радојевић, Мира (2010). „Емигрантска влада Краљевине Југославије о југословенско-совјетским односима (погледи Милана Гавриловића)” (PDF). Ослобођење Београда 1944: Зборник радова. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 31—51.
Радојевић, Мира (2010). „Други светски рат у савременој историографији”. Домети српске и европске историографије у последње две деценије (1990—2009). Београд: Удружење наставника "Доситеј Обрадовић". стр. 211—220.
Радојевић, Мира (2010). „Живети и радити у емиграцији: Савез "Ослобођење" (1949—1990)”. Југославија у хладном рату: Прилози истраживањима. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 97—110.
Радојевић, Мира (2010). „Милорад Драшковић у Првом светском рату” (PDF). Наша прошлост. 11: 9—30. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 07. 2018. г. Приступљено 09. 04. 2020.
Radojević, Mira (2010). „Narod, država, režim (prilog proučavanju problema)” (PDF). Nacije, države i dijaspora na prostoru bivše Jugoslavije. Sremska Kamenica: Fakultet za evropske pravno-političke studije. стр. 109—120. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 06. 2023. г. Приступљено 26. 06. 2023.
Радојевић, Мира (2011). „Савремена српска историографија о југословенско-совјетским односима у Другом светском рату”. Српско-руски односи од почетка XVIII до краја XX века. Београд: САНУ. стр. 205—218.
Радојевић, Мира (2011). „Српско-чешка сарадња током Другог светског рата”. Од Мораве до Мораве: Из историје чешко-српских односа. 2. Нови Сад-Brno: Матица српска, Matica moravská. стр. 141—159.
Radojević, Mira (2011). „Raspad Jugoslavije u udžbenicima istorije” (PDF). Srpsko-hrvatski odnosi u XX veku - dvadeset godina od početka rata. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, Arhiv Jugoslavije. стр. 211—221.
Radojević, Mira (2011). „Jugoslovenska posleratna emigracija i Josip Broz Tito: Naša reč o sukobu sa IB-om 1948-1949”. Tito - viđenja i tumačenja: Zbornik radova. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, Arhiv Jugoslavije. стр. 101—116.
Радојевић, Мира (2011). „О идеји српско-бугарског јединства током Првог светског рата: Прилог проучавању”. Први светски рат и Балкан - 90 година касније. Београд: Институт за стратегијска истраживања. стр. 19—32.
Радојевић, Мира (2012). „Емигрантска влада Краљевине Југославије о страдању Срба у Независној Држави Хрватској (1941—1943): Погледи и залагања Милана Грола”. Глас САНУ. 420 (16): 465—494.
Radojević, Mira (2012). „On the problem of democracy and parliamentarianism in Yugoslavia between the two world wars” (PDF). Историјски записи. 85 (3-4): 99—110.
Радојевич, Мира (2012). „Югославянская государственная и национальная идея в период Первой мировой войны” (PDF). Народы Габсбургской монархии в 1914-1920 гг. 1. Москва: Квадрига. стр. 397—404.
Радојевић, Мира (2012). „Југословенска идеја као део југословенског културног наслеђа”. Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu. Beograd: Filozofski fakultet. стр. 21—37.
Радојевић, Мира (2012). „Милан Гавриловић о идеји балканске заједнице 1941-1945” (PDF). Наша прошлост. 13: 175—187. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 07. 2018. г. Приступљено 09. 04. 2020.
Радојевић, Мира (2013). „Сима Марковић против "Обзнане" (1920—1921)”. Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића. Београд: САНУ. стр. 91—115.
Radojević, Mira (2014). „Savez "Oslobođenje" o spoljnoj politici jugoslovenske države (1948—1961)” (PDF). Annales: Anali za istrske in mediteranske študije. 24 (4): 681—690.
Радојевић, Мира (2014). „Краљевина Србија и њене савезнице 1914. године” (PDF). Црна Гора у Првом свјетском рату: Зборник радова. Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа. стр. 29—53. Архивирано из оригинала 26. 06. 2023. г. Приступљено 26. 06. 2023.
Радоевич, Мира (2014). „Сербские левые и Советская Россия: "Туманы" Драгиши Васича” (PDF). Из истории Сербии и русско-сербских связей 1812-1912-2012. Москва: Институт славяноведения РАН. стр. 191—209.
Радојевић, Мира (2014). „Српско-руски односи (1914—1990)”. Руски некропољ у Београду: Знамење историјског пријатељства. Београд: Институт за политички и економски дијалог. стр. 46—63.
- Радојевич, Мира (2014). „Сербско-русские отношения (1914—1990)”. Русский некрополь в Белграде: Символ исторической дружбы. Белград: Институт политического и экономического диалога. стр. 48—67.
Радојевић, Мира (2015). „Јован М. Јовановић и питање одговорности Србије за изазивање Првог светског рата”. Срби и Први светски рат 1914-1918. Београд: САНУ. стр. 203—220.
- Radojević, Mira (2015). „Jovan M. Jovanović on the outbreak of the First World War”. The Serbs and the First World War 1914-1918. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 187—204.
Радојевић, Мира (2015). „Јован Цвијић у друштвено-политичком животу српске и југословенске државе” (PDF). Јован Цвијић: Живот, дело, време. Београд: САНУ. стр. 79—95. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 07. 2018. г. Приступљено 09. 04. 2020.
- Radojević, Mira (2015). „Jovan Cvijić in social and political life of the Serbian and Yugoslav States”. Jovan Cvijić: Life, work, times. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 79—95.
Радојевић, Мира (2015). „Страна мемоаристика о Србији у Великом рату (1914—1918)”. Православни свет и Први светски рат. Београд: Православни богословски факултет. стр. 303—316.
Радојевић, Мира (2015). „Љубомир Љуба Стојановић”. Срби 1903-1914: Историја идеја. Београд: Clio. стр. 627—646.
Радојевић, Мира (2015). „Драгиша Васић и Совјетска Русија” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 92: 77—91.
Радојевић, Мира (2015). „Србија 1914”. Први светски рат: Зборник радова. Нови Сад: Матица српска. стр. 201—210.
Радојевић, Мира (2015). „Преписка српских интелектуалаца као извор за историју Првог светског рата - из ратних писама Јована М. Жујовића 1915-1918”. Србија и геополитичке прилике у Европи 1914. године. Београд: Институт за политичке студије. стр. 211—246.
Radojević, Mira; Mićić, Srđan B. (2015). „Serbian Orthodox Church cooperation and frictions with Ecumenical Patriarchate of Constantinople and Bulgarian Exarchate during interwar period”. Studia academica šumenesia. 2: 126‒143.
Радојевић, Мира (2016). „Мемоари кнеза Трубецког као извор за историју Србије у Првом светском рату”. Србија и Русија 1814-1914-2014: Међународни научни скуп. Београд: САНУ. стр. 185—208.
Радојевић, Мира (2016). „Пред избором: Српска политичка емиграција на крају Другог светског рата” (PDF). Војноисторијски гласник. 66 (2): 156—181.
Радојевић, Мира (2016). „Љуба Стојановић у полемици с "Новом Европом"” (PDF). Ужички зборник. 40: 23—56.
Радојевић, Мира (2017). „Чешке теме у Српском књижевном гласнику (1920—1938)”. Od Moravy k Moravě: Од Мораве до Мораве. 3. Brno-Нови Сад: Matice moravská, Матица српска. стр. 237—259.
Радојевић, Мира (2017). „Искушења савремене српске историографије”. Studia Balkanica Bohemo-Slovaca. 7. Brno: Moravské zemské muzeum. стр. 65—78.
Радојевић, Мира (2017). „Из преписке Саве Косановића” (PDF). Зборник о Србима у Хрватској. 11: 87—100.
Радојевић, Мира (2017). „Емигрантска влада Краљевине Југославије и мађарски злочини у Бачкој (1941—1944)”. Споменица академику Чедомиру Попову. Нови Сад: Матица српска. стр. 553—586.
Радојевић, Мира (2017). „Самостална радикална странка у борби за препород унутрашње управе (1901—1914)”. Држава и политике управљања: 18-20. век. Београд: Историјски институт. стр. 103—121.
Радојевић, Мира (2017). „Развој југословенске (српске) историографије о Великом Октобру” (PDF). Српска политичка мисао. 57 (3): 13‒33.
- Radojević, Mira (2017). „Die Oktoberrevolution in der jugoslawischen (serbischen) Historiografie”. Arbeit, Bewegung, Geschichte: Zeitschrift für historische Studien. 16 (1): 81—100.
Радојевић, Мира (2017). „Јован Цвијић и Југословенска демократска лига (1918—1919)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 95: 47—70.
Радојевић, Мира (2018). „Милан Недић у српској историографији”. Контроверзе у српској историографији. Београд: САНУ. стр. 83—100.
Радојевић, Мира (2018). „Демократска странка и споразум Цветковић-Мачек” (PDF). Глас САНУ. 428 (18): 513—532.
Радојевић, Мира (2019). „Допринос Слободана Јовановића проучавању националне историје XIX и прве половине XX века” (PDF). Слободан Јовановић: живот, дело, време: Поводом 150 година од рођења. Београд: САНУ. стр. 303—314.
- Radojević, Mira (2019). „Contribution of Slobodan Jovanović to the study of national history of the 19th and the first half of the 20th century” (PDF). Slobodan Jovanović: life, work, times. Belgrade: SASA. стр. 303—314.
Радојевић, Мира (2020). „Југословенски одбор - историја и контроверзе”. Југословенски одбор: Повест југословенске емиграције у време Светског рата 1914-1918. Нови Сад: Прометеј. стр. 811—858.
Радојевић, Мира (2020). „Политички лик и делатност Владана Ђорђевића”. Владан Ђорђевић: Живот, дело, време. Београд: САНУ. стр. 141—181.
- Radojević, Mira (2020). „Vladan Đorđević as a politician”. Vladan Đorđević: life, work, times. Belgrade: SASA. стр. 141—181.
Radojević, Mira (2020). „The question of Serbian national integration at the time of creation of the Yugoslav state in 1918”. War, Peace and Nation-building (1853-1918). Belgrade-Roma: The Institute of History; Sapienza University of Rome, Research center CEMAS. стр. 11—29.
Радојевић, Мира (2021). „Српска интелектуална елита о федералистичком уређењу југословенске државе (1914-1918)”. Крај рата, Срби и стварање Југославије. Београд: САНУ. стр. 97—124.
Радојевић, Мира (2022). „Делатност Јована Дучића у емиграцији (1941-1943)”. Јован Дучић: песник и дипломата. Београд: САНУ. стр. 61—84.
Радојевић, Мира (2023). „О пензионисању тројице професора Београдског универзитета 1938. године (прилог историји борбe за аутономију универзитета)”. Глас САНУ. 434 (19): 419—438.
Радојевић, Мира (2023). „Милан Грол о државном уређењу југословенске заједнице (1918-1945)”. Друштвено-политичка мисао и делатност Милана Грола. Београд: САНУ. стр. 41—92.

Референце

^ Филозофски факултет у Београду, Одељење за историју: Мира Радојевић
^ ^а ^б Ћирковић & Михаљчић 1997, стр. 604-605.
^ Игњатовић-Јововић 2019, стр. 631-659.
^ „Историја | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2022-03-01.
^ Игњатовић-Јововић 2019, стр. 631-634.
^ ^а ^б ^в ^г Реферат за избор у звање редовног професора (30.1.2019).
^ „Мира Радојевић, дописни члан САНУ”.
^ „САНУ, Одељење историјских наука: Одбори и пројекти”. Архивирано из оригинала 25. 3. 2018. г. Приступљено 28. 9. 2016.
^ Персоналне биографије COBISS.NET.

Литература

Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1997). Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge.
Игњатовић-Јововић, Кристина (2019). „Мира Радојевић: дописни члан” (PDF). Библиографије чланова САНУ. 1: 631—659.

Спољашње везе

Категорије

[1] Филозофски факултет у Београду, Одељење за историју: Мира Радојевић

[FOOTNOTEЋирковићМихаљчић1997604-605-2] а ^б Ћирковић & Михаљчић 1997, стр. 604-605.

[FOOTNOTEИгњатовић-Јововић2019631-659-3] Игњатовић-Јововић 2019, стр. 631-659.

[4] „Историја | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2022-03-01.

[FOOTNOTEИгњатовић-Јововић2019631-634-5] Игњатовић-Јововић 2019, стр. 631-634.

[:0-6] а ^б ^в ^г Реферат за избор у звање редовног професора (30.1.2019).

[7] „Мира Радојевић, дописни члан САНУ”.

[8] „САНУ, Одељење историјских наука: Одбори и пројекти”. Архивирано из оригинала 25. 3. 2018. г. Приступљено 28. 9. 2016.

[9] Персоналне биографије COBISS.NET.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

Нормативна контрола
Међународне	ISNI VIAF WorldCat
Државне	Немачка Сједињене Државе Чешка
Остале	COBISS.SR IdRef

Мира Радојевић

Биографија

Библиографија

Важније расправе и чланци

Референце

Литература

Спољашње везе

Suggest as cover photo

Thank you for helping!

Install Wikiwand

Don't forget to rate us

Tell your friends about Wikiwand!

Enjoying Wikiwand?

Tell your friends and spread the love:

Your preferred languages

All languages

Follow Us

Don't forget to rate us

Our magic isn't perfect

Thank you for helping!

Oh no, there's been an error

Мира Радојевић
Лични подаци
Датум рођења	(1959-08-26)26. август 1959. (64 год.)
Место рођења	Нови Карловци, ФНР Југославија
Научни рад
Поље	историја
Институција	Универзитет у Београду