Баденска култура
Простирање Баденске културе
Географија
Континент		Европа
Регија		средња Европа, Балкан
Главни локалитет		Баден
Друштво
Друштвено уређење		рано пољопривредно
Период
Историјско доба		Енеолит
Настанак		3600. п. н. е.
Престанак		2800. п. н. е.
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
← Ленђелска култура	Култура линеарне керамике →
Портал Археологија

Баденска култура је енеолитска култура која је назив добила по локалитету у Доњој Аустрији. Распростире се дуж Мађарске, северне и источне Аустрије, Моравске Чешке, јужне Словачке, такође и северно од реке Саве, у Банату, јужној Бачкој, северној Србији, Срему, Барањи и Славонији.

У ове крајеве су поново населили коње, који су нестали са подручја у старијем каменом добу. А тад се појављују и прва запрежна кола са четири точка.^[1] Такође, за баденску културу се највише повезује и појава алкохолних пића, јер су у некрополама ове културе често проналажени сетови врчева и шољица са једном ручком за пиће.

• Баден А (рана или преткласична баденска култура)
• Баден Б (рана класична)
• Баден Ц (касна класична фаза)
• Баден Д (посткласична фаза или хоризонт распада)

Главни археолошки локалитети културе су:

• Бели Манастир
• Српски Крстур
• Дорослово
• Мокрин
• Оџаци
• Перлез
• Ботска
• Сотин
• Панчево
• Винча
• Гомолава

Значајни локалитети су и Винковци, Вучедол и Вуковар.

Ово је класична пољопривредна култура. Насеља су се састојала од земуница и полуземуница, у долинама река или око језера, једнослојна, са хоризонталом стратиграфијом, ређе су насеља типа тел. У раној фази насеља су неправилних основа, у 2. фази куће су апсидне, имају „подруме“.

Сем неколико појединачних гробова, на територији наше земље нема некропола Баденске кутлуре. У Мађарској имамо из фазе А 2 некрополе (у првој 2 скелетна гроба и 12 кремација, а у другој је искључиво кремација). У већини случајева је пепео само покривен зделом. У фази Ц сахрањивање је биритуално. Углавном се ради о вишеструким укопима унутар једне гробне хумке.

Обележје керамике баденске културе је сјајна и црно полирана керамика. Предмети су израђивани урезивањем, убадањем, или плитким канелурама.^[2]

У фази А посуђе је грубо, углавном се праве питоси трбушастог облика, трбушасти лонци С профила са тунеластим дршкама, конични лонци, лонци облика „преврнуто звоно“, коничне зделе. Орнамент - вишередне пластичне траке са отисцима прстију. Орнамент се урезује, у облику цик-цак линије у трбушној зони.

Карактеристични су пехари са луковичастим трбухом, високим вратом и високо извијеном тракастом дршком, затим вретенаста амфора - нем. "Fischbutta", бута у облику рибе, са високим цилиндричним вратом и канелованим, вретенастим трбухом

Ова фаза представља регионално раслојавање културе.

Пластика је ретка у Баденској култури. Статуета нађена у Вучедолу подсећа на идоле из Винче (Д).

• Нордијска (О. Менгин, Р. Шмит)
• Југоисточна (Милојчић, Банер-Куциан, Каниц (анадолско порекло))
• Аутохтона (Новотни, Бом, Димитријевић)
• Степско-номадска (Гимбутас, Гарашанин)

• Праисторија
• Енеолит

• Праисторија Југословенских земаља, Том 3, Енеолит, Сарајево, 1979.