Stearinska kiselina
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Octadecanoic acid
| |
| Drugi nazivi
C18:0 (Lipidni brojevi)
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.000.285 |
| |
| Svojstva | |
| C18H36O2 | |
| Molarna masa | 284g/mol |
| Gustina | 0,847 g/cm3 na 70 °C |
| Tačka topljenja | 696 °C (1.285 °F; 969 K) |
| Tačka ključanja | 383 °C (721 °F; 656 K) |
| Indeks refrakcije (nD) | 1,4299 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Stearinska kiselina je zasićena masna kiselina sa 18 ugljenika dugim lancom i IUPAC imenom oktadekanoinska kiselina. Ona je voskasta čvrsta materija, sa hemijskom formulom C18H36O2, ili CH3(CH2)16COOH. Njeno ime potiče od grč. στέαρ, ("stéar"; genitiv: "stéatos"), što znači loj. Soli i estri stearinske kiseline su stearati.
Prehrambeni izvori
[уреди | уреди извор]Stearinska kiselina se javlja u mnogim životinjskim i biljnim mastima i uljima, mada je zastupljenija u mastima životinjskog porekla. Značajan izuzetak su kakao maslac i ši maslac koji sadrže 28–45% stearinske kiseline.[4]
Reakcija
[уреди | уреди извор]Stearinska kiselina podleže tipičnim reakcijama zasićenih karboksilnih kiselina, kao što su redukcija do stearil alkohola, i esterifikacija sa nizom alkohola.
Stearinska kiselina se koristi zajedno sa ricinusom za pripremu tekstilnih omekšivača. Oni se zagrevaju i mešaju sa kaustičnom potašom ili kaustičnom sodom.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Susan Budavari, ур. (1989). [erck Index (11th изд.). Rahway, New Jersey: Merck & Co., Inc. стр. 8761. ISBN 9780911910285.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Beare-Rogers J., Dieffenbacher A. Holm J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. doi:10.1351/pac200173040685.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Susan Budavari, ур. (1989). [erck Index (11th изд.). Rahway, New Jersey: Merck & Co., Inc. стр. 8761. ISBN 9780911910285.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
| Zasićene | Volatilne: Sirćetna (C2) · Propionska (C3) · Buterna (C4) · Valerinska (C5) · Kapronska (C6) · Enantinska (C7) · Kaprilna (C8) · Pelargonska (C9) · Kaprinska (C10) · Undekanska (C11) · Laurinska (C12) · Tridekanska (C13) · Miristinska (C14) · Pentadekanska (C15) · Palmitinska (C16) · Margarinska (C17) · Stearinska (C18) · Nonadekanska (C19) · Arahidinska (C20) · Behenska (C22) · Lignocerinska (C24) · Kerotinska (C26) · Montanska (C28) |
|---|---|
| n−3 Nezasićene | |
| n−6 Nezasićene | |
| ω-7 Nezasićene | |
| n−9 Nezasićene | Oleinska (18:1) • Elaidinska (trans-18:1) • Eikozenoinska (20:1) • Erukinska (22:1) • Nervonska (24:1) • Mead (20:3) |
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
