Гравитациони таласи су таласања у закривљености простор-времена и они представљају носиоце гравитационе енергије кроз простор. Постојање гравитационих таласа се не може објаснити у класичној Њутновој механици, али су они последица Лоренц-инваријантности у општој теорији релативности.

Гравитационе таласе је теоретски предвидео 1916. године Алберт Ајнштајн у својој општој теорији релативности, а експериментално су по први пут директно детектовани 14. септембра 2015. године у склопу пројекта LIGO, како је објављено на конференцији Националне научне фондације 11. фебруара 2016. године. Детекција гравитационог таласа за који је утврђено да потиче од двојног система две црне рупе и који је емитован пре око милијарду година, извршена је уређајем који се заснива на раду Мајкелсоновог интерферометра. Пре ове директне детекције, постојали су и индиректни докази о њиховом постојању на основу анализе масивних двојних система у свемиру, чији чиниоци могу бити црне рупе, бели патуљци, неутронске звезде.^[1]

• Will, Clifford M. (2014). „The Confrontation between General Relativity and Experiment”. Living Reviews in Relativity. 17 (1): 4. Bibcode:2014LRR....17....4W. PMC 5255900 . PMID 28179848. arXiv:1403.7377 . doi:10.12942/lrr-2014-4 . 
• Barish, Barry C.; Weiss, Rainer (1999). „LIGO and the Detection of Gravitational Waves”. Physics Today. 54 (10): 44. Bibcode:1999PhT....52j..44B. doi:10.1063/1.882861. 
• Bartusiak, Marcia. Einstein's Unfinished Symphony. Washington, DC. . Joseph Henry Press. 2000. .
• Chakrabarty, Indrajit (1999). „Gravitational Waves: An Introduction”. arXiv:physics/9908041 . 
• Landau, L. D. and Lifshitz, E. M., The Classical Theory of Fields (Pergamon Press), 1987.
• Peter Saulson, Fundamentals of Interferometric Gravitational Wave Detectors, World Scientific, 1994.
• Berry, Michael, Principles of Соsmology and Gravitation (Adam Hilger, Philadelphia). 1989. ISBN 978-0-85274-037-8.
• Collins, Harry (2004). Gravity's Shadow: The Search for Gravitational Waves. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-11378-4. 
• P. J. E. Peebles, Principles of Physical Cosmology (Princeton University Press, Princeton). 1993. ISBN 978-0-691-01933-8.
• Wheeler, John Archibald and Ciufolini, Ignazio, Gravitation and Inertia (Princeton University Press, Princeton). 1995. ISBN 978-0-691-03323-5.
• Woolf, Harry, ed., Some Strangeness in the Proportion (Addison–Wesley, Reading, Massachusetts). 1980. ISBN 978-0-201-09924-9.
• Collins, Harry, Gravity's Kiss: The Detection of Gravitational Waves (The MIT Press, Cambridge Massachuetts). 2017. ISBN 978-0-262-03618-4.

Гравитациони талас на Викимедијиној остави.

п р у Релативност
Специјална релативност	Позадина Специјална теорија релативности Принцип релативности Основе Референтни оквир Брзина светлости Хиперболична ортогоналност Рапидитет Максвелове једначине Формулација Галилеанска релативност Галилеанска трансформација Лоренцова трансформација Консеквенце Дилатација времена Релативистичка маса Еквиваленција маса—енергија Контракција дужине Релативност симултаности Релативистички доплеров ефекат Томасова прецесија Релативистички дискови Простор-време Светлосна купа Линија света Дијаграм простор-време Бикватерниони Минковскијев простор
Општа релативност	Позадина Општа теорија релативности Увод Математичка формулација Фундаментални концепти Специјална релативност Принцип еквивалентности Линија света Римановска геометрија Минковскијев дијаграм Пенроузов дијаграм Феномени Црна рупа Хоризонт догађаја Фрејм-дрегинг Геодетски ефекат Леће Сингуларност Таласи Парадокс лестава Парадокс близанаца Проблем два тела БКЛ сингуларност Једначине АДМ формализам БШСН формализам Ајнштајнове једначине поља Геодетске једначине Фридманове једначине Линеаризована гравитација Постњутновски формализам Рајчаудхуријева једначина Хамилтон—Јакоби—Ајнштајнова једначина Ернстова једначина Напредне теорије Бранс—Дикијева теорија Калуца-Клајнова теорија Махов принцип Квантна гравитација Егзактне солуције Шварцшилдова метрика (унутрашња) Рајснер—Нордстрем Геделова метрика Керова метрика Кер—Њуманова метрика Казнерова метрика Фридман—Леметр—Робертсон—Вокерова метрика Тоб—НАТ простор Милнов модел pp-талас Ван Стокумова прашина Вајл—Луис—Папапетруове координате
Научници	Ајнштајн Лоренц Хилберт Поенкаре Шварцшилд Де Ситер Рајснер Нордстрем Вајл Едингтон Фридман Милн Цвики Леметр Гедел Вилер Робертсон Бардин Вокер Кер Чандрасекар Елерс Пенроуз Хокинг Тејлор Халс Стокум Тоб Њуман Јау Торн Вајс Бонди Мизнер остали
Ајнштајнове једначине поља:     ${\displaystyle G_{\mu \nu }+\Lambda g_{\mu \nu }={8\pi G \over c^{4))T_{\mu \nu ))$     и њихово аналитичко решење Ернстовом једначином:     ${\displaystyle \displaystyle \Re (u)(u_{rr}+u_{r}/r+u_{zz})=(u_{r})^{2}+(u_{z})^{2}.}$

Нормативна контрола
Међународне	FAST
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка
Остале	Енциклопедија савремене Украјине Енциклопедија Британика 2