U Opštoj teoriji relativnosti princip ekvivalentnosti primenjen je na nekoliko povezanih koncepata koji imaju posla sa gravitacijom i uniformnošću merenja izvršenim u fizičkim eksperimentima koji se dešavaju u različitim sistemima referencije. On je u vezi i sa Kopernikovom idejom da zakoni fizike treba da budu isti svuda u svemiru, ali, pre svega, povezan je sa Ajnštajnovim zapažanjem da je gravitacionu silu koju opažamo kada stojimo na nekom masivnom telu (kao što je Zemlja), lokalno posmatrano, nemoguće razlikovati od inercijalne sile koju bi opažao posmatrač u neinercijalnom-ubrzanom sistemu, na primer, u nekoj kabini koja bi bila ubrzana u oblasti prostora koja je daleko od uticaja gravitacionog polja drugih tela. Takođe, ovakva jedna mogućnost u tesnoj je vezi i sa ekvivalentnošću gravitacione i inercijalne mase tela, koja je bila poznata još od ranije, ali bez većeg značaja za fiziku sve do nastanka Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti.^[1][2]

Poreklo Ajnštajnovog principa ekvivalentnosti, moglo bi se reći, započinje sa Galilejevim čuvenim eksperimentima izvršenim krajem 16. i početkom 17. veka. Ovi eksperimenti pokazali su da je gravitaciono ubrzanje tela nezavisno od njihove mase. Time je bio odbačen Aristotelov koncept po kome teža tela padaju brže od lakših. Definitivan udarac ovom Aristotelovom mišljenju, koje je bilo na snazi oko 20 vekova, zadao je Njutnov zakon opšte gravitacije kojim je postulirano da su inercijalna i gravitaciona masa tela potpuno iste.

Princip ekvivalentnosti na pravi način će uvesti u fiziku, međutim, Albert Ajnštajn, 1907. godine. On je tada izneo zapažanje da je ubrzavanje tela ka centru Zemlje sa ubrzanjem g (g = 9.81 m/s²-ubrzanje Zemljine teže) potpuno ekvivalentno inercijalnom ubrzavanju pokretnog tela koje bi se moglo opaziti kada bi se nalazili u nekoj raketi u slobodnom prostoru, koja se ubrzava takođe sa ubrzanjem g. Ajnštajn to formuliše na sledeći način:

mi [...] pretpostavljamo potpunu fizičku ekvivalentnost gravitacionog polja i odgovarajućeg ubrzavanja referentnog sistema. (Ajnštajn, 1907)

• Ајнштајн онлајн — Принцип еквивалентности (на енглеском језику са илустрацијама)
• Equivalence Principle at NASA, including tests
• Introducing The Einstein Principle of Equivalence from Syracuse University
• The Equivalence Principle at MathPages
• [https://web.archive.org/web/20090329031728/http://emis.math.ecnu.edu.cn/journals/LRG/Articles/lrr-2001-4/node3.html The Einstein Equivalence Principle] at Living Reviews on General Relativity

п р у Релативност
Специјална релативност	Позадина Специјална теорија релативности Принцип релативности Основе Референтни оквир Брзина светлости Хиперболична ортогоналност Рапидитет Максвелове једначине Формулација Галилеанска релативност Галилеанска трансформација Лоренцова трансформација Консеквенце Дилатација времена Релативистичка маса Еквиваленција маса—енергија Контракција дужине Релативност симултаности Релативистички доплеров ефекат Томасова прецесија Релативистички дискови Простор-време Светлосна купа Линија света Дијаграм простор-време Бикватерниони Минковскијев простор
Општа релативност	Позадина Општа теорија релативности Увод Математичка формулација Фундаментални концепти Специјална релативност Принцип еквивалентности Линија света Римановска геометрија Минковскијев дијаграм Пенроузов дијаграм Феномени Црна рупа Хоризонт догађаја Фрејм-дрегинг Геодетски ефекат Леће Сингуларност Таласи Парадокс лестава Парадокс близанаца Проблем два тела БКЛ сингуларност Једначине АДМ формализам БШСН формализам Ајнштајнове једначине поља Геодетске једначине Фридманове једначине Линеаризована гравитација Постњутновски формализам Рајчаудхуријева једначина Хамилтон—Јакоби—Ајнштајнова једначина Ернстова једначина Напредне теорије Бранс—Дикијева теорија Калуца-Клајнова теорија Махов принцип Квантна гравитација Егзактне солуције Шварцшилдова метрика (унутрашња) Рајснер—Нордстрем Геделова метрика Керова метрика Кер—Њуманова метрика Казнерова метрика Фридман—Леметр—Робертсон—Вокерова метрика Тоб—НАТ простор Милнов модел pp-талас Ван Стокумова прашина Вајл—Луис—Папапетруове координате
Научници	Ајнштајн Лоренц Хилберт Поенкаре Шварцшилд Де Ситер Рајснер Нордстрем Вајл Едингтон Фридман Милн Цвики Леметр Гедел Вилер Робертсон Бардин Вокер Кер Чандрасекар Елерс Пенроуз Хокинг Тејлор Халс Стокум Тоб Њуман Јау Торн Вајс Бонди Мизнер остали
Ајнштајнове једначине поља:     ${\displaystyle G_{\mu \nu }+\Lambda g_{\mu \nu }={8\pi G \over c^{4))T_{\mu \nu ))$     и њихово аналитичко решење Ернстовом једначином:     ${\displaystyle \displaystyle \Re (u)(u_{rr}+u_{r}/r+u_{zz})=(u_{r})^{2}+(u_{z})^{2}.}$