Masa po teoriji specijalnog relativiteta uključuje opšte razumevanje koncepta jednakosti mase i energije. Dodatna otežavajuća okolnost kod ovog koncepta rezultira otuda što je masa definisana na dva različita načina u specijalnom relativitetu: jedna definicija ("masa u mirovanju" ili "nepromenjiva masa") kaže da je masa nepromenjiva veličina koja je jednaka za sve posmatrače u svim tačkama posmatranja; po drugoj definiciji mase ("relativistička masa") ona zavisi od brzine posmatrača.

Pojam masa u teoriji specijalnog relativiteta se obično odnosi na masu objekta u mirovanju, što je zapravo Njutnovska masa kako bi je izmerio posmatrač koji se kreće zajedno s objektom. Nepromenjiva masa je drugi naziv za masu u mirovanju date čestice. Nepromenjiva masa je prirodna jedinica mase koja se koristi u analizi sistema posmatranih iz okvira njihovog centra momentuma, kao kad se neki zatvoreni sistem (npr boca vrelog gasa) meri, što zahteva da se merenje vrši u okviru centra momentuma d+gde sistem ne poseduje neto momentum. Pod ovakvim okolnostima nepromenjiva masa je jednala relativističkoj masi, koja je jednaka ukupnoj energiji sistema podeljenoj sa c².

п р у Релативност
Специјална релативност	Позадина Специјална теорија релативности Принцип релативности Основе Референтни оквир Брзина светлости Хиперболична ортогоналност Рапидитет Максвелове једначине Формулација Галилеанска релативност Галилеанска трансформација Лоренцова трансформација Консеквенце Дилатација времена Релативистичка маса Еквиваленција маса—енергија Контракција дужине Релативност симултаности Релативистички доплеров ефекат Томасова прецесија Релативистички дискови Простор-време Светлосна купа Линија света Дијаграм простор-време Бикватерниони Минковскијев простор
Општа релативност	Позадина Општа теорија релативности Увод Математичка формулација Фундаментални концепти Специјална релативност Принцип еквивалентности Линија света Римановска геометрија Минковскијев дијаграм Пенроузов дијаграм Феномени Црна рупа Хоризонт догађаја Фрејм-дрегинг Геодетски ефекат Леће Сингуларност Таласи Парадокс лестава Парадокс близанаца Проблем два тела БКЛ сингуларност Једначине АДМ формализам БШСН формализам Ајнштајнове једначине поља Геодетске једначине Фридманове једначине Линеаризована гравитација Постњутновски формализам Рајчаудхуријева једначина Хамилтон—Јакоби—Ајнштајнова једначина Ернстова једначина Напредне теорије Бранс—Дикијева теорија Калуца-Клајнова теорија Махов принцип Квантна гравитација Егзактне солуције Шварцшилдова метрика (унутрашња) Рајснер—Нордстрем Геделова метрика Керова метрика Кер—Њуманова метрика Казнерова метрика Фридман—Леметр—Робертсон—Вокерова метрика Тоб—НАТ простор Милнов модел pp-талас Ван Стокумова прашина Вајл—Луис—Папапетруове координате
Научници	Ајнштајн Лоренц Хилберт Поенкаре Шварцшилд Де Ситер Рајснер Нордстрем Вајл Едингтон Фридман Милн Цвики Леметр Гедел Вилер Робертсон Бардин Вокер Кер Чандрасекар Елерс Пенроуз Хокинг Тејлор Халс Стокум Тоб Њуман Јау Торн Вајс Бонди Мизнер остали
Ајнштајнове једначине поља:     ${\displaystyle G_{\mu \nu }+\Lambda g_{\mu \nu }={8\pi G \over c^{4))T_{\mu \nu ))$     и њихово аналитичко решење Ернстовом једначином:     ${\displaystyle \displaystyle \Re (u)(u_{rr}+u_{r}/r+u_{zz})=(u_{r})^{2}+(u_{z})^{2}.}$