Уметност израде стаклених перли
| Уметност израде стаклених перли | |
|---|---|
 Стаклене перле, 10-15 mm | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Италија, Француска |
| Светска баштина Унеска | |
| Унеско ознака | 01591 |
| Датум уписа | 2020 |
| Локација уписа | https://ich.unesco.org/en/RL/the-art-of-glass-beads-01591 |
Уметност израде стаклених перли је вештина прављења перли од стакла у Италији и Француској. То је техника којом се стакло обликује ватром. Године 2020. Уметност стаклених перли уписана на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]Од 16. века су посебна значајна у овој уметности два производна центра, Париз, са својом заједницом стручњака за стаклене перле, и Венеција, права европска престоница стакла. Производња стаклених перли у Венецији датира још из 14. века. Производиле су се у Мурану и на целој територији Венеције. Стаклене перле су биле драгоцена роба за трговину. [1]
Историја уметности стаклених перли у Француској датира од касног средњег века када су занатлије учили тајне заната од венецијанских стаклара. Уметност стаклених перли се у Француској до те мере развила да је град Невер у 17. веку постао мали француски Мурано.[2]
Италијанска и француска заједница су у уметности стаклених перли уједињене од 19. века бројним техничким, културним и уметничким разменама.[3]
Вештина прављења стаклених перли, тј. уметност стаклених перли, уско је повезана са богатством знања и познавања и владања материјалом (стакло) и елементом (ватра). Уметност обухвата специфична знања и вештине, као и употребу специфичних традиционалних алата и процеса. Процес израде укључује различите фразе. [1]
Стицање вештина прављења стаклених перли у обе државе је углавном неформално; знање се преноси у радионицама где шегрти стичу знања кроз посматрање, експериментисање и праксу под надзором стручних занатлија. Процес стицања вештина се такође може десити кроз формално образовање у техничким установама. [1]
Италија
[уреди | уреди извор]У Италији прављење стаклених перли има два облика:[1]
- a lume beads (са дуваљком), и
- da canna beads (перле се праве сечењем, омекшавањем и полирањем шупљег штапа)
Француска
[уреди | уреди извор]У Француској се пуне перле праве бакљом и врело стакло се заокружује ротацијом и гравитацијом, или се шупље перле праве или на трну или дувањем у шупљи штап. [1]
Сложенија производња
[уреди | уреди извор]Сложенија производња која је уобичајена у обе државе, мурано (murrines), састоји се од склапања вишебојних стаклених штапова око језгра. Перле се потом украшавају и користе на разне начине. [1]
Употреба
[уреди | уреди извор]Стаклене перле се користе углавном за прављење поклона који се користе за обележавање одређених догађаја и друштвених прилика, а пракса промовише друштвену кохезију и спретност у ручном и занатском раду.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж „The art of glass beads”. Intangible cultural heritage - UNESCO (на језику: енглески). Приступљено 14. 6. 2022.
- ^ „The Art of Glass Beads: Intangible Cultural Heritage by UNESCO”. whartibus.com (на језику: енглески). Приступљено 14. 6. 2022.
- ^ „L'ARTE DELLE PERLE DI VETRO”. Unesco.it (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 30. 04. 2023. г. Приступљено 14. 6. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
