Самоа

Независна Држава Самоа
*Independent State of Samoa* (енглески)
*Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa* (самоански)
Независна Држава Самоа; Independent State of Samoa (енглески) Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa (самоански)
	Застава Грб
	Крилатица: Самоа се заснива на Богу; (енгл. Independent State of Samoa); (сам. Fa'avaei le Atua Samoa)
	Химна: Барјак слободе; (енгл. The Banner of Freedom); (сам. O le fuʻa o le saʻolotoga o Samoa)
	; Локација Самое у Тихом океану; ;
Главни град	Апија
Службени језик	енглески; самоански;
Владавина
Облик државе	Унитарна једнопартијска парламентарна демократија са примесама монархије
— О ле Ао о ле Мало	Ва'алетоа Суалауви II
— Премијер	Naomi Mataʻafa
Историја
Независност	Од Новог Зеланда; 1. јануара 1962.
Географија
Површина	‍
— укупно	2.831 km2 (174)
— вода (%)	0,3
Становништво	‍
— 2016.	195.843 (188)
— густина	69,18 ст./km2
Економија
Валута	Самоанска тала
— стоти део валуте	‍100 сена‍
Остале информације
Временска зона	UTC +13
Интернет домен	‍.ws‍
Позивни број	+685

Самоа (енгл. Samoa, сам. Sāmoa), или званично Независна Држава Самоа (енгл. Independent State of Samoa, сам. Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa), позната и као Западна Самоа, је острвска држава у јужном Пацифику, у Полинезији, Океанија.^[4] Ова држава обухвата већи, западни, део архипелага Самоа, па се зове још и Западна Самоа, за разлику од Источне (Америчка Самоа − америчка територија).

Пре стицања независности била је УН протекторат, новозеландска административна прекоморска територија и немачка колонија. Налази се 2900 км североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 км², а главни град је Апија са 40.000 становника.^[5] Главни извозни производи Самое су риба и копра.

Самоа је унитарна парламентарна демократија са једанаест административних делова. Ова суверена држава је чланица Комонвелта нација. Западна Самоа примљена је у Уједињене нације 15. децембра 1976.^[6] Читава острвску групу, која укључује Америчку Самоу, европски истраживачи су пре 20. века називали „Навигаторска острва” због самоанских поморских вештина.^[7]^[8] Овом земљом је управљао Нови Зеланд до њене независности 1962.

У јулу 2017. године Туималеалифано Валетоа Суалауви II постао је шеф државе, наследивши Туи Атуа Тупуа Тамасесе Ефиja. Премијер Туилаепа вратио се на власт након снажне победе у марту 2016. године, чиме је започео пети мандат премијера.^[9]

Историја

Самоа је била насељена већ 1000 година п. н. е. Острва су открили Холанђани у првој половини 18. века, а потом су их истраживале француске поморске експедиције.

Уговором из Берлина 1899. Немачка и САД поделиле су архипелаг Самоа. САД су узеле мањи, источни део архипелага, данашња Америчка Самоа, а Немачка већи, западни део - тзв. Немачка Самоа. На почетку Првог светског рата Нови Зеланд је без борбе преузео Западну Самоу од Немачке.^[10] Она је 1959. године стекла самоуправу, а независност 1962. године^[5], а за дан независности изабран је 1. јун.^[11]^[12]

Друштвене одлике

Према процени из 2004. године, Самоа има 181.000 становника, од којих 22% насељава урбано, а 78% рурално подручје. Већи градови су Апија, Сиуму, Фалеалуло, Фагамало. Већину становништва чине Самоанци (Полинежани) са 92,6%, док остатак чине Евронежани, са 7,4%. Главна религија Самое је хришћанство, и то махом протестантизам, са 97%. Нешто мало, око 2% чине бахаји, док остали верници чине 1% популације. Самоа је по површини 167, а по броју становника 175. од 195 држава света.

Самоа је по уређењу конститутивна монархија, а службени језици су самоански и енглески језик. Она има буџет од 95,30 милиона $, а просечан БДП по становнику износи 1.750 $. Монетарна јединица Самое је самоанска тала (100 сена). Од већих и значајнијих организација, Самоа је чланица Уједињених нација (од 1976), Комонвелта, Светске здравствене организације и ММФ-а.^[5]