For faster navigation, this Iframe is preloading the Wikiwand page for Азербејџански тар.

Азербејџански тар

Азербејџански тар
Азербејџански тар
Нематеријално културно наслеђе
РегионАзербејџан
Светска баштина Унеска
Унеско ознака00671
Датум уписа2012
Локација уписаhttps://ich.unesco.org/en/RL/craftsmanship-and-performance-art-of-the-tar-a-long-necked-string-musical-instrument-00671

Азербејџански тар или кавкаски тар или тар са 11 жица је инструмент у мало другачијем облику од персијског тара и развио га је Садигјан од персијског тара око 1870. године.

Уметност израде и извођења музике на тару играју значајну улогу у обликовању културног идентитета Азербејџанаца. Свирачи преносе своје вештине на младе у својој заједници усменом предајом и демонстрацијама, као и у образовним музичким институцијама. Ова уметност уписана је на Унескову листу нематеријалне културне баштине света 2012. године. [1]

Произвођачи тара преносе своје вештине на шегрте, често унутар породице. Израда почиње пажљивим одабиром материјала за инструмент: дудово дрво за тело, орахово дрво за врат и дрво крушке за клинове за подешавање. Користећи разне алате, занатлије праве шупље тело у облику осмице, које се затим прекрива танким перикардијумом вола. Нарезан врат се причвршћује, додају се металне жице и тело се интарзира седефом.

Извођење

[уреди | уреди извор]
Азербејџански тар

Извођачи држе инструмент хоризонтално, уз груди, и повлаче жице трзалицом, док користе трилере и разне технике и потезе да додају боју звука. Наступ извођача тара има битно место у свадбама и различитим друштвеним окупљањима, свечаним догађајима и јавним концертима. Играчи преносе своје вештине на младе људе у својој заједници усменом предајом, демонстрацијама и у образовним музичким институцијама.

Историја

[уреди | уреди извор]

„Кавкаски тар“ или „азербејџански тар“ или „катран од 11 жица“ је инструмент у мало другачијем облику од персијског тара и развио га је Садигјан од оригиналног персијског тара око 1870. године. Има мало другачију грађу и више жица. Кавкаски тар има једну додатну бас-жицу са стране, на подигнутој матици, и обично 2 дупле резонантне жице преко малих металних матица на пола врата. Све ове жице пролазе поред главних жица преко врата и причвршћене су за држач струна и ивицу тела. [2]

Трио извођача мугама (тар извођач седи у центру). Баку, 1912.

У другој половини 19. века тар је прошао кроз различите обнове. Један од највећих музичара - извођача Мирза Садик Асад (1846—1902) увео је промене у структуру и форму традиционалног иранског тара, повећавши број његових жица и довео их је до 11. Он је, поред тога, променио и начин свирања, подижући инструмент са колена на груди. [3]

Нови процват свирања почиње у 20. веку. На пример, тар је преузео вођство у првом оркестру народних музичких инструмената, насталом 1931. године на иницијативу Узеира Хаџибејлија и Муслима Магомајева, највећих азербејџанских композитора и јавних личности прве половине 20. века. Школа нотног свирања на националним инструментима, коју је основао Узеир Хајибејли, додатно је проширила техничке и уметничке могућности. [3]

У азербејџанској музици, тар се првенствено користио као водећи инструмент у такозваном мугамском трију извођача, који такође укључује каманчу и даф. Тар, као део мугам трија и као соло, до данас, наставља да игра кључну улогу у уметности мугама, традиционалној и популарној у Азербејџану. [3]

Тар се држи хоризонтално на грудима свирача, где се држи у позицији десном руком, гурањем доњег дела у облику дупле посуде на груди. Свирање тара почиње повлачењем жице користећи трзалицу која се држи између палца и кажипрста леве руке. Жице које вуче десна рука стварају звуке, а мелодије настају притиском на одговарајуће прагове кажипрстом, средњим прстом и домалим прстом леве руке. Да би се обезбедила потпуна употреба способности и разноликости тара, свирач користи различите трзалице, заједно са различитим ударцима и трилерима. [4] Распон тоналитета тара је хроматски и обухвата две и по октаве.[тражи се извор]

Тар се налази на поштанским маркама и новчаници Азербејџана.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Craftsmanship and performance art of the Tar, a long-necked string musical instrument”. unesco.org. Приступљено 9. 6. 2022. 
  2. ^ Middle East. Atlas of Plucked Instruments. Retrieved on 2013-01-01.
  3. ^ а б в TAR
  4. ^ Video introduction to the playing of the Azerbaijani tar

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
{{bottomLinkPreText}} {{bottomLinkText}}
Азербејџански тар
Listen to this article

This browser is not supported by Wikiwand :(
Wikiwand requires a browser with modern capabilities in order to provide you with the best reading experience.
Please download and use one of the following browsers:

This article was just edited, click to reload
This article has been deleted on Wikipedia (Why?)

Back to homepage

Please click Add in the dialog above
Please click Allow in the top-left corner,
then click Install Now in the dialog
Please click Open in the download dialog,
then click Install
Please click the "Downloads" icon in the Safari toolbar, open the first download in the list,
then click Install
{{::$root.activation.text}}

Install Wikiwand

Install on Chrome Install on Firefox
Don't forget to rate us

Tell your friends about Wikiwand!

Gmail Facebook Twitter Link

Enjoying Wikiwand?

Tell your friends and spread the love:
Share on Gmail Share on Facebook Share on Twitter Share on Buffer

Our magic isn't perfect

You can help our automatic cover photo selection by reporting an unsuitable photo.

This photo is visually disturbing This photo is not a good choice

Thank you for helping!


Your input will affect cover photo selection, along with input from other users.

X

Get ready for Wikiwand 2.0 🎉! the new version arrives on September 1st! Don't want to wait?