Трогир
| Трогир | |
|---|---|
 Трогир, поглед на марину | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сплитско-далматинска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 10.923 |
| — густина | 279,36 ст./km2 |
| Агломерација (2011.) | 13.192 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 31′ 07″ С; 16° 15′ 01″ И / 43.5185478° С; 16.2504056° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 39,10 km2 |
  Трогир Трогир на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Дамир Риље (СДП) |
| Поштански број | 21220 |
| Позивни број | +385 21 |
| Регистарска ознака | ST |
| Веб-сајт | |
| trogir.hr | |
| Трогир Trogir | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Историјски град Трогир |
| Место | Сплитско-далматинска жупанија, Хрватска |
| Координате | 43° 31′ С; 16° 15′ И / 43.52° С; 16.25° И |
| Површина | 393, 116 km2 (4,23×109, 1,25×109 sq ft) |
| Критеријум | културна: ii, iv |
| Референца | 810 |
| Упис | 1997. (21. седница) |
| Веб-сајт | www |
Трогир (грч. Tragurion, лат. Tragurium, итал. Trau) је град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији.
Историја
[уреди | уреди извор]До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Трогир.
Град Трогир основали су грчки колонисти са острва Виса у 3. веку п. н. е. Дворац и кула окружени зидинама сачињавају језгро Трогира. Најзначајнији културни споменик је Трогирска катедрала, чији је портал западних врата израдио мајстор Радован. Град Трогир смештен је на обали Каштеланског залива, на острву између Чиова и копна, спојен каменим мостом с копном.
Део историје је и Црква Свих светих у Трогиру.
Године 1838. Трогир се налази приближно на средини између Сплита и Шибеника. Положен је на полуострву а у месту живи тада 3363 становника у 505 домова.[1]
О једном делу историје Трогира може се видети на страници: "Епидемија куге, лепре и колере у Трогиру".
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, град Трогир је имао 13.192 становника, од чега у самом Трогиру 10.923.
Град Трогир
[уреди | уреди извор].jpg)
| Број становника по пописима[2] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
| 3.981 | 4.636 | 4.066 | 4.531 | 4.705 | 5.049 | 4.740 | 6.271 | 6.344 | 6.825 | 7.074 | 7.508 | 9.699 | 11.484 | 12.995 | 13.192 |
Напомена: Настао из старе општине Трогир. У 1869. садржи део података за општину Марина.
Трогир (насељено место)
[уреди | уреди извор]| Број становника по пописима[2] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
| 3.201 | 3.069 | 3.129 | 3.392 | 3.420 | 3.514 | 3.296 | 4.536 | 4.403 | 4.348 | 5.003 | 6.177 | 8.588 | 10.266 | 10.907 | 10.923 |
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Трогир је имало 10.266 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 9.250 | 90,10% | ||
| Срби | 183 | 1,78% | ||
| Југословени | 154 | 1,50% | ||
| Муслимани | 69 | 0,67% | ||
| Албанци | 40 | 0,38% | ||
| Словенци | 31 | 0,30% | ||
| Црногорци | 15 | 0,14% | ||
| Турци | 11 | 0,10% | ||
| Мађари | 6 | 0,05% | ||
| Македонци | 3 | 0,02% | ||
| Роми | 3 | 0,02% | ||
| Словаци | 3 | 0,02% | ||
| Италијани | 2 | 0,01% | ||
| Пољаци | 2 | 0,01% | ||
| Бугари | 1 | 0,00% | ||
| Грци | 1 | 0,00% | ||
| Русини | 1 | 0,00% | ||
| Украјинци | 1 | 0,00% | ||
| Чеси | 1 | 0,00% | ||
| остали | 2 | 0,01% | ||
| неопредељени | 121 | 1,17% | ||
| регион. опр. | 75 | 0,73% | ||
| непознато | 291 | 2,83% | ||
| укупно: 10.266 | ||||
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
- ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
Литература
[уреди | уреди извор]- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | ||
| Градови |  | |
|---|---|---|
| Општине | Башка Вода • Бол • Брела • Градац • Дицмо • Дуги Рат • Дугопоље • Загвозд • Задварје • Змијавци • Јелса • Клис • Лећевица • Ловрећ • Локвичићи • Марина • Милна • Мућ • Нережишћа • Округ • Оток • Подбабље • Подгора • Подстрана • Постира • Пргомет • Приморски Долац • Проложац • Пучишћа • Руновићи • Сегет • Селца • Сутиван • Сућурај • Тучепи • Хрваце • Циста Прово • Шестановац • Шолта | |
  | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
