Међимурска жупанија
| Међимурска жупанија | |
|---|---|
 Застава | |
 | |
 | |
| Држава |  Хрватска |
| Админ. центар | Чаковец |
| Жупан | Матија Посавец (ХНС) |
| Површина | 730 км² km2 |
| — број ст. | 105.863 |
| — ISO 3166-2 | HR-20 |
| Позивни број | 040 |
| Званични веб-сајт | |
.svg)
Међимурска жупанија је жупанија на крајњем северу Хрватске. Западни део дотиче обронке Алпа, док централни и источни део равница (Панонска низија). Жупаније граничи са Мађарском и Словенијом, док је веома близу и граница Аустрије. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 105.863 становника.[1]
Жупаније се налази између две реке, Драве на југу и Муре на северу и истоку, до ушћа у Драву (према граници са Мађарском).
Становништво
[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. у жупанији је живело 113.804 становника.
| Попис 2011.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 106.744 | 93,80% | ||
| Срби | 249 | 0,22% | ||
| Албанци | 200 | 0,18% | ||
| Аустријанци | 10 | 0,01% | ||
| Бошњаци | 49 | 0,04% | ||
| Бугари | 1 | 0,00% | ||
| Власи | 2 | 0,00% | ||
| Мађари | 66 | 0,06% | ||
| Македонци | 19 | 0,02% | ||
| Јевреји | 7 | 0,01% | ||
| Италијани | 13 | 0,01% | ||
| Немци | 46 | 0,04% | ||
| Пољаци | 8 | 0,01% | ||
| Роми | 5.107 | 4,49% | ||
| Румуни | 5 | 0,00% | ||
| Руси | 137 | 0,12% | ||
| Русини | 2 | 0,00% | ||
| Словаци | 10 | 0,01% | ||
| Словенци | 516 | 0,45% | ||
| Турци | 6 | 0,01% | ||
| Украјинци | 29 | 0,03% | ||
| Црногорци | 26 | 0,02% | ||
| Чеси | 21 | 0,02% | ||
| остали | 100 | 0,09% | ||
| регионална припадност | 123 | 0,11% | ||
| верска припадност | 33 | 0,03% | ||
| нераспоређено | 4 | 0,00% | ||
| неизјашњени | 123 | 0,11% | ||
| непознато | 148 | 0,13% | ||
| укупно: 113.804 | ||||
Међимурје је најгушће насељен део Хрватске. На подручју од 729,5 km² (72.956 ha), у 126 насеља живи 126.500 становника што је густина насељености од 164,2 особе/км².
Хрвати чине 96% становништва жупаније, док остали (Мађари, Словенци и Роми) чине 4% становника.
Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 118.426 | 119.866 | 116.825 | 115.660 | 112.073 | 112.551 | 110.686 | 99.346 | 92.760 | 88.623 | 79.808 | 73.728 | 66.638 | 61.397 | 55.412 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022.
- ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 6. 5. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Географске | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
