Каштела

Каштела
Каштела;
	Каштела
	Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	38.667
— густина	670,49 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	43° 32′ 50″ С; 16° 25′ 36″ И / 43.547090939819405° С; 16.426755749471038° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	57,67 km2
	Каштела Каштела на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Иван Удовичић
Поштански број	21212
Регистарска ознака	ST

Каштела су град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији.

Географски положај

Каштела су град у средњој Далмацији, близу Сплита, Трогира и Солина. Удаљен је десетак километара од Трогира на северу и Сплита на југу и врло је добро повезан главним путним правцима са тим делом Далмације, али и са континенталном Хрватском.

Град лежи испод горе Козјака између Трогира и Сплита, а зове се по каштелима (градићима) које су почев од 15. века градили Сплићани и Трогирци за одбрану од турских најезди и уз њих су касније формирана села којих је у прво време било 13 а сада их је седам.^[1]

Изнад Каштела се у смеру северозапад-југоисток протеже планина Козјак (780 m), а нешто ниже према југу и планина Мосор (1.330 m). Каштелански залив, јужна граница Каштеланскога поља, представља потонулу депресију између споменутих планина на северу и полострва Марјана и острва Чиова на југу. У геолошком смислу преовлађују кречњак и флиш. Флиш не прелази висину од 400 m и његове благе падине, нарочито према мору, прекривене су обрадивим плодним земљиштем. Извори воде избијају управо на линији додира флиша и кречњака.

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила су се у саставу старе општине Каштела.

Године 1420. су Каштела дошла под млетачку власт и постала поприште борбе између Сплита и Трогира. За време турских најезди од 15. — 17. века посуто градићима „каштелима”, добило је своје данашње име.^[1]

Становништво

На попису становништва 2011. године, град Каштела је имао 38.667 становника, од чега у градском седишту Каштел Сућурцу 6.829.

Број становника по пописима^[2]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
5.097	5.829	5.981	6.582	7.286	7.460	8.346	8.895	9.731	11.036	13.526	18.805	24.328	29.168	34.103	38.667

Напомена: Настао из старе општине Каштела. Од 1948. до 1971. део података садржан је у граду Сплиту.

Градска насеља

Каштела су оформљена од седам мањих спојених места уз обалу Каштеланског залива. То су:

Каштел Штафилић, кога је 1500. изградио племић Степан Штафилић^[1]
Каштел Нови, саградио га је 1512. године Павао Ципчић^[1]
Каштел Стари, 1476. године га је саградио Трогирчанин Коре (Кориолан) Ципчић^[1]
Каштел Лукшић, има цркву и основну школу а 1487. године су га саградили два брата породице Витури која су се око 1300. године преселила из Млетака у Трогир^[1]
Каштел Камбеловац, који је добио име по свом оснивачу Фраљи Камби из 1566. године^[1]
Каштел Гомилица, италијански се зове Castel- Abbanessa, јер је тај крај 1066. надбискуп Ловријенац I. поклонио дувнама самостана Св. Бенедикта у Сплиту^[1] и
Каштел Сућурац, седиште града, који је основан 1907. године, а спомиње се већ у 9. веку. Градић је касније утврђен, а 1505. године су навалили Турци на Каштел и спалили село поред њега.^[1]

Култура и спорт

Музеј града Каштела у Каштел Лукшићу
Музеј Подворје у Каштел Сућурцу
ФК Јадран, Каштел Сућурац
ФК ГОШК, Каштел Гомилица
ХФК Вал, Каштел Стари
Одбојкашки клуб Младост, Каштел Лукшић
Одбојкашки клуб Каштела ДЦ, Каштел Стари
Одбојкашки клуб Марина Каштела, Каштел Камбеловац
Рукометни клуб Каштела Адриахем, Каштел Гомилица
Карате клуб Фортитер Каштела, Каштел Нови
Џудо клуб Далмацијацемент, Каштел Сућурац
ПОГШ Јосип Хатзе, Каштел Лукшић

Градови побратими

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929..
^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Литература

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.