Молска запремина је запремина коју заузима један мол супстанције. Јединица молске запремине у СИ систему је m³ /mol. Молска запремина се рачуна у одређеним условима, обично при нормалним условима.^[1][2][3]

${\displaystyle V_{m}={\frac {M}{\rho ))}$

где је:

• V_m = V/n - молска запремина (V - запремина n број молова у супстанци)
• M - атомска маса (јединица kg/mol, у пракси се користи g/mol)
• ρ - густина (јединица kg/m³).

Маса мола у СИ систему изражава се као kg/mol, али се у пракси користе доста приступачније јединице g/mol (нпр. за Водоник H₂ 2 g/mol = 0,002 kg/mol, за воду 18 g/mol = 0,018 kg/mol)

Молска запремина чврстих и течних тела зависи од температуре скоро до критичне тачке. За течности и чврста тела молске запремине се често дају у подјединицама cm³/mol или dm³/mol (нпр за воду 18 cm³ /mol = 0,018 dm³ /mol = 0,000018 m³ /mol).

Код гасова молска запремина се мења са порастом температуре:

${\displaystyle pV_{m}=RT}$

одакле:

${\displaystyle V_{m}={\frac {RT}{p))}$

где је:

• p - притисак
• R - универзална гасна константа
• T - температура

• Holler, F. James; Skoog, Douglas A.; West, Donald M. (1996). Fundamentals of analytical chemistry. Philadelphia: Saunders College Pub. ISBN 978-0-03-005938-4.