Геј-Лисаков закон (правописно исправно: Ге-Лисаков закон)^[а] успоставља везу између температуре и запремине код идеалног гаса по којем је, при константном притиску ${\displaystyle p=const.}$, тј. у изобарском процесу, запремина гаса ${\displaystyle V}$ непроменљиве количине ${\displaystyle n}$ директно пропорционална апсолутној температури ${\displaystyle T}$, тј. ${\displaystyle {\tfrac {V}{T))=const.}$

Закон се изводи директно из једначине стања идеалног гаса, која гласи ${\displaystyle pV=nRT}$, где је ${\displaystyle R=8,31{\tfrac {J}{molK))}$ универзална гасна константа. С обзиром да су величине ${\displaystyle n,R,P}$ константе следи ${\displaystyle {\tfrac {V}{T))={\frac {nR}{p))=const.}$, што заправо значи да ако два различита стања у изобарском процесу имају запремине и температуре ${\displaystyle V_{1},T_{1))$, тј. ${\displaystyle V_{2},T_{2))$, онда важи ${\displaystyle {\tfrac {V_{1)){T_{1))}={\tfrac {V_{2)){T_{2))))$.

Ако је запремина гаса на температури ${\displaystyle 0^{o}C}$ ${\displaystyle V_{0))$, а у неком другом стању са температуром ${\displaystyle t(^{o}C)}$, запремина ${\displaystyle V_{1))$, онда важи ${\displaystyle {\tfrac {V_{1)){({\tfrac {t}{^{o}C))+273)K))={\tfrac {V_{0)){273K))}$, а одавде сређивањем добијамо ${\displaystyle V_{1}=V_{0}(1+{\tfrac {t}{273^{o}C)))}$. Ову последњу законитост експериментално је добио Ге-Лисак. Из ње се директно види линеарна зависност запремине од температуре. На графицима испод се види зависност запремине од апсолутне температуре и од температуре у ${\displaystyle ^{o}C}$ у изобарском процесу.

Са другог графика се може закључити да би на температури ${\displaystyle -273^{o}C}$ тј. на апсолутној нули, запремина гаса била једнака нули, што наравно није могуће, па се одатле види да се апсолутна нула, тј. ${\displaystyle 0}$К не може достићи.

• Закон сталних запреминских односа
• Шарлов закон
• Бојл—Мариотов закон
• Изобарски процес