Кармента (Карментис или Карментида) је у грчкој и римској митологији била аркадијска нимфа и пророчица.

Била је кћерка бога Ладона и Евандерова мајка или супруга.^[1] У првом случају, њен љубавник је, према Хигину, био Хермес.^[2] У другом случају, према Плутарху и Вергилијевој „Енејиди“, са Евандером је имала сина Паланта.^[3] Име је добила због свог дара прорицања који је исказивала преко магијских песама. У Аркадији се она најпре звала Никострата, Темида, Тимндра или Тубурс. Она је наговорила Евандера да убије свог оца и онда је, заједно са њим, побегла у Италију, да би се населили, опет по њеном савету у Палатину. Када је туда касније пролазио Херкул, она му је прорекла будућност. Међутим, одбила је да учествује у давању жртве приликом подизања његовог жртвеника у Риму, чиме се објашњавала забрана женама да учествују у Херкуловом култу код Великог жртвеника. Кармента је умрла у дубокој старости, са сто десет година и сахрањена је у подножју Капитола, крај врата названих њеним именом.^[1] Карменти се приписује да је осмислила латински алфабет.^[2]

Она је једно од најстаријих божанстава римског пантеона. У близини Капитола јој је било подигнуто светилиште и један свештеник се старао о њеном култу. Такође, крај Капитола, на јужној падини ка Тибру, налазила су се и њена два жртвеника. Први је подигнут када је Евандер стигао у Лациј. Други су јој, много касније, подигле матроне јер их је наводно обдарила децом. Наиме, сенат је био забранио женама да возе кола по граду и оне су, као знак протеста, „ускратиле“ својим супрузима сексуално задовољство. Забрана је укинута, матроне су се вратиле брачној постељи, а Кармента их је наградила бројним потомством. Осим жртвеника, од тада је овој богињи био посвећен и празник Карменталије.^[1]

Кармента на Викимедијиној остави.

п р у Религија у античком Риму и митологија
Божанства	Агенорија Ангерона Ана Перена Аполон Белона Бона Деа Кармента Кастор и Полидеук Церера Клоакина Купидон Деа Диа Дијана Диес Дис Патер Егерија Фауна Фаун Флора Гениј Херкул Јанус Јунона Јупитер Лари Лари (божанства) Либер Либерта Луна Марс Меркур Минерва Нептун Њукта Орк Пенати Плутон Помона Пријап Просерпина Квирин Салација Сатурн Силван Сол Венера Веритас Веста Вертумно Вулкан Апстрактна божанства Абундација Аквитас Атернитас Африка Анона Аверунк Конкордија Феронија Фидес Фортуна Фонтан Лаверна Пиетас Рома Салус Секуритас Спес Транквилитас Викторија Тера
Легендарне личности	Енеја Реа Силвија Ромул и Рем Нума Помпилије Тул Хостилије Сервије Тулије Анко Марције Луције Тарквиније Приск Тарквиније Охоли
Текстови	Вергилије Енејида Овидије Метаморфозе Фасти Секст Проперције Апулеј Златни магарац Варон Старине
Концепт и практиковање	Фестивали Interpretatio graeca Култ цара Помериум Римски храм
Филозофија	Киници Епикурејство Новоплатонизам Перипатетици Питагорејци Стоицизам
Варијације	Галско-римска Мистерије Кибела Изида Митраизам
Види још	Грчка митологија Етрурска религија Класична митологија