Пашалук (тур. paşalik), такође ејалат (отур. ایالت),‎ или беглербеглук, је у Османском царству, највећа управно-територијамна јединица, чији је главар, паша (беглербег) био подређен директно Порти, а добијао је често титулу везира. Великом административном реформом 1864. године ејалете замењују вилајети.

Пашалуци су се делили на санџаке, којима су управљали бегови. Наше земље под турском влашћу припадале су до почетка XVI века Румелијском пашалуку са седиштем у Софији.

Након великих освајања у Угарској основан је 1541. Будимски пашалук, после заузећа Баната Темишварски пашалук, 1580. Босански пашалук. Крајем века формиран је пашалук у Јегру (Егер), а почетком 17. века са седиштем у Кањижи (Nagykanizsa), којима су припадали и неки наши крајеви.

Македонски санџаци (солунски, охридски, скопски, ћустендилски) те вучитрнски санџак остали су и даље у Румелијском пашалуку, санџаци Крушевац, Смедерево, Зворник, Срем (Митровица), Пожега и Бечкерек припали су средином 16. века Будимпештанском пашалуку. Бечкерек је убрзо припао Темишварском пашалику, а неки други делови те територије ушли су 1580. у састав новонасталог Босанског пашалука, најјачег на нашем подручју.

Почетком 17. века Подравина (Пожега и Валпово) припала је Канишком пашалуку, док је Крушевачки санџак ушао је у састав Румелијског, а Бачка Јегерског пашалука.

У доба свог највећег територијалног обима (16-17. век) Турска је имала 28 пашалука.

• Архипелашки пашалук
• Босански пашалук (1463-1851)
• Будимски пашалук
• Великоварадински пашалук
• Видински пашалук
• Јањински пашалук
• Јегарски пашалук
• Једренски пашалук
• Кањишки пашалук
• Кефски пашалук
• Критски пашалук
• Морејски пашалук
• Нишки пашалук (1846-1864)
• Подолијски пашалук
• Румелијски пашалук
• Силистрански пашалук
• Солунски пашалук
• Темишварски пашалук
• Ујварски пашалук
• Херцеговачки пашалук (1833-1851)

• Вилајет
• Санџак (административна јединица)
• Каза
• Нахија
• Управна подела Османског царства

• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 
• Шулетић, Небојша (2008). „Беглербеглук”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 81. 

п р у Управна подела Османског царства
око 1365—1867. (пашалуци) Африка Алжирски Египатски династија Мухамед Али (1805—1867 Хабешки Триполитански Тунишки Анадолија Аданси Ајдински Анадолски Анкарски Чилдирски Дијарбекирски Дулкадирски Ерзурумски Худавендигарски Карамански Каршки Кастамонски Румски Требизондски Вански Европа Једренски Архипелашки Босански Будимски Критски Јегарски Херцеговачки Кањишки Кафински Морејски Нишки Камјањечки Румелијски Солунски Силистарски Темишварски Ујварски Варадински Видински Јањински Средњи исток Алепски Багдадски Басрашки Кипар Дамаски Лахшки Мосулски Рашки Шаризорски Сидонски Планина Либан Триполски Јеменски
1867—1922. (вилајети и мутасарифи) Африка Триполитанија Анадолија Адански Ајдински Анкарски Архипелашки Битлишки Дијарбекирски Ерзурумски Худавендигарски Кастамонски Конијски Мамурет-ул-азижки Сивашки Требизондски Вански Европа Једренски Босански Истанбулски Критски Дунавски Јањински Косовски Битољски Солунски Скадарски Средњи исток Алепски Багдадски Басрашки Бејрутски Планина Либан Хеџаз Мосулски Сиријски Јерусалим Јеменски
Вазали и аутономије Вазали Козачки хетманат Османска Украјина Кримски канат Казањски канат Кнежевина Молдавија Шарифат Мека Дубровачка република Српска деспотовина Државна заједница Пољске и Литваније (1672—1676) Сремско војводство Радослава Челника Кнежевина Трансилванија Кнежевина Влашка Уједињене Кнежевине Кнежевина Србија Кнежевина Бугарска Краљевина Имеретија Република Седам острва Аутономије Критска држава Египатски кедиват Источна Румелија Кнежевина Самос
Погледајте и краткотрајне османске покрајине