Солунски вилајет
| ولايت سلانيك Vilâyet-i Selânik Солунски вилајет | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1867.—1912. | |||||||||||||||
.png) Солунски вилајет око 1900. | |||||||||||||||
| Главни град | Солун[1] | ||||||||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||||||||
| Земља |  Османско царство | ||||||||||||||
| Становништво | 134.7915 (1911)[2] | ||||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||||||||
| Владавина | |||||||||||||||
| • Облик | Вилајет | ||||||||||||||
| Историја | |||||||||||||||
• Успостављено | 1867. | ||||||||||||||
• Укинуто | 1912. | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
| Овај чланак је део серије о историји Грчке, Републике Македоније, Србије, Бугарске и Турске | ||||||||||
|
||||||||||
|
||||||||||
|
||||||||||
Солунски вилајет је био административна јединица Османског царства формирана 1867. године. Вилајет је захватао територију од 33,500 km2.[3] Ова велика административна јединиица граничила се на истоку Кнежевином Бугарском и Источном Румелијом (до 1885. када је ова област припојена Бугарској) и Једренским вилајетом. На северу и северозападу Косовским и Битољским вилајетом, док се на југу граничио са Јањинским вилајетом и био ограничен Егејским морем. Вилајет је престао да постоји 1912. јер је његова територија након Балканских ратова 1912-1913. подељена између Краљевине Србије, Краљевине Грчке и Краљевине Бугарске.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Солунски вилајет је био подељен на неколико мањих административних јединица-санџака:
- Солунски санџак
- Серски санџак
- Драмски санџак
- Тасоски санџак
- Серфиџе санџак[4]
Демографски подаци
[уреди | уреди извор]Према османском попису 1881 / 82-1893, вилајет је имао укупно 1.009.992 људи, етнички се састојао од:[5]
- Муслимани - 450.456
- Грци - 282.013
- Бугари - 231.606
- Јевреји - 41.984
- Католици - 2.654
- Протестанти - 329
- Јермени - 48
- Страни држављани - 1.272
Према османском попису 1906/07, вилајет је имао укупно 921.359 људи, етнички се састојало од:[6]
- Муслимани - 419.604
- Православни Грци - 263.881
- Православни Бугари - 155.710
- Јевреји - 52.395
- Власи (Власи) - 20.486
- Цигани - 4.736
- Католички Грци - 2.693
- Оријентални Јермени - 637
- Протестанти - 329
- Католички Јермени - 58
- Латини - 31
- Сиријци - 4
- Страни држављани - 795
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Geographical Dictionary of the World. Concept Publishing Company. стр. 1626—. ISBN 978-81-7268-012-1.
- ^ Teaching Modern Southeast European History Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2012). Alternative Educational Materials, pp. 26
- ^ Europe Volume 1, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ D. M. Brancoff, La Macédoine et sa population chrétienne, avec deux cartes ethnogtaphiques, Paris 1905, 8-9; Српско-албански односи, 4-10.
- ^ Kemal Karpat (1985), Ottoman Population, 1830-1914, Demographic and Social Characteristics, The University of Wisconsin Press, p. 158-159
- ^ Kemal Karpat (1985), Ottoman Population, 1830-1914, Demographic and Social Characteristics, The University of Wisconsin Press, p. 168-169
Литература
[уреди | уреди извор]- Geographical Dictionary of the World. Concept Publishing Company. стр. 1626—. ISBN 978-81-7268-012-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| |||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
.svg){kind=small}
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Credit:
(see original file).
