Доментијан (око 1210 — после 1264), познат у науци и као Доментијан Хиландарац, био је српски монах и један од значајнијих писаца у средњем веку.^[1] Српска академија наука и уметности га је уврстила међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.^[2]

Овај писац је себе сматрао продужетком светосавског просветитељства и последњим учеником Светог Саве. Због улоге светлосних симбола у стварању књижевне симболике Доментијана су називали песником светлости.

Рођен је око 1210. године, а преминуо је после 1264. године. Већи део живота је провео као монах у светогорском манастиру Хиландару, у коме је написао своја најзначајнија дела.^[1] Прво је око 1250. године, на захтев краља Уроша I (1242—1276) написао обимно житије светог Саве, а 1263/1264. године и житије светог Симеона (Стефана Немање).

Његово житије светог Саве је између 1290. и 1292. године прерадио монах Теодосије, који је навео да то ради према Доментијановим усменим упутствима.

Као изворе за своја дела, Доментијан је користио Житије светог Симеона, које је написао Стефан Првовенчани (1242—1276), нарочито у свом Житију светог Симеона, у коме је поједине делове преносио од речи до речи^[3].^[4] Још један од списа који су имали утицај на његова дела је и панегерик светом Владимиру (980—1015), који је, средином XI века, написао кијевски митрополит Иларион (1051—око 1054)^[3]. Оба његова дела представљају импресиван приказ библијског и теолошког образовања^[3] које је имао, а значајна су и као историјски извори, иако им се, као изведеним делима, прилази са резервом^[3].

Житије Светог Саве одликује тежња ка јасном и прегледном изношењу чињеница, а и изостаје тежња за наративном разрадом појединости. Догађај је за Доментијана тек повод за откривање битније божанске сврхе делања главног јунака. Овај поступак има као последицу претварање наративне структуре у симболичку. Томе су заслужне и библијске паралеле, цитати и светлосни симболи.

Још једна карактеристика овог дела је у томе што писац настоји да у сваком тренутку дела види јунаков прошли и будући живот — односно поседује перспективу целине. Доментијаново „Житије светог Саве“ је специфична мешавина библијско хришћанске перспективе и надисторијских и натприродних погледа. Тако је Савин животни пут симболички приказан као кружење Сунца са истока на запад — од Свете горе, до отаџбине. Ђура Даничић објавио је Доментијанова житија у Београду 1865.^[5]

У мају 2023. године у Нишу је организована прва научна конференција посвећена Доментијану.^[6]

• Живот светога Саве и светога Симеона. Превео др Лазар Мирковић. Са предговором др Владимира Ћоровића. Београд, СКЗ, 1938.
• Дела. Приредио Ђорђе Трифуновић. Београд, Нолит, 1963.
• Живот светога Саве и Живот светога Симеона. Превод Лазар Мирковић, приредила Радмила Маринковић, Београд, Просвета и СКЗ, 1988, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 4.
• Житије светога Саве, предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас–Георгиевска, изд. на српскословенском Томислав Јовановић, СКЗ, Београд 2001, Коло ХСIII, књ. 614–615.

• Даничић, Ђура, ур. (1865). Животи Светога Симеуна и Светога Саве написао Доментијан. Београд. 
• Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
• Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
• Ђорђе Трифуновић: Кратак преглед југословенских књижевности средњега века, Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.
• Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 60–61.
• Milojević, Snežana (2015). „The Evangiles in Domentian's Life of St Sava”. Zbornik Radova Filozofskog Fakulteta U Pristini. 45 (2): 63—90. doi:10.5937/zrffp45-8564. 

• Комплетно житије Светог Саве од Доментијана монаха, преведено на савремени српски језик
• Књижевност епохе Немањића из „Кратка историја српске књижевности“ Јована Деретића
• Доментијан: Отачаство претворише у пустош
• Средњовјековни писац монах Доментијан
• Спасова вода — извор српских лепих књига („Вечерње новости“, 28. мај 2016)

п р у Српска књижевност
Српски језик Историја Срба Бококоторска књижевност Дубровачка књижевност Српска канцеларија у Дубровнику Срби католици Српска стара књижевност Мирослављево јеванђеље Повеља Кулина бана Србуље Српска поезија Српске епске народне песме Србистика
Средњовековна	Стефан Немањић Свети Сава Доментијан Теодосије Јаков Серски архиепископ Данило II патријарх Јефрем Станислав Лесновски Милица Хребељановић Јефимија Јелена Лазаревић Стефан Лазаревић Константин Михаиловић Мартин Сегон Димитрије Кантакузин Пахомије Логофет Димитар Кратовски Владислав Граматик игуман Макарије
Пре 19. века	Марин Држић патријарх Пајсије I Иван Гундулић Андрија Змајевић патријарх Арсеније III Ђорђе Бранковић Гаврил Стефановић Венцловић Емануел Козачински Василије Петровић Његош Христофор Жефаровић архимандрит Јован Захарије Орфелин Павле Јулинац Симеон Пишчевић Доситеј Обрадовић Вићентије Ракић Стефан Зановић архимандрит Герасим Алексије Везилић Аврам Милетић Аврам Мразовић Емануило Јанковић Јоаким Вујић Атанасије Стојковић Павле Соларић Јован Дошеновић
19. век	епископ Лукијан Матија Ненадовић Милован Видаковић Вук Стефановић Караџић Сима Милутиновић Сарајлија Јован Стерија Поповић Ђорђе Марковић Кодер Петар II Петровић Његош Јован Суботић Јаков Игњатовић Стјепан Митров Љубиша Бранко Радичевић Јован Илић Милица Стојадиновић Српкиња Љубомир Ненадовић Ђура Јакшић Марко Миљанов Поповић Јован Јовановић Змај Лаза Костић Коста Трифковић Милован Глишић Лаза К. Лазаревић Симо Матавуљ Стеван Сремац Војислав Илић Јанко Веселиновић Светолик Ранковић Алекса Шантић Иво Ћипико Радоје Домановић Светозар Ћоровић Борисав Станковић Петар Кочић
20. век	Бранислав Нушић Јован Дучић Милан Ракић Исидора Секулић Јован Скерлић Владислав Петковић Дис Сима Пандуровић Милутин Ускоковић Вељко Петровић Станислав Винавер Милутин Бојић Иво Андрић Милош Црњански Момчило Настасијевић Љубомир Мицић Растко Петровић Десанка Максимовић Душан Матић Душан Васиљев Владан Десница Оскар Давичо Меша Селимовић Михаило Лалић Бранко Ћопић Добрица Ћосић Васко Попа Антоније Исаковић Дејан Медаковић Гроздана Олујић Душко Радовић Александар Тишма Мира Алечковић Радомир Константиновић Стеван Раичковић Миодраг Павловић Милорад Павић Александар Поповић Борислав Пекић Миодраг Булатовић Антоније Ђурић Иван В. Лалић Јован Ћирилов Мирослав Антић Светлана Велмар Јанковић Бранислав Црнчевић Живојин Павловић Бранко Миљковић Данило Киш Добрица Ерић Момо Капор Бранимир Шћепановић Мирослав Јосић Вишњић Милован Витезовић Рајко Петров Ного Јован Радуловић Милован Данојлић Драгослав Михаиловић Давид Албахари Горан Петровић
Савремена	Љубомир Симовић Вида Огњеновић Љубивоје Ршумовић Матија Бећковић Филип Давид Миро Вуксановић Милисав Савић Перо Зубац Вук Драшковић Гојко Ђого Љиљана Хабјановић Ђуровић Видосав Стевановић Душан Ковачевић Синиша Ковачевић Зоран Живковић Драган Великић Светислав Басара Владислав Бајац Радослав Павловић Јелена Ленголд Владимир Пиштало Владан Матијевић Александар Гаталица Биљана Србљановић Угљеша Шајтинац Милена Марковић Вуле Журић
Награде	НИН-ова награда Андрићева награда Стеријина награда Награда Кочићево перо Награда Милош Црњански Награда Меша Селимовић Награда Бранко Ћопић Награда Исидора Секулић Награда Милица Стојадиновић Српкиња

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Немачка Сједињене Државе Чешка Холандија Пољска
Људи	Deutsche Biographie
Остале	IdRef