Гроздана Олујић
Портрет Гроздане Олујић (2009), аутор фотографије: Бранко Белић
Лични подаци
Датум рођења	(1934-08-30)30. август 1934.
Место рођења	Ердевик, Краљевина Југославија
Датум смрти	16. март 2019.(2019-03-16) (84 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Образовање	Филозофски факултет Универзитета у Београду
Занимање	списатељица есејисткиња преводитељка антологичарка.
Награде	Нинова награда (2009), награда Политикиног забавника (1980), награде Младог покољења (1980. и 1984), награда Змајевих дечјих игара (1990), награда Народне просвете, награда Телеграма и награда Борислав Станковић (2018)

Гроздана Олујић (Ердевик, 30. август 1934 — Београд, 16. март 2019) била је српска књижевница, преводитељка и антологичарка.^[1] Легат Гроздане Олујић налази се у Адлигату.

Као романсијер, објавила је шест романа: Излет у небо (1957), Гласам за љубав (1962), Не буди заспале псе (1964), Дивље семе (1967), Гласови у ветру (2009) и Преживети до сутра (2017).^[2] Сабрани романи у шест књига објављени су 2018. године у издању Српске књижевне задруге и Партенона. Такође, као бајкописац, објавила је велики број бајки и збирки бајки. Међу њима посебно се истичу 10 збирки: Седефна ружа и друге бајке (1979), Небеска река и друге бајке (1984), Дечак и принцеза (1990), Принц облака (1990), Златни тањир и друге бајке (1998), Месечев цвет (1998), Светлосна врата (2002), Камен који је летео и друге бајке (2002), Снежни свет и друге бајке (2004) и Јастук који је памтио снове и друге бајке (2007). Њена дела су имала бројна издања у земљи, а преведена су на 36 светских језика. Олујићева је у српску књижевност увела бајку као метафору о људској чежњи.^[3]

Добитница је многобројних књижевних награда и признања, како домаћих, тако и страних — Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2004), НИН-ова награда за најбољи роман (2009), награда Политикиног забавника (1980), награда Младо поколење (1980. и 1984), три награде Змајевих дечјих игара, повеља Змајевих дечјих игара (2001), награда Народне просвјете, награда Телеграма, награда Златни лептир и Стара маслина (2002), награда Бора Станковић (2018),^[4] награда за најбољу светску причу и награда за најбољу модерну бајку света (1994). Додељен јој је витешки орден Dannebrog, 31. августа 1977. Била је почасни члан Универзитета у Ајови (САД) од 1970. и почасни грађанин града Осла.^[1]

Основну школу завршила је у родном месту, а гимназију у Бечеју. Дипломирала је и магистрирала на Групи за енглески језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Београду.^[5] Током студија радила је као новинарка за неколико омладинских листова.^[6]

Књижевним радом почела је да се бави веома рано, још у средњој школи. Своја дела објављивала је у листовима Стражилово и Млада култура. Добила је награду за најбољу причу на конкурсу који је организовала Борба 1953. године.^[7] Тада јој је штампана прва приповетка, те је тако, са само 19 година, закорачила у свет књижевности.

Важан део своје заоставштине (део своје библиотеке, збирку књига са посветама и својих личних предмета) поклонила је Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, чија је била чланица.^[8]

Преминула је 16. марта 2019. године, у 85. години, у Београду, након дуже болести.^[9][10] Ту вест саопштио је Адлигат, дан после њене смрти.^[11] Сахрањена је 21. марта 2019. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду у 12 часова.^[12][13][14] Два сата раније у Удружењу књижевника Србије био је приређен комеморативни скуп на ком су говорили књижевници и критичари: Александар Јовановић, Драган Лакићевић, Радивоје Микић, Зорана Опачић и Петар Пијановић.^[15]

Први роман o младима и за младе Излет у небо објавила је у 22. години.^[16] Штампан 1957. године, доживео је и успех и оспоравање, односно и позитивне и негативне реакције. Био је и цензурисан због аморалности.^[17] Превођен је на неколико језика и прилагођен за извођење у позоришту. По њему је снимљен и филм Чудна девојка у режији Јована Живановића.^[18][19] Сценарио је, осим књижевнице, писао и Југ Гризељ, југословенски новинар. Главне улоге додељене су Шпели Рогозин, Воји Мирићу и Зорану Радмиловићу.^[20] Филм је рађен у продукцији „Авала филма”,^[21] а премијерно је приказан 1962. године.^[22]

У међувремену, 1959. године, издавачка кућа „Младо поколење” објављује књигу Писци о себи, збирку књижевних разговора са савременим југословенским писцима, у којој се нашла и млада Гроздана.^[23]

Три године касније, 1962, београдско издавачко предузеће „Просвета” објавило је њен роман Гласам за љубав. Загребачки часопис за политику и културу Телеграф доделио јој је 1963. године награду за најбољи кратки роман. И ово дело доживело је своју позоришну и филмску адаптацију. Филм је био у режији Томе Јанића, који је заједно са књижевницом написао сценарио. Продуцент филма је Хидајет Чалкић, а објављен је 1965. године у продукцији „Босна филма”. Главне улоге поверене су Вукосави Крунић, Слободанки Марковић, Браниславу Миладиновићу, Драги Митровићу и Хермини Пипинић.

У наредним годинама, Просвета јој је објавила омладинске романе Не буди заспале псе, 1964, и Дивље семе, 1967. године. Овај други је ушао у ужи избор за НИН-ову награду. Енглеска верзија те књиге под насловом Wild Seed постала је и обавезна лектира појединих универзитета у Америци. У његовом фокусу је урбани живот младих људи, њихови проблеми, љубави и недоумице, што представља прекретницу у савременој књижевности за омладину. Од тада се окреће писању бајки и збирки бајки.

Године 2009, Српска књижевна задруга јој је објавила породични, емигрантски роман^[24] Гласови у ветру. Он говори о једној српској грађанској породици, породици Арацки.^[25] Већинском одлуком жирија за доделу НИН-ове награде, роман је проглашен за најбољи роман исте године.^[26]

Породични роман Преживети до сутра, завршен 1962. године, објављен је тек 2017. године у издању Српске књижевне задруге.^[27] Разлог због ког је роман касно објављен јесте цензура и жестоко оспоравање њеног првог романа (Излет у небо), као и то да он није приказан из идеолошки обојеног дискурса социјалистичке епохе.^[28] Због те чињенице списатељица је сматрала да није време за његово објављивање и завршени рукопис није ником показивала.^[29] Уопштено, он говори о Другом светском рату у војвођанској равници.^[30]

Сабрани романи у шест књига објављени су 2018. године у издању Српске књижевне задруге и Партенона.^[31] Њена сабрана дела у 14 књига објавила је Српска књижевна задруга.^[32]

Године 1979, загребачка издавачка кућа „Младост” објављује јој збирку бајки Седефна ружа и друге бајке, која је доживела велики успех и за коју је тада Гроздана добила награду Политикиног забавника.^[33] Прича Варалица и смрт из ове збирке освојила је награду на конкурсу за најбољу модерну бајку света у организацији Светског конгреса за уметност и културу (World Congress for Art and Culture) 1994. године у Сједињеним Америчким Државама.^[34][35] По бајкама Гроздане Олујић снимљене су плоча и касета Седефна ружа у интерпретацији Мије Алексића,^[36] уз музичку пратњу Лазе Ристовског и телевизијска серија (девет наставака од по тридесет минута). Сценарио за серију написала је Татјана Павишић, а режирала Вера Белогрлић. Главне улоге тумачили су глумци Радмила Савићевић и Жика Миленковић, те деца из дечје радио групе Радио-телевизије Србије.

Пет година касније, 1984. године, објављена је збирка Небеска река и друге бајке, такође у издању издавачког предузећа Младост. Исте године, издавачка кућа „Народна књига” објављује јој збирку Афричка љубичица, чије су приче укључене у низ светских антологија у Немачкој, САД, Русији, Израелу, Индији, Енглеској и Француској.^[37] Прича Игра из ове књиге награђена је на конкурсу за најбољу светску причу у Арнсбергу, у Немачкој. Роман-бајка Звездане луталице, објављен 1987. године у издању Просвете, имао је добар пријем публике, а критичари су га врло добро оценили. Шест година касније, 1990. године, излази збирка Дечак и принцеза, као и збирка Принц облака. Потом су уследиле збирке: Златни тањир и друге бајке (1998), Месечев цвет (1998), Светлосна врата (2002), Камен који је летео и друге бајке (2002), Снежни цвет и друге бајке (2004) и Јастук који је памтио снове и друге бајке (2007).^[38]

Поред бајки и романа, Гроздана Олујић је објавила и бројне есеје о књижевницима Францу Кафки, Томасу Вулфу и Марселу Прусту, као и делу Поетика Бајке.^[39] Објавила је и студију Проблем идентитета личности у делу Вирџиније Вулф.^[40]

Бавила се и преводилачким радом. Превела је драме енглеског писца Арнолда Вескера, јапанског књижевника Јукија Мишиме и америчког нобеловца Сола Белоуа, романе савремене индијске књижевнице Амрите Притам (Тај човек и Костур),^[41] дело добитника Пулицерове награде — Вилијема Кенедија (Коров) и приредила и превела песме за антологију савремене индијске поезије Призивање светлости коју је 1980. године објавило издавачко предузеће „Рад”.^[42]

У издању Српске књижевне задруге 2001. године објављено је дело Антологија љубавних бајки света, прво ове врсте у свету, у ком су се на око петсто страна, нашле најлепше кинеске, руске, српске, хавајске, шкотске, индијске, бразилске, естонске, јапанске, аљаске народне бајке, као и низ ауторских уметничких бајки Ханса Кристијана Андерсена, браће Грим, Шарла Пероа итд.^[43]

Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” баштини легат Гроздане Олујић. Књижевница је Удружењу Адлигат поклонила део личне библиотеке, збирку књига са посветама, награде и личне предмете. У легату се налазе две писаће машине, укључујући књижевницину омиљену писаћу машину „Олимпија” коју је користила деценијама и мању портабилну коју је носила на летовања.^[35] У збирци књига са посветама је и посвета Добрице Ћосића (који пише: „Мојој милој првој саговорници, књижевници Гроздани Олујић са љубављу”). Друго писци који су написали посвете Гроздани Олујић су: Душан Матић, Света Лукић, Божидар Шујица, Драган Колунџија, али и страни писци, Марко Смит, бестселер аутор Њујорк Тајмса са писмом заосталим у књизи, индијски писци Шрикант Варма и Ситакант Махапатре, аустријски аутор Херберт Кунера, бугарски аутор Ефтима Клетниоква и други.^[35] Легат се налази у Музеју српске књижевности.

У мају 2022. установљена је награда „Гроздана Олујић“ намењена књижевницима до 35 година.^[44][45]

Добитница је Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије (2004). Поред тога, добитница је НИН-ове награде за најбољи роман (Гласови у ветру) у 2009. години,^[46] прве награде Политикиног забавника (1980), награда Младо поколење (1980. и 1984), три награде Змајевих дечјих игара,^[47][48][49] награде Народне просвјете за роман Излет у небо, награде Телеграма за роман Гласам за љубав,^[50] награда Златни лептир и Стара маслина (2002), те награде Бора Станковић (2018) за целокупно дело са посебним освртом на роман Преживети до сутра.^[51]

Освојила је награду за најбољу модерну бајку света коју додељује Светски конгрес за уметност и културу (1994) за причу Варалица, објављена у збирци Седефна ружа.^[28]

Одликована је данским витешким орденом Данеборг за заслуге на пољу књижевности, а почасни је грађанин града Осла, главног града Норвешке.^[52]

О значају Гроздане Олујић за српску, југословенску, али и светску књижевност писали су бројни књижевни критичари попут Александра Јовановића, Ивана В. Лалића, Драгана Лакићевића и Слободана Ж. Марковића, Зоране Опачић, Марка Недића, Петра Пијановића итд.

Многе њене бајке врло дискретно критикују дешавања у свету у којем је живела и многе њене бајке подстичу младог човека да буде пркосан да буде свој.

— Зорана Опачић, српски историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор Универзитета у Београду.^[53][54]

Гроздана Олујић је била слободна као личност, неконвенционална. Све је то онда преносила у своје ликове, а њени ликови су млади људи, девојке, младићи, савременог ондашњег града и она је творац урбане прозе у послератној српској књижевности

— Марко Недић, српски књижевник и књижевни критичар^[55]

Сазнање да је бајка лековита, а бајковитост неопходна помаже Гроздани Олујић да гради своју поетску визију на темама и мотивима уроњеним у савременост, модерним изразом и новим стиловима, ослањајући се на стваралачко искуство својих претходника, а нарочито на богатство и разуђеност наше народне бајке.

— Слободан Ж. Марковић, српски професор књижевности и књижевни критичар^[56]

Гроздана Олујић остаје међу млађим читаоцима позната и вољена као бајкописац, али су њени ауторски почеци, средином протеклог вијека, у знаку романа који су освајали дотад неосвојене слободе младих у идеолошки оклопљеном друштву. Роману се у завршном периоду и вратила, да би код зналаца и читалаца изнова потврдила своју књижевну вишестраност и вриједност.

— Владан Вукосављевић, српски политичар и Министар културе и информисања Републике Србије^[57]

• Стакларева љубав

• Арбанас, Јасна: Гроздана Олујић писац и преводилац. Есеј о књижевном и преводилачком раду Гроздане Олујић. У: Сунчани сат. — ISSN 0354-2645. — Год. 12, бр. 12 (2004). стр. 85-89.COBISS.SR 227677703
• Бунтовници и сањари : књижевно дело Гроздане Олујић : зборник радова / [уредници зборника Александар Јовановић, Петар Пијановић, Зорана Опачић], 1. Изд., Београд : Учитељски факултет, 2010 — (Поетика српске књижевности за децу и младе; књ. 2) COBISS.SR 176859660
• Вукадиновић, Алек: Обнова бајке : (Гроздана Олујић: „Седефна ружа и друге бајке”, Загреб, 1979). У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 172—173. COBISS.SR 512797025
• Јовановић, Александар: Свет љубави Гроздане Олујић — О роману за децу „Гласам за љубав”. У: Детињство. — ISSN 0350-5286. — Год. 32, бр. 2 (2006). стр. 24-26. COBISS.SR 231490055
• Марјановић, Воја: Гроздана Олујић. У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 183—186. COBISS.SR 512797793
• Мићић, Вишња: Фигуре конструкције у бајкама Гроздане Олујић : (дидактичко-методички аспекти). У: Савремена књижевност за децу у науци и настави / [уредници Виолета Јовановић, Росић Тиодор]. — Јагодина : Педагошки факултет, — (Посебна издања. Научни скупови; књ. 10). —. 2010. ISBN 978-86-7604-093-3. — pp. 125—137. COBISS.SR 513982382
• Недић, Марко: Бајке Гроздане Олујић. У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 177—182.COBISS.SR 512797537
• Опачић, Зорана: Наслеђе бајке Ханса Кристијана Андерсена у делу Гроздане Олујић, Нови Сад : [Матица српска], 2007. — pp. 89-105. П. о.: Зборник Матице српске за књижевност и језик; књ. 55, св. 1, 2007. COBISS.SR 224629767
• Опачић, Зорана З.: Поетика бајке Гроздане Олујић,1. изд., Београд : Српска књижевна задруга : Учитељски факултет, 2011 (Посебна издања / [Српска књижевна задруга]) COBISS.SR 185134092
• Пешикан-Љуштановић, Љиљана: Усмено предање у ауторским бајкама Гроздане Олујић. У: Жива реч / уредници Мирјана Детелић, Снежана Самарџија. Београд : Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет, — (Посебна издања ; 115). —. 2011. ISBN 978-86-7179-071-0. — pp. 479—497.COBISS.SR 40505615
• Потић, Душица: Врхунци модерне бајке. Приказ књиге: Гроздана Олујић: Вилењакова тајна и друге бајке, Београд, 2003. У: Борба. — ISSN 1451-6608. — Год. 81, бр. 240 (28. август 2003). стр. 13.COBISS.SR 109121292
• Ређеп, Драшко: Гроздана Олујић: Излет у небо. У: Летопис Матице српске. — ISSN 0025-5939—135, 383, 1 (јануар 1959). стр. 94-96.COBISS.SR 147065607
• Смиљковић, Стана: Жанрови у бајкама Гроздане Олујић. У: Detinjstvo. — ISSN 0350-5286. — Год. 34, бр. 4 (2008). стр. 51-55.COBISS.SR 242934535
• Srećković, Milutin: Poetski svet bajke. Prikaz knjige: Grozdana Olujić: Sedefna ruža i druge bajke, Zagreb, 1979. U: Savremenik. — ISSN 0036-519X. — God. 26, knj. 52, sv. 12 (1980). стр. 424—427.COBISS.SR 519166613
• Столић, Драгана: Поетика наде : Гласови у ветру Гроздане Олујић. У: Београдски књижевни часопис. — ISSN 1452-2950. — Год 6, бр 18 (2010). стр. 207—211.COBISS.SR 1024145311
• Шијачки, Оливера: Чудесни простори бајке. У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 174—176. COBISS.SR 512797281

• Гроздана Олујић: Гласам за љубав, Небеска река и друге бајке, Седефна ружа и друге бајке на Антологији српске књижевности (.docx формат)
• Гроздана Олујић Фантастика у књижевности за децу
• Поетика бајке
• Змајеве дечје игре, Оливера Шијачки о бајкама Гроздане Олујић
• Лична страница Гроздане Олујић на румунском језику
• Интервју: Гроздана Олујић („Политика”, 24. децембар 2009)
• У одраслима трепери душа детета — интервју („Политика”, 28. јануар 2012)
• Приповетке, есеји и интервјуи Гроздане Олујић („Политика”, 16. април 2021)
• РЕДАК КЊИЖЕВНИ ДАР: Представљена последња два тома сабраних дела Гроздане Олујић („Вечерње новости”, 9. септембар 2022)

п р у Српска књижевност
Српски језик Историја Срба Бококоторска књижевност Дубровачка књижевност Српска канцеларија у Дубровнику Срби католици Српска стара књижевност Мирослављево јеванђеље Повеља Кулина бана Србуље Српска поезија Српске епске народне песме Србистика
Средњовековна	Стефан Немањић Свети Сава Доментијан Теодосије Јаков Серски архиепископ Данило II патријарх Јефрем Станислав Лесновски Милица Хребељановић Јефимија Јелена Лазаревић Стефан Лазаревић Константин Михаиловић Мартин Сегон Димитрије Кантакузин Пахомије Логофет Димитар Кратовски Владислав Граматик игуман Макарије
Пре 19. века	Марин Држић патријарх Пајсије I Иван Гундулић Андрија Змајевић патријарх Арсеније III Ђорђе Бранковић Гаврил Стефановић Венцловић Емануел Козачински Василије Петровић Његош Христофор Жефаровић архимандрит Јован Захарије Орфелин Павле Јулинац Симеон Пишчевић Доситеј Обрадовић Вићентије Ракић Стефан Зановић архимандрит Герасим Алексије Везилић Аврам Милетић Аврам Мразовић Емануило Јанковић Јоаким Вујић Атанасије Стојковић Павле Соларић Јован Дошеновић
19. век	епископ Лукијан Матија Ненадовић Милован Видаковић Вук Стефановић Караџић Сима Милутиновић Сарајлија Јован Стерија Поповић Ђорђе Марковић Кодер Петар II Петровић Његош Јован Суботић Јаков Игњатовић Стјепан Митров Љубиша Бранко Радичевић Јован Илић Милица Стојадиновић Српкиња Љубомир Ненадовић Ђура Јакшић Марко Миљанов Поповић Јован Јовановић Змај Лаза Костић Коста Трифковић Милован Глишић Лаза К. Лазаревић Симо Матавуљ Стеван Сремац Војислав Илић Јанко Веселиновић Светолик Ранковић Алекса Шантић Иво Ћипико Радоје Домановић Светозар Ћоровић Борисав Станковић Петар Кочић
20. век	Бранислав Нушић Јован Дучић Милан Ракић Исидора Секулић Јован Скерлић Владислав Петковић Дис Сима Пандуровић Милутин Ускоковић Вељко Петровић Станислав Винавер Милутин Бојић Иво Андрић Милош Црњански Момчило Настасијевић Љубомир Мицић Растко Петровић Десанка Максимовић Душан Матић Душан Васиљев Владан Десница Оскар Давичо Меша Селимовић Михаило Лалић Бранко Ћопић Добрица Ћосић Васко Попа Антоније Исаковић Дејан Медаковић Гроздана Олујић Душко Радовић Александар Тишма Мира Алечковић Радомир Константиновић Стеван Раичковић Миодраг Павловић Милорад Павић Александар Поповић Борислав Пекић Миодраг Булатовић Антоније Ђурић Иван В. Лалић Јован Ћирилов Мирослав Антић Светлана Велмар Јанковић Бранислав Црнчевић Живојин Павловић Бранко Миљковић Данило Киш Добрица Ерић Момо Капор Бранимир Шћепановић Мирослав Јосић Вишњић Милован Витезовић Рајко Петров Ного Јован Радуловић Милован Данојлић Драгослав Михаиловић Давид Албахари Горан Петровић
Савремена	Љубомир Симовић Вида Огњеновић Љубивоје Ршумовић Матија Бећковић Филип Давид Миро Вуксановић Милисав Савић Перо Зубац Вук Драшковић Гојко Ђого Љиљана Хабјановић Ђуровић Видосав Стевановић Душан Ковачевић Синиша Ковачевић Зоран Живковић Драган Великић Светислав Басара Владислав Бајац Радослав Павловић Јелена Ленголд Владимир Пиштало Владан Матијевић Александар Гаталица Биљана Србљановић Угљеша Шајтинац Милена Марковић Вуле Журић
Награде	НИН-ова награда Андрићева награда Стеријина награда Награда Кочићево перо Награда Милош Црњански Награда Меша Селимовић Награда Бранко Ћопић Награда Исидора Секулић Награда Милица Стојадиновић Српкиња

Нормативна контрола
Међународне	ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Финска Сједињене Државе Чешка Холандија Пољска
Остале	COBISS.SR COBISS.BG 2 IdRef