Бранко Младеновић
| Бранко Младеновић | |
|---|---|
 Грб Бранка Младеновића | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Охрид, |
| Датум смрти | пре марта 1365. |
| Породица | |
| Потомство | Никола Радоња, Гргур, Вук, Теодора (Војислава) |
| Родитељи | Младен |
| Династија | Бранковићи |
Бранко Младеновић (умро пре марта 1365) је био српски племић и севастократор из средине XIV века, који је управљао Охридом у доба Српског царства и сматра се родоначелником Бранковића. Сматра се да му је припадао свилени појас (тзв. Бранков појас), византијске израде, који се данас чува Британском музеју у Лондону и на коме је поред имена Бранко извезена кацига са лавом на челенци, симболом Бранковића.
Биографија
[уреди | уреди извор]Његов отац био је властелин Младен, који се помиње са титулама жупана и војводе у доба краљева Милутина (1282—1321) и Стефана Дечанског (1322—1331). Он се 1323. године помиње као управник Требиња и Драчевице, а сматра се да његова породица највероватније потиче из Захумља[1].
Душан Силни (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) је Бранка Младеновића поставио за управника Охрида и доделио му титулу севастократора[2], али није познато када се то десило, иако је извесно да је титулу добио након проглашења Српског царства 16.04.1346. у Скопљу. Висока титула севастократора вероватно значи да је Бранко на неки начин био родбински повезан са царском породицом,[3] пошто је иста титула додељена Дејану, који је био ожењен Душановом сестром Теодором. Након Душанове смрти, у време распада Српског царства, подржавао је његовог сина и наследника Уроша (1355—1371)[1].
Бранко Младеновић је умро пре марта 1365. године[1], а његови синови Гргур и Вук су се из Охрида повукли на породични посед, око Борча у Дреници на Косову.
Порекло и породица
[уреди | уреди извор]Бранко Младеновић је био син властелина Младена, који је, осим њега, имао и ћерку Ратославу, која је била удата за жупана Алтомана Војиновића и била мајка Николе Алтомановића[1]. У историјским изворима помиње се и његов стриц Никола, који је 1329. године управљао облашћу око Љеша, у данашњој Албанији[4].
Бранко Младеновић је био ожењен непознатом племкињом и у браку са њом је имао четворо деце, три сина и једну ћерку, која је била најмлађе дете[1]:
- Никола Радоња (у монаштву Роман и Герасим) (? — 3. децембар 1399)
- Гргур (? — пре 16. јула 1398)
- Вук (око 1345. — 6. новембар 1397)
- Теодора (Војислава) (? — ?), удата за Ђорђа Топију, господара Драча
Бранков појас
[уреди | уреди извор]
Бранков појас, који се чува у лондонском Британском музеју, потиче из средине XIV века, византијске је израде и настао је у радионицама Цариграда или Солуна[5]. Направљен је од свиле, димензија 195 са 7,5 центиметара и сачињава га 18 оквира у којима су приказана три мотива:
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. стр. 82—85. ISBN 86-83639-01-0.
- ^ Група аутора (1982). Историја српског народа II. Београд. стр. 28.
- ^ Благојевић 1989, стр. 166.
- ^ Михаљчић, Раде (1975). Крај српског царства. Београд. стр. 217.
- ^ „British Museum: The Branko belt”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2017. г. Приступљено 6. 12. 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168—1371. Београд: Вајат.
- Михаљчић, Раде (1975). Крај Српског царства. Београд: Српска књижевна задруга.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
